Заклопача (Гроцка)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Заклопача.
Заклопача
Zaklopača.jpg
Заклопача
Административни подаци
Држава  Србија
Град Београд
Општина Гроцка
Становништво
Становништво
 — (2011) Раст 2297
Положај
Координате 44°40′21″ СГШ; 20°39′14″ ИГД / 44.6725° СГШ; 20.654° ИГД / 44.6725; 20.654 Координате: 44°40′21″ СГШ; 20°39′14″ ИГД / 44.6725° СГШ; 20.654° ИГД / 44.6725; 20.654
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Заклопача на мапи Србије
Заклопача
Заклопача
Заклопача на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 011
Регистарска ознака BG

Заклопача је насеље у општини Гроцка у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 2297 становника.

Историја[уреди]

Црква Свете Тројице

Место се налази западно од Гроцке. Заклопача није од увек на данашњем месту. У селу има два селишта, и ту је, по предању, раније било село. На месту Ћелијама била је некада црква и ту и данас налазе немачки новац. Село је добило ово име, веле, по томе, што је са свих страна окружено брдима, „заклопљено“. На два километара североисточно од данашњег села било је прво насеље које се сада зове Селиште или Старо село. На томе месту се при орању налазили на пстатке од посуђа, алата, накита и т.д. Са овога места село је премештено недалеко од данашње Заклопаче, западно, у Воћа, а због тога што су у Старом Селу били на удару Турцима, који су пролазећи друмом често навраћали у село. Са овога су места, како предање каже, пре скоро два века прешли да данашње место.

Први су дошли и село основали преци Максимовића, који су раније презивали Узберовићи; не зна се од куда су дошли. После њих су дошли из околине Рудника Пејаковићи. Веле да су отуда овде дошли због глади.

Заклопача је имала 1818.г. 67 кућа. a 1822.г. 75 кућа. По попису из 1921.г. село је имало 248 кућа са 1356 становника. (подаци крајем 1921. године).[1][2]

Демографија[уреди]

У насељу Заклопача живи 1846 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (40,3 код мушкараца и 42,0 код жена). У насељу има 690 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,26.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.860
1953. 1.871
1961. 1.782
1971. 1.807
1981. 1.946
1991. 2.197 2.109
2002. 2.285 2.252
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
2.200 97,69 %
Црногорци
  
6 0,26 %
Југословени
  
4 0,17 %
Бугари
  
3 0,13 %
Хрвати
  
2 0,08 %
Словенци
  
1 0,04 %
Словаци
  
1 0,04 %
Руси
  
1 0,04 %
Румуни
  
1 0,04 %
Македонци
  
1 0,04 %
Албанци
  
1 0,04 %
непознато
  
7 0,31 %


Референце[уреди]

  1. Подаци узети из: „насеља“ књ. II (П. Николић: Околина Београда) и из „Летописа“ сала Заклопаче, Бр.612
  2. Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  4. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

  • Коришћена Литература:
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).

Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди]


Координате: 44° 40' 35" СГ Ш, 20° 39' 24" ИГД