Катедрала у Шпејеру

Из Википедије, слободне енциклопедије
Катедрала у Шпејеру
Speyer---Cathedral---East-View---(Gentry).jpg
Светска баштина Унеска
Званично име Катедрала у Шпејеру
Место Шпејер, Немачка Уреди на Википодацима
Координате 49°19′02″ СГШ; 8°26′33″ ИГД / 49.31722° СГШ; 8.4425° ИГД / 49.31722; 8.4425
Критеријум Културно добро: ii
Упис 1981. (5. седница)
Веб-сајт http://whc.unesco.org/en/list/168

Краљевска катедрала у Шпејеру, службеног имена Краљевска катедралана базилика вознесења Светог Стефана, (лат. Domus sanctae Mariae Spirae), (нем. Dom zu Unserer lieben Frau in Speyer) у Шпејеру, Рајна-Палатинат (Немачка), је седиште католичке Шпејерске бискупије која је део бамбергшке надбискупије. Катедрала, посвећена Светој Девици Марији, заштитници града Шпејера ("Patrona Spirensis") и Светом Стефану је углавном позната као Kaiserdom zu Speyer (Краљевска катедрала у Шпејеру). [1] Папа Пије XI је уздигао катедралу у Шпејеру на ниво мање базилике римокатиличке цркве 1925. године.

Започета 1030. године, под управом Конрада II, ова маркантна тробродна надсвођена базилика од црвеног пешчара је "врхунац дизајна који је био изузетно утицајан у развоју романичке архитектуре током 11. и 12. века". Као гробно место Салијску династију, породицу Штауфер и Хабзбуршке цареве и краљеве, катедрала је представљала симбол царске моћи.[2][3] Како је опатијом Клуни у рушевинама, она представља највећу романичку цркву.[4] Сматра се “прекретницом у европској архитектури”[5], и једним од најважнијих архитектонских споменика свога времена [6] и једним од најлепших романичких споменика уопште[7][8][9] .

Године 1981., катедрала је додата на УНЕСКОв списак места Светске баштине у Европи због свог културног значаја као "водећи споменик романичке уметности у Немачком царству".[10][11] [12]

Катедрала изнутра

Историја[уреди]

Катедрала у Шпејеру с југа
Печат града Шпејера из 1293. с приказом катедрале
Детаљ источног прочеља

Краљевска катедрала у Шпејеру, најзначајнија романичка грађевина у Немачкој, изграђена је и посвећена као последње почивалиште царева Светог Римског Царства и као симбол њихове моћи. Градња је започела око 1030. године, под управом Конрада II, а освештена је 1061. године. За време Хенрика IV предузете су обнова и надоградња. Шпејерска катедрала је прва позната грађевина с галеријама које иду около целе грађевине. Систем аркада, додат приликом Хенрикове обнове је такође први такав у историји архитектуре.

Управо у Шпејерској катедрали је 27. децембар 1146. године Конрад III објавио да иде у Други крсташки рат. На састанку у Шпејеру 1529. године лутеранисти су захтевали од Римске Цркве гаранцију слободе савести, протествујући против дотадашње праксе Римске Цркве[2].

У градском пожару 1689. године уништен је већи део главног брода, али је потпуно реновиран и враћен у пређашње стање од 1758. до 1778. године. Баварски краљ Луј I Побожни је наручио слике за интеријер, те су од 1846—1853. год. сликари школа Ј. Шраудолфа и Ј. Шварцмана завршили уређење у назаренском стилу. Од 1854—1858. год. западно прочеље катедрале обновио је Хајнрих Хибш у нео-романском стилу. Током обнове 1950-их, већина слика из 19. века је уклоњена како би се открила величанствена архитектура.

Године 1981., катедрала је додата на УНЕСКОв списак Светске баштине, а Краљевска катедрала св. Девице Марије и св. Стефана је седиште Шпејерске надбискупије и папина базилика.

Особитости[уреди]

План катедрале

Шпејерска катедрала је углавном задржала облик и димензије цркве из 11. века и, упркос значајним губицима оригиналне грађе и каснијим рестаурацијама, представља целовиту и јединствену романичку грађевину. Облик углавном прати нацрт који је установљен на цркви Св. Михаила у Хилдесхајму и представља стандард који је прихваћен у рајнској области (Рурска област). Он је компромисно решење уздужне цркве с високим бачвастим сводом и централне цркве с куполом која на својим краковима трансепта завршава апсидама. Њено стремљење висини већ најављује развој готичке архитектуре.

Велики камени плитки базен капацитета 1560 литара стоји испред улаза у катедралу. Ова тачка је некада представљала границу између власти града и надбискупије.

Скулптура названа „Планина маслина“ налази се у јужном врту, а у средњем веку је била у средишту клаустра катедрале. Ову групу фигура направио је шпејерски кипар, Готфрид Рен, у 19. веку, а заменила је оригиналну скулптуру из 15. века која је уништена.

Крипта је нарочито посебна јер је у потпуности задржала изворни изглед. Како је изграђена као гробно место салијских царева, ту је сахрањено и осам немачких царева и краљева и четири краљице и бројни бискупи.

Димензије катедрале[уреди]

  • Укупна дужина катедрале: 134 м (од стуба на улазу до спољашњег зида апсиде)
  • Дужина брода: 37.62 м (од спољашњег до спољашњег зида)
  • Висина брода на крунама лукова свода: 33 м
  • Висина источних торњева: 71.20 м
  • Висина западних торњева: 65.60 м
  • Димензије крипте: дужина 35x46 м, висина око 6.5 м

Познате особе сахрањене у катедрали[уреди]

Извори[уреди]

  1. speyer.de | Катедрала у Шпејеру
  2. Máté Major, Geschichte der Architektur, Vol. 2, Akadémiai Kiadó, Будимпешта, , немачко издање 1988.
  3. dtv-Atlas zur Baukunst, Vol. 2, 1981., Deutscher Taschenbuch Verlag, Munich. 1979. ISBN 978-3-423-03021-2.
  4. Der Kaiserdom zu Speyer - Bauwerk
  5. Emily Cole, Bulfinch Press. Little, Brown and Co., , Boston, SAD. 2002. ISBN 978-0-8212-2774-9.
  6. Raymond Oursel i Henri Stierlin, Arhitektura svijeta, Vol. 4:Romanika, Benedikt Taschen Verlag Berlin/Editions Office Du Livre, Lausanne. pp. 129.
  7. Roger Stalley, Arhitektura rane romanike, Oxford University Press. Oxford, Velika Britanija. 1999. ISBN 978-0-19-210048-1. стр. 214-215.
  8. http://www.infoplease.com/ce6/world/A0860785.html
  9. [1]]
  10. Der Kaiserdom zu Speyer - Zahlen Namen Fakten für besonders Eilige
  11. Dethard von Winterfeld, Romanika na Rajni, Stuttgart 2001.. pp. 66.
  12. Welterbestätten Deutschland (УНЕСКОва Светска баштина у Немачкој) Катедрала у Шпејеру

Спољашње везе[уреди]