Ербас A330

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Ербас А330)
Ербас A330

{{{опис_слике}}}

Општи подаци
Намена цивилни путнички авион
Посада 2 члана
Произвођач Ербас
Пробни лет 2. новембар 1992.
Уведен у употребу 17. јануар 1994.
Статус у употреви
Први оператер Ер Интер
Број примерака 1205 (јул 2015.)
Димензије
Дужина 58,82—63,69 m
Висина 16,83—17,39 m
Распон крила 60,3 m
Површина крила 361,6 m²
Маса
Празан 109.000—124.500 kg
Нормална полетна 233.000—242.000 kg
Погон
Број мотора 4
Физичке особине
Перформансе
Макс. брзина на Hопт. 913 km/h
Економска брзина 871 km/h
Долет 5.950—13.400 km
Плафон лета 12.527 m
Портал:Ваздухопловство

Ербас A330 (енг. Airbus A330) је широкотрупни млазни авион средњег до дугог домета, којег производи компанија Ербас. Варијанте Ербаса A330 имају домет од 7.400 до 13.430 и могу да приме до 335 путника у две путничке класе те да понесу и до 70 тона терета.

Историја A330 почиње ’70-их када је Ербас произвео свој први млазњак — Ербас A300. Ербас A330 је развијан упоредо са Ербасом A340, тако да ова два авиона имају велике сличности у конструкцији, али се разликују по броју мотора. Оба авиона имају уграђене електричне команде лета, које су прво примењене на Ербасу A320, као и пилотску кабину која поседује 6 дисплеја (такође преузету са A320). Јуна 1987. године, Ербас је примио поруџбине од разних купаца, па је тада покренут програм A330&A340. Ербас A330 је први Ербасов авион који је нудио могућност избора између три различита мотора Џенерал електрик CF6, Прат & Витни PW4000 те Ролс-Ројс трент 700.

Ербас A330-300 је први пут полетео новембра 1992. године, а у службу је ушао са авио-компанијом Ер Интер, јануара 1994. године. Скраћена варијанта A330-200 је пуштена у продају 1998. године. Поред ове две варијанте, развијена је и теретна — A330-200F — те војни танкер — A330 MRTT.

Од пуштања у продају A330, Ербас је постао компетитиван на подручју широкотрупних млазњака, такмичећи се са Боингом 767, 777, али и са 787 који је ушао у службу 2011. године.

Развој[уреди]

Историјат[уреди]

Ербасов први млазњак — A300, био је замишљен као члан разнолике породице Ербасових комерцијалних летелица. Раних ’70-их почела су истраживања о могућим варијантама Ербаса A300. Пре почетка производње A300, Ербас је осмислио имена за могуће варијанте овог модела — од A300В1 до A300В9. Десета варијанта A300В10 из 1973. године развијена је у Ербас A310. Ербас се тада концентрисао на развој ускотрупне серије авиона, која је касније названа „A320 фамилија”, прва комерцијална летелица са електричним командама лета. Касније је Ербас радио упоредо на развоју ускотрупних и широкотрупних авиона.

Средином ’70-их, Ербас је почео развој A300B9, веће варијанте A300, која је касније постала A330. То је била варијанта продуженог A300 модела са истим крилима те најачим турбомлазним моторима. Тржиште за ову летелицу је било оно на којима је летео Мекдонел Даглас DC-10, али је постојао захтев за авионом који је био 25 % ефикаснији. Ербас A330 је био предвиђен да замени DC-10 и Локид L-1011 трајстар, као и A300 са средњим дометом.

Упоредо је развијан и млазњак са четири мотора и приближно 200 седишта, који је касније постао Ербас A340. A340 је првенствено развијан како би земенио ускотрупне Боинг 707 и Даглас DC-8, али је касније одлучено да ће овај модел бити замена за тржишта на којима се користе широкотрупни авиони. Равој A330 и A340 упоредо је резултовао тиме да су обе летелице имале исти труп и крила, што је Ербасу уштедело невероватних 500.000.000 долара. У Северној Америци популарни су били млазњаци са два мотора, у Азији са четири, а у Европи тржиште је било подељено. Ербас је касније на прво место ставио варијанту са четири мотора, понајвише због ограничења која су постојала за млазњаке са два мотора, али и могућности да авион када је празан лети са једним неактивним мотором. Као резултат тога, развој A340 (тада познатог под именом TA11) стављен је испред развоја A330 (тада познатог као TA9).

Производња и тестирање[уреди]

Приликом припрема за производњу A330 и A340, Ербасови партнери су начинили велика улагања у нове производне погоне. У Енглеској, BAe је уложио око 7.000.000 фунти у изградњу техничког центра од 15.000 m² у Филтону; такође је уложено и 5.000.000 фунти за производну линију крила у Честеру. У Немачкој, Месершмит-Белков-Блом (нем. Мesserschmitt-Bölkow-Blohm / MBB) уложио је 400.000.000 немачких марака у изградњу производних погона уз реку Везер; они су се налазили у Бремену, Ајнвардену, Фарелу и Хамбургу.

Улазак у службу[уреди]

Ер Интеров Ербас A330-300

Први комерцијални лет Ербас A330 је имао 17. јануара 1994. године између Орли аеродрома у Паризу и Марсеља, а у служби Ер Интера. Доставе Малејша ерлајнсу и Таи ервејзу су одложене како би се решили проблеми са негативним потиском на моторима PW4168. Таи ервејзу је први A330 достављен у другој половини године и летео је на линијама од Бангкока до Тајпеја и Сеула. Катеј Пацифик је примио свој први А330 опремљен Трент 700 моторима 22. децембра 1994. године. Малејша ерлајнс је први A330 добила 1. фебруара 1995. и након тога је прераспоредила своје остале доставе.

Ербас је намеравао да A330 буде конкурентан на ETOPS тржишту, на којем је доминирао Боинг 767.





Спецификације[уреди]

Шематски приказ A330 фамилије
A330-200 A330-200F A330-300
Минималан број чланова посаде два
Капацитет седишта (типично)
253 (класа 3)
293 (класа 2)
375: (опционо) 406[a]
12 (места за курире) 295 (класа 3)
335 (класа 2)
375: (опционо) 440[b]
Дужина 58,82 m 63,69 m
Распон крила 60,3 m
Површина крила 361,6 m²
Однос ширине и висине 10,06
Поставни угао крила 30°
Висина репа 17,39 m 16,90 m 16,83 m
Ширина кабине 5,28 m
Ширина седишта 45,7 cm за 8 редно постављених седишта (стандардна економска класа)

или: 41,9 cm за 9 редно постављених седишта („згуснута” економска класа)

Ширина трупа 5,64 m
Капацитет за пртљагу/терет 136 m³ 475 m³
70 t / до 12 курира[1]
162,8 m³
Максимална тежина при полетању 242.000 kg 233.000 kg 242.000 kg
Максимална тежина при слетању 182.000 kg 187.000 kg
Тежина празног авиона (типично) 119.600 kg 109.000 kg 124.500 kg
Брзина крстарења 0,82 Ma (871 km/h на висини крстарења од 11.000 m)
Максимална брзина крстарења 0,86 Ma (913 km/h на висини крстарења од 11.000 m)
Максимални долет (при пуном оптерећењу) 13.400 km 7.400 km (65 t)
5.950 km (70 t)
11.300 km
Дужина полетања при максималној тежини
(ниво мора, ISA, 15,24 m чишћења препрека,
Ролс-Ројс трент 772B мотори[2])
2.770 m 2.580 m 2.770 m
Максимални капацитет за гориво 139.090 L 97.530 L 97.530 L
Плафон лета 12.527 m
Максимални плафон лета 13.000 m
Мотори (×2)
(види испод)
Џенерал електрик CF6-80E1
Прат & Витни PW4000
Ролс-Ројс трент 700
Прат & Витни PW4000
Ролс-Ројс трент 700
Џенерал електрик CF6-80E1
Прат & Витни PW4000
Ролс-Ројс трент 700
Потисак (×2) ПВ: 311 kN
РР: 316 kN[3]
ЏЕ: 320 kN
ПВ: 311 kN
РР: 316 kN
ПВ: 311 kN
РР: 316 kN
ЏЕ: 320 kN

ИЗВОРИ: Ербас,[4][5][6][7] Прат & Витни,[8] Европска агенција за сигурност авијације/ваздухопловства (енг. European Aviation Safety
Agency / EASA
),[9] Федерална агенција за авијацију/ваздухопловство (енг. Federal Aviation Agency / FAA),[10] Међународни Каталог
цивилног ваздухопловства (енг. The International Directory of Civil Aircraft)[11]


Напомене[уреди]

  1. Максималан број седишта је 375 са тројим уграђеним „Тип A” и једним уграђеним „Тип 1” вратима; могуће је имати и четвера врата „Тип A” што повећава максималан број седишта на 406.
  2. Максималан број седишта је 375 са тројим уграђеним „Тип A” и једним уграђеним „Тип 1” вратима; могуће је имати и четвера врата „Тип A” што повећава максималан број седишта на 440.

Референце[уреди]

  1. Kingsley-Jones, Max (20. 5. 2010). „Airbus's general freight hauler: A330-200F technical description”. Flightglobal. Приступљено 7. 10. 2013. 
  2. „ACJ330 | Airbus, a leading aircraft manufacturer”. Airbus.com (2. 12. 2013). Приступљено 9. 12. 2013.
  3. easa.eu.int
  4. „A330-200 Dimensions & key data”. Airbus S.A.S. Приступљено 20. 11. 2012. 
  5. „A330-300 Dimensions & key data”. Airbus S.A.S. Приступљено 20. 11. 2012. 
  6. „A330: Airplane characteristics for airport planning” (PDF). Airbus S.A.S. 1. 1. 2014. pp. 42—51. Приступљено 6. 7. 2014. 
  7. „A330-200F Dimensions & key data”. Airbus S.A.S. Приступљено 20. 11. 2012. 
  8. „PW4000-100”. Pratt & Whitney. Приступљено 4. 7. 2015. 
  9. „EASA Type Certificate Data Sheet for AIRBUS A330”. European Aviation Safety Agency. 22. 11. 2013. Приступљено 16. 5. 2014. 
  10. „FAA type certificate data sheet No. A46NM” (PDF). Federal Aviation Agency. pp. 1—3. Приступљено 5. 3. 2011. 
  11. Frawley, Gerald (2003). „Airbus A330-200”, „Airbus A330-300”. The International Directory of Civil Aircraft, 2003/2004. Fyshwick, Australia. ISBN 1-875671-58-7. 

Спољашње везе[уреди]