Иван Вазов

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иван Вазов
IvanVazov.jpeg
Иван Вазов
Датум рођења (1850-07-09)9. јул 1850.
Место рођења Сопот
Османско царство, сада Бугарска
Датум смрти 22. септембар 1921.(1921-09-22) (71 год.)
Место смрти Софија
Краљевина Бугарска

Иван Вазов (буг. Иван Вазов; Сопот, 9. јул 1850Софија, 22. септембар 1921) је био бугарски песник, приповедач, романописац и академик.

Биографија[уреди]

Иван Вазов је рођен у Сопоту, у породици успешног трговца. Школу је похађао најпре у свом родном граду, а касније у Калоферу код учитеља Ботја Петкова, оца бугарског песника и револуционара Христа Ботева. Тамо се упознао с руском и француском литературом, а 1866. прешао је у Пловдивску гимназију где је учио грчки, турски и француски језик.

1870. године Вазов је отишао у Румунију код свог стрица. Тамо је научио румунски и почео је читати румунску поезију. Истовремено је почео слати своје патриотске песме бугарским емигрантским часописима - Слобода и Отаџбина. Касније је неколико година радио као учитељ и преводилац.

Прве песничке збирке Прапорец и гусла и Туга Бугарске је објавио 1875., а након ослободилачког Руско-турског рата 1878. године је изашла и његова збирка Избављење.

После ослобођења Бугарске учествовао је активно у друштвеном и политичком животу земље. Неколико година је живео у Пловдиву и био је представник Народне странке у Обласној скупштини. Пловдивски период је изванредно плодан у стваралачој биографији Вазова. Тада је почео издавати књижевно-научни часопис Наука, а заједно с Константином Величковом и књижевни часопис Зора. Истовремено је објавио своју чувени песничку збирку Епопеја заборављених (1881-1884) и приповести Немили-недраги (1883) и Стричеви (1884).

Од 1886. до 1889. због политичких разлога Вазов напушта Бугарску и извесно време живи у Одеси где пише свој најпознатији роман Под јармом. Након повратка у Бугарску до краја свог живота остаје у Софији, написавши још пуно песничких књига, приповести, драма, критичких текстова, романа и путописа.

Дела[уреди]

Романи[уреди]

  • Под јармом
  • Нова земља
  • Светослав Тертер
  • Казаларска царица

Приповести[уреди]

  • Митрофан и Дормидолски
  • Немили-недраги
  • Стричеви
  • Нора

Зборници[уреди]

  • Приче 1881-1901
  • Шаролик свет
  • Јутро у Банки
  • Приче 1901-1921

Песничке збирке[уреди]

  • Прапорац и гусла
  • Туга Бугарске
  • Избављење
  • Мајски букет
  • Гусле
  • Италија
  • Поља и горе
  • Сливница
  • Звуци
  • Поеме
  • Скитничке песме
  • Под нашим небом
  • Јоргован ми замириса
  • Љубав и природа

Занимљивости[уреди]

Током Топличког устанака 1917. године књижевница Даница Марковић показала је одважност, супротстављајући се суровости бугарских војника. Даница је тада показала изузетну храброст и пожртвованост покушавајући да у Нишу дође до високих представника бугарске власти и да се бори за „српску ствар”. Једном приликом била је и ухапшена и одведена у Нишку тврђаву и осуђена на смрт. Њена ситуација је била толико безнадежна да се за помоћ обратила бугарском колеги Ивану Вазову, човеку који је у том тренутку био на непријатељској страни. Вазов је реаговао, заједно са организацијом Црвени крст, и холандском краљицом Вилхелмином, успевши да је спасу.[1]

Референце[уреди]

  1. Марина, Вулићевић (07.02.2016). „Хероина између света маште и паланачке досаде”. Политика. Приступљено 10. фебруар. 2017. 

Спољашње везе[уреди]