Пређи на садржај

Душан Спасојевић (дипломата)

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте страницу Душан Спасојевић.
Душан Спасојевић
Лични подаци
Датум рођења(1974-01-28)28. јануар 1974. (52 год.)
Место рођењаБеоград, СФР Југославија
ДржављанствоСрбија
УниверзитетПравни факултет Универзитета у Београду London School of Economics
Професијаправник, магистар међународних односа
Политичка каријера
СтранкаДемократска странка (1994— )
Шеф кабинета министра унутрашњих послова Савезне Републике Југославије
новембар 2000. — октобар 2002.
Председникдр Војислав Коштуница
ПремијерЗоран Жижић
Спољнополитички саветник председника Републике Србије
август 2004 — мај 2007.
ПредседникБорис Тадић
мај 2007 — фебруар 2008.
фебруар 2008 — јануар 2011.
27. јануар 2011 — 25. јун 2013.
15. фебруар 2016. — 6. март 2024.

Душан Спасојевић (Београд, 28. јануар 1974) српски је правник, политичар, дипломата и научник. Некадашњи је амбасадор Републике Србије у Турској, а од 2016. до 2024. године био је амбасадор Републике Србије у Грчкој. Био је спољнополитички саветник председника Републике Србије (2004–2007), затим помоћник министра и државни секретар Министарства одбране Републике Србије задужен за политику одбране (2007–2011). Био је и интернационални секретар Демократске странке од 2004. до 2006. и 2013. до 2014. године.

Аутор је две књиге: Између Турске и Европе: записи и сведочанства између две дипломатске мисије (Чигоја штампа, Београд, 2016 и 2019) и Грчка: рат за независност, стварање државе и препород нације (Чигоја штампа, Институт за новију историју Србије, Институт за европске студије, Фоднација „Шапер“, Београд, 2021 и 2022) чији је превод на грчки 2023. године објављен од стране једне од најугледнијих атинских издавачких куће „Кастањотис“.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Образовање

[уреди | уреди извор]

Рођен је 28. јануара 1974. године у Београду. Завршио је студије на Правном факултету Универзитета у Београду, а потом магистрирао у области међународних односа на Лондонској школи економије и политичких наука, где је одбранио магистарску тезу "До европских интеграција преко регионалне сарадње: Европска унија и Западни Балкан".

Каријера

[уреди | уреди извор]

У савезном министарству унутрашњих послова СР Југославије је радио од краја 2000. године, где је био и шеф кабинета савезног министра. Од августа 2004. до маја 2007. године је био спољнополитички саветник председника Републике Србије Бориса Тадића.[1] Одатле прелази на место помоћника министра одбране. У фебруару 2008. године, изабран је за државног секретара Министарства одбране Републике Србије задуженог за за политику одбране.[2] Истовремено је био и потпредседник Координационог тела Владе Републике Србије за општине Бујановац, Прешево и Медвеђа задужен за безбедност.[3]

Дужност амбасадор Републике Србије у Турској обављао је од 27. јануара 2011. године до 25. јуна 2013. године. Председништво Демократске странке га је 23. јула изабрало за интернационалног секретара Демократске странке и председника Одбора за спољну политику.[4][5]

Са дужности српског амбасадора у Анкари смењен је на иницијативу министра спољних послова Ивана Мркића, јер се успротивио мешању Турске у унутрашње ствари Србије.[6][7][8][9] Потом је две године радио као саветник генералног директора предузећа "Техно-прогрес" д.о.о. из Београда.

Оставку на место интернационалног секретара Демократске странке је поднео у априлу 2014. године, након што су два народна посланика Демократске странке у Парламентарној скупштини Савета Европе гласала за предлог да се Руској Федерацији одузме глас у Парламентарној скупштини, као и да се она искључи из њених водећих органа.[10][11]

За амбасадора Републике Србије у Грчкој именован је крајем 2015. године.[12] На дужност је ступио 15. фебруара 2016. године и на њој остао до 6. марта 2024. године.[13][14]

Објавио је низ есеја и научних чланака из области међународних односа и студија безбедности у научним часописима Међународна политика, Социолошки преглед, Српска политичка мисао, Војно дело и Војносанитетски преглед као и текстова, есеја и анализа на спољнополитичке теме у Политици, Данасу, Времену и НИН-у.[15][16][17]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Ожењен је и има двоје деце. Говори енглески језик и грчки језик, а служи се и руским језиком.

Одликовања

[уреди | уреди извор]

Дела

[уреди | уреди извор]
  • Између Турске и Европе: записи и сведочанства између две дипломатске мисије, Чигоја, Београд 2016, ISBN 978-86-531-0219-7;
  • Грчка: рат за независност, стварање државе и препород нације, Чигоја штампа - Институт за новију историју Србије - Институт за европске студије - Фондација "Шапер", ISBN 978-86-531-0664-5[18][19][20]
  • Ελλάδα: Ο αγώνας για την ανεξαρτησία, η συγκρότηση του κράτους και η παλιγγενεσία του έθνους, Αθήνα: Καστανιώτης, 2023, ISBN 978-960-03-7169-7.[21][22][23][24]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Биографија амбасадора”. Амбасада Републике Србије у Грчкој. 
  2. ^ „Државни секретар Душан Спасојевић примио мировњаке”. Министарство одбране Републике Србије. 16. 04. 2010. 
  3. ^ „Спасојевић: Не пристајемо ни на какве уцене”. Политика. 20. 09. 2008. 
  4. ^ „Спасојевић Интернационални секретар ДС-а”. РТС (на језику: српски). Приступљено 2026-01-20. 
  5. ^ „Спасојевић интернационални секретар ДС”. Радио телевизија Војводине. 23. јул 2013. 
  6. ^ Јакшић, Бошко. „Дипломатска брука”. Politika Online. Приступљено 2026-01-20. 
  7. ^ Јакшић, Бошко. „Сумњиве смене амбасадора”. Politika Online. Приступљено 2026-01-20. 
  8. ^ „Како је Спасојевић од најбољег постао проблематичан амбасадор”. Politika Online. Приступљено 2026-01-20. 
  9. ^ „Смењен амбасадор Србије у Турској”. Радио телевизија Србије. 5. јун 2013. 
  10. ^ Спасојевић, Душан (4. 12. 2025). „Душан Спасојевић: Патриотизам мора да се подразумева у политици.”. RT Balkan. 
  11. ^ „Spasojević podneo ostavku zbog raskola u Savetu Evrope”. Blic. 14. 04. 2014. 
  12. ^ „Душан Спасојевић нови амбасадор Србије у Грчкој”. Радио телевизија Србије. 31. 10. 2015. 
  13. ^ „РАСТАНАК СА МОЈОМ ГРЧКОМ: Ауторски текст Душана Спасојевића, амбасадора Србије, за грчки лист „Катимерини“”. NOVOSTI. Приступљено 2026-01-11. 
  14. ^ „Растанак с мојом Грчком и гостопримством јачим од бриселских прописа”. РТС (на језику: српски). Приступљено 2026-01-11. 
  15. ^ Спасојевић, Душан. „Dušan Spasojević - University of Belgrade”. bg.academia.edu (на језику: енглески). Приступљено 2026-01-20. 
  16. ^ „Профил Душана Спасојевића на познатој научној платформи ResearchGate.”. 
  17. ^ „ORCID”. orcid.org. Приступљено 2026-01-20. 
  18. ^ „Како је настала модерна грчка држава – нова књига амбасадора Душана Спасојевића”. РТС (на језику: српски). Приступљено 2026-01-20. 
  19. ^ Спасојевић, Душан. „Грчка: рат за независност, стварање државе и препород нације.” (PDF). 
  20. ^ „КАЖЕМО ДА СУ НАМ БРАЋА, А ШТА ЗНАМО О ЊИМА? Књига "Грчка - рат за независност, стварање државе и препород нације" даје многе одговоре”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2026-01-20. 
  21. ^ Pejić, Radmila (2023-12-30). „Dušan Spasojević, Ελλάδα. Ο αγώνας για την ανεξαρτησία, η συγκρότηση τ ου κράτους και η παλιγγενεσία του έθνους [Greece. The War of Independence, the Creation of the State and the Rebirth of the Nation]”. Balcanica - Annual of the Institute for Balkan Studies (на језику: енглески) (LIV): 288—290. ISSN 2406-0801. 
  22. ^ „Књига српског амбасадора у Атини осваја срца грчких читалаца”. РТС (на језику: српски). Приступљено 2026-01-20. 
  23. ^ „Ντούσαν Σπασόγιεβιτς: Η Ελληνική Επανάσταση ήταν μία μεγάλη αλλαγή στην παγκόσμια τάξη”. in.gr (на језику: грчки). 2024-03-25. Приступљено 2026-01-20. 
  24. ^ Стаменић, Јасмина Павловић. „Књига српског амбасадора у грчким књижарама”. Politika Online. Приступљено 2023-11-02. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Душан_Спасојевић_(дипломата)&oldid=30686681”