Дражањ

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Дражањ
Dražanj.jpg
Поглед на цркву у Дражњу
Административни подаци
Држава Србија
ГрадБеоград
ОпштинаГроцка
Становништво
 — 2011.Пад 1441
Географске карактеристике
Координате44°35′01″ СГШ; 20°41′10″ ИГД / 44.583666° СГШ; 20.686° ИГД / 44.583666; 20.686Координате: 44°35′01″ СГШ; 20°41′10″ ИГД / 44.583666° СГШ; 20.686° ИГД / 44.583666; 20.686
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Дражањ на мапи Србије
Дражањ
Дражањ
Дражањ на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број11430
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Дражањ је насеље у општини Гроцка у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 1441 становника. Од суседних места насеље се граничи са Умчарима, Пударцима, Бегаљицом, Малим Пожаревцом и Шепшином. Дражањ се налази на југу општине Гроцка где се једним делом преко такозваног "Циганског Бунара" налази општина Сопот. А преласком преко пружног прелаза и Надвожњака који прелази преко Ауто - Пута А1 Е75 налази општина Младеновац. Преко Дражња пролази пруга Јајинци - Мала Крсна, а од река постоји река Раља. Селом се преко Државног пута IIб реда 350 (Раља - Мали Пожаревац - Умчари) и 351 (Брестовик - Умчари - Ауто - Пут) може доћи до Ауто - Пута и две наплатне станице (Мали Пожаревац и Умчари), такође се може доћи и до већих места попут Гроцке, Сопота, Младеновца и Смедерева.



Историја[уреди | уреди извор]

Место се налази јужно од Гроцке. Судећи по траговима који се налазе северно од села, у Кућеринама, као и по траговима који се налазе у Ковачевцу, где је „било неко старо гробље“, може се тврдити да је Дражањ старије насеље.

У арачким списковима из првих десетина 19. века помиње се Дражањ, који је имао 1818. године 29, а 1822. г. 34 куће. Године 1846. село је имало 48 кућа, а по попису из 1921. године у селу је било 199 кућа са 1320 становника.

Село су основали преци Дедића (сада разна презимена). Њихов предак Јово, који је дошао из Херцеговине, настанио се код „Точка“, и ту основао село. Са Даћићима су од старине род Гајићића и Швабићи (Живковићи, Стевановићи). Швабићима се зову, веле, због тога, што су, кад се вратили из „прека из бежаније“ (Баната) носили „швапско одело“. Село је подигло школу 1906. године. (подаци крајем 1921. године).[1][2]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Дражањ живи 1229 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,5 година (39,4 код мушкараца и 41,6 код жена). У насељу има 423 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,66.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.700
1953. 1.867
1961. 1.876
1971. 1.776
1981. 1.758
1991. 1.855 1.765
2002. 1.548 1.680
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.457 94,12 %
Роми
  
68 4,39 %
Румуни
  
5 0,32 %
Македонци
  
3 0,19 %
Југословени
  
1 0,06 %
непознато
  
3 0,19 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Коришћена Литература:[уреди | уреди извор]

  • Коришћена Литература:
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).

Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.


Спољашње везе[уреди | уреди извор]