Пређи на садржај

Камендол

Координате: 44° 36′ 25″ С; 20° 45′ 01″ И / 44.607° С; 20.750333° И / 44.607; 20.750333
С Википедије, слободне енциклопедије
Камендол
Камендол, центар
Административни подаци
ДржаваСрбија
ГрадБеоград
ОпштинаГроцка
Становништво
 — 2022.Пад 795
Географске карактеристике
Координате44° 36′ 25″ С; 20° 45′ 01″ И / 44.607° С; 20.750333° И / 44.607; 20.750333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Камендол на карти Србије
Камендол
Камендол
Камендол на карти Србије
Остали подаци
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Камендол је насеље у општини Гроцка у Граду Београду. Према попису из 2022. било је 795 становника.

Историја

[уреди | уреди извор]

Камендол је старије насеље. По предању село је добило прве становнике крајем 17. века, а прве куће су билае око изворишта потока Камендола, одакле се село постепено ширило низ поток. Прича се, да су се некада, када овде није било насеља, већ густе шуме, срели на путу двоји сватови, на месту где је кућа Милојка Петронијевића, па како се нису једни другима хтели склонити с пута, потуку се и изгину. На месту погибије камен, и како је камен био у долу-долини, то се по овоме и место назове Камендо (Камендол).

Први досељеници били су неки Видосав, Сима и Липша. Од Видосава су данашњи Видосављевићи (Брзаци) Они причају да је њихов предак Видосав дошао из Васојевића у Студеницу, а из Студенице у Камендо. Андријевићи (Рашићи) су потомци неког Симе који је старином из Корита, одакле је дошао у Студеницу, где са породицом задржао кратко време. Сима је са калуђерима носио ћивот Светог Краља и са њима је дошао у манастир Рајиновац. Ђорђевићи су пореклом из околине Вишњице крај Дунава и презивали су се Гавриловић. Пошто су учеставали 1739. године у борбама против Турака, по пропасти аустријских снага и поновном доласку турских власти, у страху од одмазде, мењају презиме у Ђорђевић и селе се у Камендол.

По арачким списковима Камендо је имао 1818. године и 1822. г. 12 кућа Године 1846. село је имало 29 кућа а по попису из 1921. године у селу су биле 162 куће са 1166 становника. (подаци крајем 1921. године).[1][2]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Камендол живи 862 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,7 година (42,0 код мушкараца и 43,3 код жена). У насељу има 307 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,48.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.563
1953. 1.619
1961. 1.627
1971. 1.486
1981. 1.343
1991. 1.372 1.243
2002. 1.067 1.213
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.050 98,40%
Македонци
  
2 0,18%
Хрвати
  
1 0,09%
непознато
  
13 1,21%
Становништво према полу и старости[5]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 301 330 354 370 343 337 307


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 63 63 39 40 44 35 19 1 1 2 3,48
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 441 102 286 35 18 0
Женски 466 74 292 92 8 0
УКУПНО 907 176 578 127 26 0
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 256 172 0 0 20
Женски 179 128 0 1 10
Укупно 435 300 0 1 30
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 4 8 9 0 23
Женски 1 1 11 0 0
Укупно 5 9 20 0 23
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 6 7 2 3
Женски 0 2 0 5 20
Укупно 0 8 7 7 23
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 2 0 0 0
Женски 0 0 0 0
Укупно 2 0 0 0

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице. „Летописа“ општине села Камендола, Бр.302.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били досељеници чиме се бавили мештани.
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]