Пређи на садржај

Дуљеби

С Википедије, слободне енциклопедије
Дуљеби (Dulebes) на мапи на којој су приказане удеоне кнежевине Кијевске Русије и племена која су у њима живела.

Дуљеби (рус. Дулебы, укр. Дуліби, црсл. Дѹлѣби[1]) су били племе старих Словена које је највероватније између 6. и 10. века насељавало област око реке Западни БугВолинији). Веома мало се зна о њима, а главни извор података је Повест минулих лета. Према другим средњовековним изворима поред западне Волиније, насељавали су и данашњу јужну Чешку и област око средњег тока Дунава (у централној Мађарској) и између језера Балатон (или Блатног језера) и река Муре (притоке Драве) и Драве.[2] Између Блатног језера, Дунава и Драве су створили Балатонску кнежевину са средиштем у граду Блатнограду, која је у време владавине кнеза Коцеља обухватала и источну Славонију и Срем.

У Повести минулих лета је наведено да су они племе које је раније живело око реке Буг (Западни Буг), тамо где су касније живели Бужани (који су се почели звати Волињани).[3]

Према Повести минулих лета, Дуљеби су тешко пострадали након најезде Авара крајем 6. и почетком 7. века.

„Си же Обри воеваху на Словенах и примучиша Дуљеби, сушча Словени, и насиље творјаху женама дуљебским, ашче појахати будјаше Обрину, не дадјаше впрјашчи коња ни вола, но велјаше впрјашчи 3 ли 4 ли 5 жени в тељагу и повести Обрјана и тако мучаху Дуљеби. Биша бо Обрја тјелом велици и умом горди, и Бог потреби ја, помроша вси и не остасја ни един Обрин; ест притча на Руси и до сего дне; погибоша аки Обри, их же њест племени ни насљедка”

Дуљеби су 907. године под командом кнеза Олега учествовали у опсади Цариграда.[4] Дуљеби и њихов владар су поменути у радовима арапског географа Ал-Масудија.

Изгледа да се дуљебски племенски савез распао у 10. веку. и да су остаци Дуљеба учествовали у формирању Волињана и Бужана, убрзо затим постали су део Кијевске Русије.[3]

Према Шимону Ондрушу име им је словенског порекла и изведено је од речи дудл-еб са значењем житељ долине, низије.[5]

  1. ^ Агеева Р. А. Страны и народы : происхождение названий / Отв. ред. Э. М. Мурзаев; АН СССР. М. : Наука, 1990. С. 34.
  2. ^ Sedov, Valentin Vasilyevich (2013) [1995]. Славяне в раннем Средневековье [Sloveni u ranom srednjem veku (Slavs in Early Middle Ages)]. Novi Sad: Akademska knjiga. стр. 41—44, 164, 388, 428—430, 435—437, 481, 497, 499, 515. ISBN 978-86-6263-026-1. 
  3. ^ а б Barford 2001, стр. 104
  4. ^ Waldman & Mason 2006, стр. 878
  5. ^ Šimon Ondruš, Studia Academica Slovaca, 3, Bratislava, 1974, 246—247.

Литература

[уреди | уреди извор]