Дражањ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дражањ

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Град Београд
Општина Гроцка
Становништво
Становништво (2011) 1548
Положај
Координате 44°35′01″N 20°41′10″E / 44.583666, 20.686
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Дражањ на мапи Србије
{{{alt}}}
Дражањ
Дражањ на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 11430
Позивни број 011
Регистарска ознака BG


Координате: 44° 35′ 01" СГШ, 20° 41′ 10" ИГД
Дражањ је насеље у општини Гроцка у Граду Београду. Према попису из 2002. било је 1548 становника (према попису из 1991. било је 1855 становника).

Историја[уреди]

Место се налази јужно од Гроцке. Судећи по траговима који се налазе северно од села, у Кућеринама, као и по траговима који се налазе у Ковачевцу, где је „било неко старо гробље“, може се тврдити да је Дражањ старије насеље.

У арачким списковима из првих десетина 19. века помиње се Дражањ, који је имао 1818. године 29, а 1822. г. 34 куће. Године 1846. село је имало 48 кућа, а по попису из 1921. године у селу је било 199 кућа са 1320 становника.

Село су основали преци Дедића (сада разна презимена). Њихов предак Јово, који је дошао из Херцеговине, настанио се код „Точка“, и ту основао село. Са Даћићима су од старине род Гајићића и Швабићи (Живковићи, Стевановићи). Швабићима се зову, веле, због тога, што су, кад се вратили из „прека из бежаније“ (Баната) носили „швапско одело“. Село је подигло школу 1906. године. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Демографија[уреди]

У насељу Дражањ живи 1229 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,5 година (39,4 код мушкараца и 41,6 код жена). У насељу има 423 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,66.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 1700 [3]
1953. 1867
1961. 1876
1971. 1776
1981. 1758
1991. 1855 1765
2002. 1680 1548
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.457 94,12%
Роми
  
68 4,39%
Румуни
  
5 0,32%
Македонци
  
3 0,19%
Југословени
  
1 0,06%
непознато
  
3 0,19%


Референце[уреди]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  4. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Коришћена Литература:[уреди]

  • Коришћена Литература:
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).

Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.


Спољашње везе[уреди]