Војска Бугарске
Војска Бугарске | |
---|---|
Българска армия | |
![]() | |
![]() Бугарска војна застава | |
Датум стања | 2005.(процена) |
Видови војске | Бугарске копнене снаге Бугарске ваздушне снаге Бугарска морнарица |
Вођство | |
Председник | Росен Плевнелијев |
Министар одбране | Никола Ненчев |
Начелник Генералштаба | Генерал Константин Попов |
Бројно стање | |
Војно способни | од 18 |
Број расположивих за војну службу | 1,661,211, година 15—49 |
Број способних за војну службу | 1,302,037, година 15—49 |
Активни састав | 51,023 (72. у свету) |
Трошкови | |
Буџет | 1 милијарда долара |
Проценат БДП | 2,1% |
Бугарска војска (буг. Българска армия) је оружана формација Републике Бугарске. Главнокомандујући је председник Републике Бугарске Росен Плевнелијев. Министарство одбране је задужено за цивилну контролу и политичку управу, док је Генералштаб задужен за војну управу. Оперативне елементе Војске Бугарске чине: Бугарске копнене снаге, Бугарска морнарица и Бугарске ваздушне снаге.
Слава Бугарске Војске је Свети Ђорђе (6. мај) која је такође и национални празник у Бугарској.
Након што је постала чланица НАТО-а у априлу 2004, Министарство одбране Бугарске је започело план (познат под именом ПЛАН 2004) којим је започет процес смањења, модернизације и реорганизације у Бугарској војсци чиме је број припадника Војске Бугарске смањен на 50.000. Од 1. јануара 2008, одслужење војног рока у Бугарској је укинуто, чиме је Војска Бугарске постала 100% професионална[1].
Генералштаб[уреди | уреди извор]
Генералштаб Бугарских оружаних снага се налази у Софији. Тренутно под командом генерала Симеона Симеонова, Генералштаб је задужен за оперативну команду над Војском Бугарске и њеним трију главних видова. Заменици команданта Генералштаба су: контраадмирал Георги Георгиев и генерал Стефан Василов.
Команданти:
- Копнене снаге: генерал-мајор Нејко Ненов
- Ваздушне снаге: генерал-мајор Константин Попов
- Морнарица: контраадмирал Румен Николов
Копнене снаге[уреди | уреди извор]
Копнене снаге су функционално подељене у Активне и Резервне снаге.
Активне санге су углавном задужене за мировне и одбрамбене мисије и у будућности ће бити подељене у Снаге за распоређивање, Снаге за директно деловање и Главне одбрамбене снаге. Резервне снаге састојаће се од Снага за побољшање, Територијалне одбране и Центра за Обуку.
У миру, Копнене снаге обављају уобичајене борбене вежбе и увежбавају борбену готовост. Такође учествују и у мултинационалним војним формацијама задуженим које се ангажују на разним интернационалним жариштима.
У случају кризе, главни задатак Копнених снага је у облику противтерористичке борбе и и одбрани важних стратешких објеката (попут нуклеарних електрана и главних индустријских објеката) и подршка снагама безбедности у уклањању оружја за масовно уништење и борби против илегалне трговине оружјем као и у борби против глобалног тероризма.
У случају војног сукоба слабог и средњег интензитета, Активне снаге као део Копнених снага учествују у задацима одбране националног суверенитета и територијалног интегритета државе.
У случају војног сукоба високог интензитета, Копнене снаге, заједно са Ваздушним снагама и Морнарицом, од одбрамбених снага Бугарске Војске се оријентишу на уништавање агресора и заштиту територијалног интегритета и суверенитета Бугарске.
Бугарске Копнене снаге су постале потпуно професионалне 1. јануара 2008, укидањем обавезног служења војног рока. Бугарске Ваздушне снаге као и Морнарица већ одавно су биле професионалне.
Национална гарда[уреди | уреди извор]
Национална гарда Бугарске је наследник персоналне гарде кнеза Александра I, основане 1879. године. 12. јула гарда је први пут била задужена у заштити бугарског кнеза. Због тога је 12. јули дан бугарске Националне гарде. Кроз године реорганизација Гарда се мењала од конвојског сквадрона, пука и све до 1942. када је постала дивизија. Данас је чине почасна гарда и војни оркестар.
2001, Национална гарда је призната као официјелна војна јединица Војске Бугарске и као симбол државног ауторитета заједно са заставом, грбом и химном.
Наоружање[уреди | уреди извор]
Пешадијско наоружање[уреди | уреди извор]
Тенкови и Борбена возила[уреди | уреди извор]
- 160 тенкова Т-72М1/Т-72М2 (још око 200 тенкова у резерви)
- 150 тенкова Т-55АМ2 (већином у резерви, део се користи за обуку)
- 12 извиђачких оклопних аутомобила БРДМ-2
- 24 противоклопна аутомобила БРДМ-2 Конкурс наоружаних са по 4 ракете 9M113 Конкурс
- 93 борбених возила пешадије БМП-23
- 80 борбених возила пешадије БМП-1
- 433 оклопних транспортера БТР-60
- 817 оклопних транспортера МТ-ЛБ (Бугарске производње)
- 50 оклопних аутомобила Хамер (у употреби у Ираку и Авганистану)
- 7 оклопних аутомобила М1117
- ТВ-62М тенкови за извлачење
Артиљерија[уреди | уреди извор]
- 218 самоходних вишецевних лансера ракета 122mm БМ-21 „Град"
- 190 топова 152mm Д-20
- 70 топова-хаубица 122mm М-30
- 73 топова хаубица 130mm М-46
- 506 самоходних хаубица 122mm 2С1 Гвоздика
- 20 самоходних хаубица 152mm 2С3 Акација
- 359 самоходних хаубица 120mm 2С11
- 247 самоходних минобацача 120mm 2С12
- 68 самоходних тенколоваца 100mm СУ-100 (у резерви)
- 126 противтенковских топова 100mm МТ-12
Противваздушна одбрана[уреди | уреди извор]
- ракетни систем ПВО С-75 „Дивна"
- ракетни систем ПВО С-125 Нева (око 30 лансирних јединица)
- ракетни систем ПВО С-200 (1 батаљон))
- ракетни систем ПВО 2К12 Куб (око 20 лансирних јединица)
- ракетни систем ПВО 9К33 Оса (око 24 лансирних јединица)
- ракетни систем ПВО 9К31 Стрела-1 (у резерви)
- ракетни систем ПВО 9К35 Стрела-10 (око 20 лансирних јединица)
- ракетни систем ПВО С-300 (2 батериеј са по 5 лансирних јединица)
- самоходни противавионски топ ЗСУ-57-2 (у резерви)
- самоходни противавионски топ ЗСУ-23-4 (27)
- противавионски топ ЗУ-23-2 (128)
- противавионски топ С-60 (90)
Балистички ракетни системи[уреди | уреди извор]
- 18 лансера и око 36 ракета балистичког ракетног система ОТР-21 Точка
Морнарица[уреди | уреди извор]
Морнарица је прошла кроз велику реформу како би Бугарске оружане снаге биле на нивоу НАТО стандарда. Због тога су четири борбене подморнице (укључујући Славу) усидрене и биће оперативен само кратак период. Само модерније фрегате, корвете и ракетне крстарице су задржане у активној употреби.
у намени да испуни неколико захтева НАТО-а, 2005, Бугарска влада је од Белгије купила фрегату класе Wielingen и Wandelaar (F-912). 2006, следећи одлуку бугарског парламента, брод Друзки је учествовао у мисији Уједињених нација у Либану (УНИФИЛ), патролирајући територијалним водама Либана под немачком командом. Ово је био први пут да Бугарска Морнарица учествује у интернационалној мировној операцији. Бугарска влада намерава да ускоро купи још две фрегате класе Wielingen ([F-910] и [F-911] ће бити испоручени до лета 2008). Такође је наручен и један миноловац.
Бугарска морнарица је централизована у две главне морнаричке базе. Једна се налази близу Варне, док је друга Атија, која се налази близу града Бургас.
Флота[уреди | уреди извор]
Фрегате[уреди | уреди извор]
- Wielingen класа
- 41 "Дръзки"
- 42 "Верни"
- 43 "Горди"
- Кони класа
- 11 "Смели"
Корвете[уреди | уреди извор]
- Паук класа
- 13 "Решителни"
- 14 "Бодри"
- Тарантула класа
- 101 "Мълния"
Ракетне топовњаче[уреди | уреди извор]
- Оса калса (3)
Подморнице[уреди | уреди извор]
- Ромео калса
- 84 "Слава"
Морнаричка авијација[уреди | уреди извор]
У овом моменту, морнаричку авијацију чини 12 противподморничких/спасилачких хеликоптера Ми-14ПЛ који су базирани близу Варне. 6 хеликоптера Еурокоптер Пантер, такође морнаричке намене ће ускоро постати део морнаричке авијације[2].
Ваздушне снаге[уреди | уреди извор]
Тренутно офанзивне и дефанзивне снаге Бугарских Ваздушних Снага су ноуружаен углавном авионима МиГ-21, МиГ-29 и Су-25. Око 16 ловаца МиГ-29 је модернизовано на НАТО стандарде. Први модернизован авион је стигао 29.11.2007., а последњи 9.3. исте године [3]. За октприлике две године, влада ће расписати међународни тендер за набавку 16 модерних вишенаменских ловаца. Главни фаворити су Еурофајтер, Француски Рафал, Шведски ЈАС 39 Грипен и Амерички F-15 и F-18. 2006. Бугарска влада је склопила уговор са Италијанском фирмом Алениа Аеронаутикалс о набавци пет транспортних авиона Ц-27Ј Спартан као замену за застареле авине Ан-24 и Ан-26. Први Спартан је испоручен 2007., а остатак ће бити испоручен до 2011.
Први модерни хеликоптери западне производње набављени су 2005 и засада их је стигло 7. За две-три године Бугарско ратно ваздухопловство ће имати 12 Еурокоптер Кугар хеликоптера (8 транспортних и 4 спасилачка). До тада Бугарско ратно ваздухопловство ће морати да се ослони на хеликоптере Ми-17 и Ми-24. Недавно, министарство одбране је потписало уговор са Елбит Системсом за модернизацију 12 Ми-24 и 6 Ми-17 хеликоптера.
Родови ваздухопловства су: ловачка авијација, јуришна авијација, извиђачка авијација и транспортна авијација, јединице противваздушне одбране, радио-техничке јединице, комуникационе јединице, радио-тхеничке јединице за подршку, логистичке и медицинске јединице.
Ваздухоплови[уреди | уреди извор]
Са изузетком мале морнаричке хеликоптерске флоте, Ваздушне снаге су задужене за све војне ваздухоплове у Бугарској. Ваздухопловство поседује око 124 ваздухоплова, који чини 46 борбених авиона и 42 хеликоптера. Авиони западне производње су тек почели да улазе у употребу, којих за сада има већ 13.
Борбени и наоружани авиони[уреди | уреди извор]
- МиГ-21
- МиГ-21 Бис (ловац) - 18
- МиГ-21 УМ (наставни ловац) - 3
- МиГ-29
- МиГ-29 (ловац) - 16
- МиГ-29 УБ (наставни ловац) - 4
- Су-25
- Су-25 (јуришник) - 35
- Су-25 УБ (наставни јуришник) - 4
- Аеро Л-39 Албатрос
- Л-39ЗА (школско-борбени млазњак) - 12
- Пилатус ПЦ-9 -12
- ПЦ-9М -
- Г-4т (тегљач) - 2
- Г-4М (прототип) - 1
Транспортни авиони[уреди | уреди извор]
- Ан-24 (транспортни авион) - 2
- Ан-26 (транспортни авион) - 3
- Ан-30 (специјални авион) - 1
- Лет Л-410 (транспортни авион) - 2
- Пилатус ПЦ-12 (транспортни авион) - 1
- Алениа Ц-27Ј Спартан (транспортни авион) - 1 (још 4 ће ускоро бити испоручена)
Хеликоптери[уреди | уреди извор]
- Ми-8
- Ми-17 (транспортни хеликоптер) - 18
- Ми-24
- Ми-24 Д (десантно-борбени хеликоптер) - 12
- Ми-24 В (десантно-борбени хеликоптер) - 6
- Еурокоптер Кугар
- АС532 (транспортни хеликоптер - 7 (још 5 ће ускоро бити испоручено)
- Бел 206 (лаки вишенаменски хеликоптер) - 6
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ БНР Радио България Архивирано на сајту Wayback Machine (8. јун 2008), Приступљено 28. 3. 2013.
- ^ name="awst_20070115"
- ^ PICTURE:Bulgaria's first refurbished MiG-29 fighter re-enters service, Приступљено 28. 3. 2013.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() |
Војска Бугарске на Викимедијиној остави. |
- Службена страница Министарства одбране Бугарске (језик: енглески)
- Wikisource:Great Battles of Bulgaria (језик: енглески)