Манастир Рајиновац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Манастир Рајиновац
Манастир Рајиновац.JPG
Манастир Рајиновац
Опште информације
МестоБегаљица
ОпштинаГроцка (Београд)
Држава Србија
Време настанка1528.
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
СедиштеБеоград
АдресаКалемегдан 14 11000
Званични веб-сајт

Манастир Рајиновац се налази у Бегаљици, надомак Гроцке. Црква манастира посвећена је Рођењу Богородице, убраја се у споменике културе од великог значаја. [1][2]

Историја[уреди]

Први пут се помиње у турском попису у 16. веку, тачније 1528. године као манастир Св. Рајко. Првобитна манастирска црква није сачувана и од тог периода више пута је рушена и обнављана. Пописом Београдске митрополије из 1732. године, црква се описује као брвнара.

Прва опсежна обнова манастира предузета је 1793. трудом оберкнеза Стевана Андрејића Палалије, када настаје црква као једнобродна грађевина, која је сачувана до данас. Друга велика обнова трајала је од 1833. године до 1839. године, када је по одлуци кнеза Милоша скупљан прилог за обнову. Преправкама вршеним 1920. године, битно је измењен изглед црквене грађевине, тако да је срушена припрата и оба кубета, зазидан јужни зид и дозидани потпорни зидови са јужне и северне стране.

Архитектура[уреди]

Црква је издужена грађевина са једним бродом са једном широком полукружном олтарском апсидом на источној страни и две бочне певнице. Зидана је од ломљеног и тесаног камена кречњака и пешчара. Пошто су зидови старијег дела цркве (наоса) напукли, споља су изграђени контрафори који подупиру јужну и северну фасаду. Унутрашњост цркве подељена је на четири травеја помоћу плитких пиластера.

Иконостас[уреди]

манастир Рајиновац - иконостас

Иконостас је новије израде, донет је из капеле Војне болнице у Београду, 1952. године. Једноставан по конструктивном склопу и облику декоративни елементи рађени су у духу неокласицизма. Његове делове чине иконе настале у различитим периодима и различитих сликарских квалитета. Један део икона је настао у 19. веку, док је већи део настао крајем 19. и почетком 20. века.

У оквиру манастирског комплекса налазе се и мања звонара, нови конак, чесма и гроб кнеза Стевана Андрејића Палалије.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]