Кнежевина Доња Панонија
 |
| Кнежевина Доња Панонија | |||
|---|---|---|---|
 Кнежевина Доња Панонија у време владавине кнеза Прибине | |||
| Географија | |||
| Континент | Европа | ||
| Регија | Средња Европа | ||
| Главни град | Блатноград | ||
| Друштво | |||
| Службени језик | Словенски језици | ||
| Религија | Паганизам, хришћанство | ||
| Политика | |||
| Облик државе | Кнежевина | ||
| — Кнез | Прибина | ||
| Историја | |||
| Историјско доба | Средњи век | ||
| — Оснивање | 9. век | ||
| — Укидање | 9. век | ||
| Земље претходнице и наследнице | |||
| Претходнице: | Наследнице: | ||
.svg){kind=small}
| |||
| Портал:Историја | |||
Кнежевина Доња Панонија или Блатенска кнежевина је била једна од првих словенских држава. Постојала је у 9. веку, а престоница државе је био град Блатноград у Панонској низији. Кнежевина је обухватала делове територије данашње Мађарске, Србије, Хрватске, Словеније и Аустрије.
Панонски Словени су били средњовековни становници Панонске низије.[тражи се извор] У 9. веку су имали своју државу, Кнежевину Доњу Панонију. Касније су, између 10. и 12. века, били једни од носилаца Белобрдске археолошке културе. У ове Словене је спадао један део Јужних Словена (на југу), као и један део Западних Словена (на северу).[1]
Садржај
Историја[уреди]
На подручју Средњег Подунавља, најмлађа налазишта културе Авара датирана су у први део 9. века, а значајан део становништва у домену ове културе чинили су Словени. У првој половини 9. века, на простору Панонске низије је основана словенска Кнежевина Доња Панонија, чије је седиште било у Блатнограду, у близини Блатног језера (данашње језеро Балатон). Први владар ове кнежевине био је Прибина (847-861). Прибину је наследио његов син по имену Коцел (861-876). Кнез Велике Моравске, Сватоплук, је 884. године припојио подручје ове кнежевине сопственој држави.
Номадски Мађари су се појавили у Панонској низији 895. године. Они су запосели подручје у делу слива Тисе и долини средњег тока реке Дунав. Ту су се суочили са отпором месних словенских становника. Овај отпор је, међутим, био убрзо сломљен. Мађари су у 10. веку разбили војску Велике Моравске. Ово је знатно утицало на пад и распад ове словенске кнежевине.
Након насељавања Мађара на подручју Панонске низије, на њих су привредни утицај извршили месни словенски земљорадници у сливу средњег тока Дунава, са којима су дошли у контакт. Досељени номадски Мађари су потом усвојили полуномадски начин живљења. Касније су започели и бављење земљорадњом. Утицај Словена староседелаца на Мађаре огледа се и у чињеници да су Мађари усвојили нови облик сахрањивања покојника.
Након што су покорили локалне Словене у сливу средњег тока Дунава, Мађари су задржали словенски жупанијски облик територијалне организације. Ове словенске територијалне заједнице трансформисане су у комитате. Управа над овим комитатима је поверена ишпанима (жупанима).
На подлози наслеђа месних Словена из ранијих раздобља, настала је белобрдска археолошка култура. Она је зачета у 10. веку, на бази контакта културе Словена са културом досељених Мађара у сливу средњег тока Дунава. Белобрдска култура се развијала од 10. до 12. века. Становништво ове културе укључивало је и Словене и Мађаре. Другим речима, Белобрдска култура представља раздобље симбиозе Словена и Мађара. У овом раздобљу, Мађари су преузели многе елементе словенске културе, док су Словени преузели мађарски језик. Сматра се да се највећи део потомака Панонских Словена асимиловао у мађарски народ. Ипак, на одређеним периферним подручјима која је захватала Белобрдска култура, Мађари нису омели културни развој месних Словена.
Владари[уреди]
Референце[уреди]
Литература[уреди]
- Валентин Васиљевич Седов, Словени у раном средњем веку, Нови Сад, 2013.
- Драган Брујић, Водич кроз свет Византије, Београд, 2004.
- Bartl, Július (2002). Slovak History: Chronology & Lexicon. Bolchazy-Carducci Publishers. стр. 19. ISBN 978-0-86516-444-4.
- Bowlus, Charles R. (1995). Franks, Moravians, and Magyars: The Struggle for the Middle Danube, 788-907. University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-3276-9.
- Luthar, Oto (2008). The Land Between: A History of Slovenia. Peter Lang. стр. 105. ISBN 978-3-631-57011-1.
