Камендол је старије насеље. По предању село је добило прве становнике крајем 17. века, а прве куће су билае око изворишта потока Камендола, одакле се село постепено ширило низ поток. Прича се, да су се некада, када овде није било насеља, већ густе шуме, срели на путу двоји сватови, на месту где је кућа Милојка Петронијевића, па како се нису једни другима хтели склонити с пута, потуку се и изгину. На месту погибије камен, и како је камен био у долу-долини, то се по овоме и место назове Камендо (Камендол).
Први досељеници били су неки Видосав, Сима и Липша. Од Видосава су данашњи Видосављевићи (Брзаци) Они причају да је њихов предак Видосав дошао из Васојевића у Студеницу, а из Студенице у Камендо. Андријевићи (Рашићи) су потомци неког Симе који је старином из Корита, одакле је дошао у Студеницу, где са породицом задржао кратко време. Сима је са калуђерима носио ћивот Светог Краља и са њима је дошао у манастир Рајиновац. Ђорђевићи су пореклом из околине Вишњице крај Дунава и презивали су се Гавриловић. Пошто су учеставали 1739. године у борбама против Турака, по пропасти аустријских снага и поновном доласку турских власти, у страху од одмазде, мењају презиме у Ђорђевић и селе се у Камендол.
По арачким списковима Камендо је имао 1818. године и 1822. г. 12 кућа Године 1846. село је имало 29 кућа а по попису из 1921. године у селу су биле 162 куће са 1166 становника. (подаци крајем 1921. године).[1][2]
У насељу Камендол живи 862 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,7 година (42,0 код мушкараца и 43,3 код жена). У насељу има 307 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,48.
Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
^Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице. „Летописа“ општине села Камендола, Бр.302.
^Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били досељеници чиме се бавили мештани.