Жени Лебл

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јованка Жени Лебл
Датум рођења(1927-06-20)20. јун 1927.
Место рођењаАлексинац
Краљевина СХС
Датум смрти21. октобар 2009.(2009-10-21) (82 год.)
Место смртиТел Авив
Израел

Јованка Жени Лебл (Алексинац, 20. јун 192721. октобар 2009, Тел Авив) је била српски писац, новинар и историчар јеврејског рода.

Живела је у Београду, а за време одвођења Јевреја у логору Сајмиште побегла је у Ниш. Ухапшена је 1943. и одведена на принудни рад, одакле је ослобођена 1945. из берлинског Гестапоа.

За време Југославије је хапшена и преживела и логор на Голом отоку од априла 1949. до октобра 1951. године.[1]

На подстицај Данила Киша написала и објавила је књигу о судбини на Голом отоку у књизи „Љубичица бела“ (алузија на, тада често певану, песму „Друже Тито, љубичице бела..."). Књига је постала бестселер у Израелу. Живот у нацистичким логорима је описала у књизи „Одједном друкчија, одједном друга“.

Такође је писала о Јеврејима на простору бивше Југославије, о чиме сведочи зборник „Да се не заборави“.

На крају живота на српском, хебрејском и енглеском језику обелоданила је везе јерусалимског муфтије Хаџи-Амина Хусеинија са нацистичом Немачком и његово деловање у Босни за време Другог светског рата, чије се последице осећају до данашњег дана на Блиском истоку и Балкану.

Референце[уреди]