Затворен нелабијализован самогласник средњег реда

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Види још: ИПА, Сугласници
Када се знакови појављују у паровима,
десни знак представља лабијализовани самогласник.
ИПА – број 317
ИПА – текст ɨ
ИПА – слика {{{imagesize}}}
Ентитет ɨ
X-SAMPA 1
Киршенбаум i"
О овој звучној датотеци Звук 

Затворен нелабијализован самогласник средњег реда је самогласник, који се користи у неким говорним језицима. Симбол у Међународној фонетској азбуци који представља овај звук је ɨ, и одговарајући X-SAMPA симбол је 1. ИПА симбол је слово i са водоравном цртицом.

Такође постоји готово затворен нелабијализован самогласник средњег реда у неким језицима.

Карактеристике[уреди]

Појава[уреди]

/ɨ/ је редак као фонема у већини индоевропских језика. Међутим, веома је уобичајен као посебна фонема у домородачким језицима Америке и често је у фонемском контрасту са другим затвореним самогласницима, као што су /i/ и /u/ у савременим живим језицима, као и реконструисаним прото-језицима (нпр. прото-Уто-Азтечки).

Језик Реч ИПА Значење Напомене
Акинески tupeue [tupɨʔɛ] 'знати' Асјик [1] и Ал-Амади Ал-Харби[2] описују овај звук овако, међутим Марк Ђури[3] описује га ближем [ɯ]
Амхарски ሥር [sɨr] 'корен' Често писан као <ə>
Ангор hüfı [xɨβə] 'вруће'
Енглески roses [ˈɹoʊzɨz] 'руже' Редукција самогласника у неким дијалектима, одговара ненаглашеном [ɪ] у неким дијалектима.
Гварани yvy [ɨʋɨ] 'земља'
Ирски saol [sɨɫ] 'life' Види ирску фонологију
Каинганг fy [ɸɨ] 'семе'
Араукански trukür [tʴuˈkɨɹ] 'магла' Види арауканску фонологију
Монголски[4] ? [xutʃʰɨɾɘ̆] 'тежак' (рад)
Пољски[5] mysz О овој звучној датотеци [mɨʂ]  'миш' Види пољску фонологију
Румунски înot [ɨˈnot] 'ја пливам' Види румунску фонологију
Руски[6] ты [tɨ] 'ти' Појављује се само после непалатизованих сугласника. Види руску фонологију
Сахапатин[7] [kʼsɨt] 'хладно' Епентеза; нема продужен пример.
Сирионо[8] [eˈsɨ] 'суво дрво'
Шведски bi [bɨː] 'пчела' Нађено у дијалектима у Нерки и Бохуслену.
Тупи језици yby [ɨβɨ] 'земља'
Удмуртски[9] ? [ɨrete] 'режати'
Фино-угарски sysar [sɨsarʲ] 'сестра'
Велшки северни дијалекти[10] llun [ɬɨːn] 'слика' Види велшку фонологију
Запотечки Тилкуиапан[11] nɨ [nɨ] 'буди кисео'

Референце[уреди]

  1. ^ (на језику: енглески) http://www.lc.mahidol.ac.th/Documents/Publication/MKS/11/abdul1982agreement.pdf Archived 05. 06. 2013 at WebCite
  2. ^ (на језику: енглески) http://roa.rutgers.edu/files/594-0403/594-0403-AL-HARBI-0-0.PDF
  3. ^ (на језику: енглески) http://www.acehinstitute.org/Durie_1990.pdf Archived 20100714044202 at acehinstitute.org Error: unknown archive URL
  4. ^ Iivonen & Harnud (2005:62, 66-67)
  5. ^ Jassem, Wiktor (2003), „Polish”, Journal of the International Phonetic Association, 33 (1): 105, doi:10.1017/S0025100303001191 
  6. ^ Jones, Daniel; Ward, Dennis (1969), The Phonetics of Russian, Cambridge University Press, стр. 33 
  7. ^ Hargus, Sharon; Beavert, Virginia (2002), „Predictable versus Underlying Vocalism in Yakima Sahaptin”, International Journal of American Linguistics, 68 (3): 316—340, doi:10.1086/466492 
  8. ^ Firestone, Homer L. (1965), „Description and classification of Sirionó: A Tupí-Guaraní language.”, Janua linguarum, Series Practica (16), London: Mouton & Co 
  9. ^ Iivonen & Harnud (2005:64, 68)
  10. ^ Ball, Martin J. (1984), „Phonetics for phonology”, Ур.: Ball, Martin J.; Jones, G.E, Welsh Phonology, Cardiff: University of Wales Press, ISBN 0-7083-0861-9 
  11. ^ Merrill, Elizabeth (2008), „Tilquiapan Zapotec” (PDF), Journal of the International Phonetic Association, 38 (1): 109, doi:10.1017/S0025100308003344 

Литература[уреди]

  • Iivonen, Antti; Harnud, Huhe (2005), „Acoustical comparison of the monophthong systems in Finnish, Mongolian and Udmurt”, Journal of the International Phonetic Association, 35 (1): 59—71, doi:10.1017/S002510030500191X