Државе чланице НАТО-а

С Википедије, слободне енциклопедије
Тренутне чланице Натоа истакнуте су плавом бојом
Хронологија проширења НАТО-а. Тамноплава боја истиче државе које су већ биле чланице НАТО-а у то вријеме. Свијетлоплавом бојом истакнуте су нове чланице

Организација Сјеверноатлантског споразума (енгл. North Atlantic Treaty Organization, франц. Organisation du traité de l'Atlantique nord) или верз. скр. НАТО (енгл. NATO, франц. OTAN), позната и као Сјеверноатлантски савез (енгл. North Atlantic Alliance), међународни је војни савез који се састоји од 31 државе чланице из Европе и Сјеверне Америке. Основан је потписивањем Сјеверноатлантског споразума 4. априла 1949. године. У члану 5. споразума наводи се да ако дође до оружаног напада на једну државу потписницу споразума, то ће се сматрати нападом на све чланице, и остале потписнице ће помоћи нападнутој чланици, својим оружаним снагама ако је потребно.

Од 31 државу чланицу, двије се налазе у Сјеверној Америци (Канада и Сједињене Америчке Државе), док се осталих 29 налази у Европи. Све чланице имају војску, осим Исланда који нема типичну војску (али има обалску стражу и малу јединицу цивилних специјалаца за НАТО операције). Три чланице НАТО-а су нуклеарне силе: Француска, Уједињено Краљевство и Сједињене Државе. НАТО је првобитно имао 12 држава чланица, а од 18. фебруара 1952. до 6. маја 1955, још три државе постају чланице, а четврта чланица постаје 30. маја 1982. Послије завршетка Хладног рата, још 15 држава постају чланице НАТО-а (10 бивших чланица Варшавског пакта, 4 бивше републике СФРЈ, као и Финска) у периоду од 12. марта 1999. до 4. априла 2023. године.

Оснивање и промјене у чланству[уреди | уреди извор]

НАТО је од свог оснивања 1949. године девет пута примао нове чланице, а од 4. априла 2023. године НАТО има 31 чланицу. Дванаест држава је основало НАТО: Белгија, Данска, Исланд, Италија, Канада, Луксембург, Норвешка, Португалија, Сједињене Америчке Државе, Уједињено Краљевство, Француска и Холандија. Грчка и Турска су 1952. године постале чланице Савеза, 1955. се придружила Западна Њемачка и 1982. Шпанија. Уједињењем Њемачке 1990. године, НАТО се проширио и на бившу Источну Њемачку. Између 1994. и 1997. године, шире се форуми за регионалну сарадњу између НАТО-а и околних држава, укључујући Партнерство за мир, Средоземни дијалог и Евроатлантски партнерски савјет. Три бивше чланице Варшавског пакта, Мађарска, Пољска и Чешка, позване су 1997. године да се придруже НАТО-у. Након овог четвртог проширења 1999, Вилњуска група балтичких и неколико источноевропских држава основана у мају 2000. како би сарађивали и лобирали за даље чланство у НАТО-у. Седам чланица ове групе се Савезу придружило у петом проширењу 2004. године. Албанија и Хрватска су се придружиле у шестом проширењу НАТО-а 2009, Црна Гора 2017, у његовом седмом проширењу, а Северна Македонија 2020. године у осмом проширењу. Финска се придружила НАТО-у 2023. године.

Државе чланице по датуму приступања[уреди | уреди извор]

Датум[1] Држава Проширење Напомена
4. април 1949. год.; прије 74 године (1949-04-04)  Белгија Оснивачи
 Данска Чланство Данска у Натоу укључује Фарска Острва и Гренланд.
 Исланд Исланд, једина чланица која нема своју стандардну војску, придружила се под условом да не мора успоставити војску. Међутим, њена стратешка позиција у Атлантском океану чини је непроцјењивим чланом. Има Обалску стражу и недавно је основала добровољне мировне снаге, трениране у Норвешкој за Нато.
 Италија
 Канада
 Луксембург
 Норвешка
 Португалија
 Сједињене Државе
 Уједињено Краљевство
 Француска Француска се повукла из интегрисане војне команде 1966. како би оживјела независни одбрамбени систем, али се вратила у пуно чланство 3. априла 2009.
 Холандија
18. фебруар 1952. год.; прије 71 године (1952-02-18)  Грчка Прво Грчка је повукла своје снаге из војне командне структуре Натоа од 1974. до 1980. као резултат Грчко-турских тензија након Турске инвазије Кипра 1974.
 Турска
6. мај 1955. год.; прије 68 година (1955-05-06)  Њемачка Друго Позната као Западна Њемачка током прикључења; ујединила се са Саром 1957. и са територијом Берлина и Источном Њемачком 3. октобра 1990. Источна Њемачка је била чланица Варшавског пакта у периоду 1956–1990.
30. мај 1982. год.; прије 41 године (1982-05-30)  Шпанија Треће
12. март 1999. год.; прије 24 године (1999-03-12)  Мађарска Четврто Чланица Варшавског пакта у периоду 1955–1991.
 Пољска Чланица Варшавског пакта у периоду 1955–1990.
 Чешка Чланица Варшавског пакта у периоду 1955—1991. као дио Чехословачке.
29. март 2004. год.; прије 19 година (2004-03-29)  Бугарска Пето Чланица Варшавског пакта у периоду 1955–1991.
 Естонија Чланица Варшавског пакта у периоду 1955—1991. као дио Совјетског Савеза.
 Летонија Чланица Варшавског пакта у периоду 1955—1991. као дио Совјетског Савеза.
 Литванија Чланица Варшавског пакта у периоду 1955—1990. као дио Совјетског Савеза.
 Румунија Чланица Варшавског пакта у периоду 1955—1991.
 Словачка Чланица Варшавског пакта у периоду 1955—1991. као дио Чехословачке.
 Словенија Претходно део Југославије у периоду 1945—1991. (Несврстани)
1. април 2009. год.; прије 14 година (2009-04-01)  Албанија Шесто Чланица Варшавског пакта у периоду 1955—1968.
 Хрватска Претходно део Југославије у периоду 1945—1991. (Несврстани)
5. јун 2017. год.; прије 6 година (2017-06-05)  Црна Гора Седмо Претходно део Југославије у периоду 1945—1991. (Несврстани)
27. март 2020. год.; прије 3 године (2020-03-27)  Северна Македонија Осмо Претходно део Југославије у периоду 1945—1991. (Несврстани)
4. април 2023. год.; прије 8 мјесеци (2023-04-04)  Финска Девето

Војно особље[уреди | уреди извор]

Држава Активно особље Резервно особље Укупно
 Албанија 8.500 5.000 13.500
 Белгија 24.500 100.500 125.000
 Бугарска 35.000 302.500 337.500
 Грчка 180.000 280.000 460.000
 Данска 20.003 63.000 78.000
 Естонија 6.425 60.000 63.209
 Исланд 210 170 380
 Италија 180.000 41.867 220.867
 Канада 68.000 27.000 95.000
 Летонија 6.000 11.000 17.000
 Литванија 15.839 4.550 20.389
 Луксембург 1.057 278 1.335
 Мађарска 29.700 8400 38.100
 Норвешка 26.200 56.200 82.400
 Њемачка 180.676 145.000 325.676
 Пољска 120.000 515.000 635.000
 Португалија 44.900 210.930 255.830
 Румунија 73.350 79.900 153.250
 Сједињене Државе 1.369.532 850.880 2.220.412
 Словачка 16.000 16.000
 Словенија 7.300 1.500 8.801
 Турска 620.473 429.000 1.041.900
 Уједињено Краљевство 205.851 181.720 387.571
 Француска 222.215 100.000 322.215
 Холандија 47.660 57.200 104.860
 Хрватска 18.000 180.000 198.000
 Чешка 21.057 2.359 23.416
 Шпанија 123.000 16.200 139.200
 НАТО 3.585.000 3.745.000 7.330.000

Војни издаци[уреди | уреди извор]

Држава Становништво
(2016 est.)		 БДП (номиналан)
(2015, US$ милиона)		 Војни издаци
(2015, US$ милиона)		 Војни издаци
(2016, % БДП)[2]		 Одбрамбени издаци,
(2014, US$ по станов)		 Примјењено на војску
(2016)[2]
 Албанија 3.038.594 11.543 155 1.21 42.2 7.000
 Белгија 11.409.077 454.687 4.953 0.85 468 29.000
 Бугарска 7.144.653 48.957 797 1.35 116 31.000
 Грчка 10.773.253 195.320 6.104 2.38 479 106.000
 Данска 5.593.785 294.951 4.130 1.14 796 16.000
 Естонија 1.258.545 22.704 546 2.16 392 6.000
 Исланд 335.878 16.718 4.5 a 14.2 0a
 Италија 62.007.540 1.815.757 28.460 1.11 506 182.000
 Канада 35.362.905 1.552.386 17.210 0.99 492 65.000
 Летонија 1.965.686 27.048 341 1.45 150 5.000
 Литванија 2.854.235 41.267 566 1.49 126 13.000
 Луксембург 582.291 57.423 362 0.44 594 900
 Мађарска 9.874.784 120.636 1.225 1.01 118 18.000
 Норвешка 5.265.158 389.482 7.377 1.54 1.328 20.000
 Њемачка 80.722.792 3.413.483 47.046 1.19 562 180.000
 Пољска 38.523.261 474.893 12.603 2 275 103.000
 Португалија 10.833.816 199.077 4.380 1.38 396 31.000
 Румунија 21.599.736 177.315 2.980 1.48 118 70.000
 Сједињене Државе 323.995.528 16.348.875 595.472 3.61 1.891 1.305.000
 Словачка 5.445.802 86.629 1.164 1.16 180 13.000
 Словенија 1.978.029 42.768 489 0.94 233 7.000
 Турска 80.274.604 733.642 17.669 1.56 298 411.000
 Уједињено Краљевство 64.430.428 2.849.345 59.730 2.21 952 161.000
 Француска 66.836.154 2.421.560 49.747 1.78 964 207.000b
 Холандија 17.016.967 738.419 10.476 1.17 600 41.000
 Хрватска 4.313.707 48.850 904 1.23 204 15.000
 Чешка 10.644.842 181.858 2.099 1.04 189 22.000
 Шпанија 48.563.476 1.199.715 16.929 0.91 270 121.000
 НАТО 932.645.526 36.211.501 904.913 2.9 934 3.515.000
Подаци о становништво из World Factbook
БДП подаци из ММФ[3]
Подаци о издацима (осим Исланда) из Без података војних издатака SIPRI,[4] подаци о Исланду (2013) су из Статистике Исланда[5]
Подаци о војном особљу из Натоа[6]
a Исланд нема оружане снаге.
b подаци из 2015.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „North Atlantic Treaty” (PDF). United States Department of State. 01. 04. 2009. Приступљено 30. 4. 2017. 
  2. ^ а б „Table 3 : Defence expenditures as a percentage of gross domestic product and annual real change (based on 2010 prices)” (PDF). Приступљено 30. 4. 2017. 
  3. ^ „World Economic Outlook Database April 2016”. International Monetary Fund. International Monetary Fund. април 2015. Приступљено 23. 10. 2016. 
  4. ^ „SIPRI Military Expenditure Database 2015” (XLS). Stockholm International Peace Research Institute. Stockholm International Peace Research Institute. 2016. Приступљено 23. 10. 2016. 
  5. ^ „Central government total expenditure by function 1998-2013”. Statistics Iceland. Statistics Iceland. 23. 09. 2014. Приступљено 08. 06. 2015. 
  6. ^ „Financial and Economic Data Relating to NATO Defence” (PDF). NATO. NATO. 24. 02. 2014. Приступљено 8. 06. 2015. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Државе_чланице_НАТО-а&oldid=25670043”