Војска Бугарске

С Википедије, слободне енциклопедије
Војска Бугарске
Българска армия
Logo of Ministry of Defense of Bulgaria.svg
War flag of Bulgaria.svg
Бугарска војна застава
Датум стања2005.(процена)
Видови војскеБугарске копнене снаге
Бугарске ваздушне снаге
Бугарска морнарица
Вођство
ПредседникРосен Плевнелијев
Министар одбранеНикола Ненчев
Начелник ГенералштабаГенерал Константин Попов
Бројно стање
Војно способниод 18
Број расположивих
за војну службу		1,661,211, година 15—49
Број способних
за војну службу		1,302,037, година 15—49
Активни састав51,023 (72. у свету)
Трошкови
Буџет1 милијарда долара
Проценат БДП2,1%

Бугарска војска (буг. Българска армия) је оружана формација Републике Бугарске. Главнокомандујући је председник Републике Бугарске Росен Плевнелијев. Министарство одбране је задужено за цивилну контролу и политичку управу, док је Генералштаб задужен за војну управу. Оперативне елементе Војске Бугарске чине: Бугарске копнене снаге, Бугарска морнарица и Бугарске ваздушне снаге.

Слава Бугарске Војске је Свети Ђорђе (6. мај) која је такође и национални празник у Бугарској.

Након што је постала чланица НАТО-а у априлу 2004, Министарство одбране Бугарске је започело план (познат под именом ПЛАН 2004) којим је започет процес смањења, модернизације и реорганизације у Бугарској војсци чиме је број припадника Војске Бугарске смањен на 50.000. Од 1. јануара 2008, одслужење војног рока у Бугарској је укинуто, чиме је Војска Бугарске постала 100% професионална[1].

Генералштаб[уреди | уреди извор]

Генералштаб Бугарских оружаних снага се налази у Софији. Тренутно под командом генерала Симеона Симеонова, Генералштаб је задужен за оперативну команду над Војском Бугарске и њеним трију главних видова. Заменици команданта Генералштаба су: контраадмирал Георги Георгиев и генерал Стефан Василов.

Команданти:

  • Копнене снаге: генерал-мајор Нејко Ненов
  • Ваздушне снаге: генерал-мајор Константин Попов
  • Морнарица: контраадмирал Румен Николов

Копнене снаге[уреди | уреди извор]

Копнене снаге су функционално подељене у Активне и Резервне снаге.

Активне санге су углавном задужене за мировне и одбрамбене мисије и у будућности ће бити подељене у Снаге за распоређивање, Снаге за директно деловање и Главне одбрамбене снаге. Резервне снаге састојаће се од Снага за побољшање, Територијалне одбране и Центра за Обуку.

У миру, Копнене снаге обављају уобичајене борбене вежбе и увежбавају борбену готовост. Такође учествују и у мултинационалним војним формацијама задуженим које се ангажују на разним интернационалним жариштима.

У случају кризе, главни задатак Копнених снага је у облику противтерористичке борбе и и одбрани важних стратешких објеката (попут нуклеарних електрана и главних индустријских објеката) и подршка снагама безбедности у уклањању оружја за масовно уништење и борби против илегалне трговине оружјем као и у борби против глобалног тероризма.

У случају војног сукоба слабог и средњег интензитета, Активне снаге као део Копнених снага учествују у задацима одбране националног суверенитета и територијалног интегритета државе.

У случају војног сукоба високог интензитета, Копнене снаге, заједно са Ваздушним снагама и Морнарицом, од одбрамбених снага Бугарске Војске се оријентишу на уништавање агресора и заштиту територијалног интегритета и суверенитета Бугарске.

Бугарске Копнене снаге су постале потпуно професионалне 1. јануара 2008, укидањем обавезног служења војног рока. Бугарске Ваздушне снаге као и Морнарица већ одавно су биле професионалне.

Национална гарда[уреди | уреди извор]

Бугарска Национална Гарда

Национална гарда Бугарске је наследник персоналне гарде кнеза Александра I, основане 1879. године. 12. јула гарда је први пут била задужена у заштити бугарског кнеза. Због тога је 12. јули дан бугарске Националне гарде. Кроз године реорганизација Гарда се мењала од конвојског сквадрона, пука и све до 1942. када је постала дивизија. Данас је чине почасна гарда и војни оркестар.

2001, Национална гарда је призната као официјелна војна јединица Војске Бугарске и као симбол државног ауторитета заједно са заставом, грбом и химном.

Наоружање[уреди | уреди извор]

Бугарски тенкови Т-72 у току војне вежбе на полигону код Новог Села
С-300 на паради у Софији
Точка на паради у Софији

Пешадијско наоружање[уреди | уреди извор]

Тенкови и Борбена возила[уреди | уреди извор]

  • 160 тенкова Т-72М1/Т-72М2 (још око 200 тенкова у резерви)
  • 150 тенкова Т-55АМ2 (већином у резерви, део се користи за обуку)
  • 12 извиђачких оклопних аутомобила БРДМ-2
  • 24 противоклопна аутомобила БРДМ-2 Конкурс наоружаних са по 4 ракете 9M113 Конкурс
  • 93 борбених возила пешадије БМП-23
  • 80 борбених возила пешадије БМП-1
  • 433 оклопних транспортера БТР-60
  • 817 оклопних транспортера МТ-ЛБ (Бугарске производње)
  • 50 оклопних аутомобила Хамер (у употреби у Ираку и Авганистану)
  • 7 оклопних аутомобила М1117
  • ТВ-62М тенкови за извлачење

Артиљерија[уреди | уреди извор]

  • 218 самоходних вишецевних лансера ракета 122mm БМ-21 „Град"
  • 190 топова 152mm Д-20
  • 70 топова-хаубица 122mm М-30
  • 73 топова хаубица 130mm М-46
  • 506 самоходних хаубица 122mm 2С1 Гвоздика
  • 20 самоходних хаубица 152mm 2С3 Акација
  • 359 самоходних хаубица 120mm 2С11
  • 247 самоходних минобацача 120mm 2С12
  • 68 самоходних тенколоваца 100mm СУ-100 (у резерви)
  • 126 противтенковских топова 100mm МТ-12

Противваздушна одбрана[уреди | уреди извор]

  • ракетни систем ПВО С-75 „Дивна"
  • ракетни систем ПВО С-125 Нева (око 30 лансирних јединица)
  • ракетни систем ПВО С-200 (1 батаљон))
  • ракетни систем ПВО 2К12 Куб (око 20 лансирних јединица)
  • ракетни систем ПВО 9К33 Оса (око 24 лансирних јединица)
  • ракетни систем ПВО 9К31 Стрела-1 (у резерви)
  • ракетни систем ПВО 9К35 Стрела-10 (око 20 лансирних јединица)
  • ракетни систем ПВО С-300 (2 батериеј са по 5 лансирних јединица)
  • самоходни противавионски топ ЗСУ-57-2 (у резерви)
  • самоходни противавионски топ ЗСУ-23-4 (27)
  • противавионски топ ЗУ-23-2 (128)
  • противавионски топ С-60 (90)

Балистички ракетни системи[уреди | уреди извор]

  • 18 лансера и око 36 ракета балистичког ракетног система ОТР-21 Точка

Морнарица[уреди | уреди извор]

Корвета Бодри у близини Бургаса, 2005.
Naval Ensign of Bulgaria.svg
Naval Jack of Bulgaria.svg
Coastguard Ensign of Bulgaria.svg
Фрегата Смели, бивши совјетски брод Делфин усидрен у Варни.
Бугарски морнари на војној паради у Софији.

Морнарица је прошла кроз велику реформу како би Бугарске оружане снаге биле на нивоу НАТО стандарда. Због тога су четири борбене подморнице (укључујући Славу) усидрене и биће оперативен само кратак период. Само модерније фрегате, корвете и ракетне крстарице су задржане у активној употреби.

у намени да испуни неколико захтева НАТО-а, 2005, Бугарска влада је од Белгије купила фрегату класе Wielingen и Wandelaar (F-912). 2006, следећи одлуку бугарског парламента, брод Друзки је учествовао у мисији Уједињених нација у Либану (УНИФИЛ), патролирајући територијалним водама Либана под немачком командом. Ово је био први пут да Бугарска Морнарица учествује у интернационалној мировној операцији. Бугарска влада намерава да ускоро купи још две фрегате класе Wielingen ([F-910] и [F-911] ће бити испоручени до лета 2008). Такође је наручен и један миноловац.

Бугарска морнарица је централизована у две главне морнаричке базе. Једна се налази близу Варне, док је друга Атија, која се налази близу града Бургас.

Флота[уреди | уреди извор]

Фрегате[уреди | уреди извор]

  • Wielingen класа
    • 41 "Дръзки"
    • 42 "Верни"
    • 43 "Горди"
  • Кони класа
    • 11 "Смели"

Корвете[уреди | уреди извор]

  • Паук класа
    • 13 "Решителни"
    • 14 "Бодри"
  • Тарантула класа
    • 101 "Мълния"

Ракетне топовњаче[уреди | уреди извор]

  • Оса калса (3)

Подморнице[уреди | уреди извор]

  • Ромео калса
    • 84 "Слава"

Морнаричка авијација[уреди | уреди извор]

У овом моменту, морнаричку авијацију чини 12 противподморничких/спасилачких хеликоптера Ми-14ПЛ који су базирани близу Варне. 6 хеликоптера Еурокоптер Пантер, такође морнаричке намене ће ускоро постати део морнаричке авијације[2].

Ваздушне снаге[уреди | уреди извор]

Roundel of Bulgaria.svg
Бугарски МиГ-29
МиГ-29УБ
Бугарски Ми-17
МиГ-21


Тренутно офанзивне и дефанзивне снаге Бугарских Ваздушних Снага су ноуружаен углавном авионима МиГ-21, МиГ-29 и Су-25. Око 16 ловаца МиГ-29 је модернизовано на НАТО стандарде. Први модернизован авион је стигао 29.11.2007., а последњи 9.3. исте године [3]. За октприлике две године, влада ће расписати међународни тендер за набавку 16 модерних вишенаменских ловаца. Главни фаворити су Еурофајтер, Француски Рафал, Шведски ЈАС 39 Грипен и Амерички F-15 и F-18. 2006. Бугарска влада је склопила уговор са Италијанском фирмом Алениа Аеронаутикалс о набавци пет транспортних авиона Ц-27Ј Спартан као замену за застареле авине Ан-24 и Ан-26. Први Спартан је испоручен 2007., а остатак ће бити испоручен до 2011.

Први модерни хеликоптери западне производње набављени су 2005 и засада их је стигло 7. За две-три године Бугарско ратно ваздухопловство ће имати 12 Еурокоптер Кугар хеликоптера (8 транспортних и 4 спасилачка). До тада Бугарско ратно ваздухопловство ће морати да се ослони на хеликоптере Ми-17 и Ми-24. Недавно, министарство одбране је потписало уговор са Елбит Системсом за модернизацију 12 Ми-24 и 6 Ми-17 хеликоптера.

Родови ваздухопловства су: ловачка авијација, јуришна авијација, извиђачка авијација и транспортна авијација, јединице противваздушне одбране, радио-техничке јединице, комуникационе јединице, радио-тхеничке јединице за подршку, логистичке и медицинске јединице.

Ваздухоплови[уреди | уреди извор]

Са изузетком мале морнаричке хеликоптерске флоте, Ваздушне снаге су задужене за све војне ваздухоплове у Бугарској. Ваздухопловство поседује око 124 ваздухоплова, који чини 46 борбених авиона и 42 хеликоптера. Авиони западне производње су тек почели да улазе у употребу, којих за сада има већ 13.

Борбени и наоружани авиони[уреди | уреди извор]

  • МиГ-21
    • МиГ-21 Бис (ловац) - 18
    • МиГ-21 УМ (наставни ловац) - 3
  • МиГ-29
    • МиГ-29 (ловац) - 16
    • МиГ-29 УБ (наставни ловац) - 4
  • Су-25
    • Су-25 (јуришник) - 35
    • Су-25 УБ (наставни јуришник) - 4
  • Аеро Л-39 Албатрос
    • Л-39ЗА (школско-борбени млазњак) - 12
  • Пилатус ПЦ-9 -12
    • ПЦ-9М -
    • Г-4т (тегљач) - 2
    • Г-4М (прототип) - 1
Транспортни авиони[уреди | уреди извор]
  • Ан-24 (транспортни авион) - 2
  • Ан-26 (транспортни авион) - 3
  • Ан-30 (специјални авион) - 1
  • Лет Л-410 (транспортни авион) - 2
  • Пилатус ПЦ-12 (транспортни авион) - 1
  • Алениа Ц-27Ј Спартан (транспортни авион) - 1 (још 4 ће ускоро бити испоручена)
Хеликоптери[уреди | уреди извор]
  • Ми-8
    • Ми-17 (транспортни хеликоптер) - 18
  • Ми-24
    • Ми-24 Д (десантно-борбени хеликоптер) - 12
    • Ми-24 В (десантно-борбени хеликоптер) - 6
  • Еурокоптер Кугар
    • АС532 (транспортни хеликоптер - 7 (још 5 ће ускоро бити испоручено)
  • Бел 206 (лаки вишенаменски хеликоптер) - 6

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ БНР Радио България Архивирано на сајту Wayback Machine (8. јун 2008), Приступљено 28. 3. 2013.
  2. ^ name="awst_20070115"
  3. ^ PICTURE:Bulgaria's first refurbished MiG-29 fighter re-enters service, Приступљено 28. 3. 2013.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Војска_Бугарске&oldid=22930804”