Кремна (Ужице)

Координате: 43° 50′ 20″ СГШ; 19° 34′ 30″ ИГД / 43.8389° СГШ; 19.575° ИГД / 43.8389; 19.575
С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Кремна.
Кремна
Kremna Tarabici3.jpg
Спомен дом пророка Тарабића
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаУжице
Становништво
 — 2011.Пад 665
Географске карактеристике
Координате43° 50′ 20″ СГШ; 19° 34′ 30″ ИГД / 43.8389° СГШ; 19.575° ИГД / 43.8389; 19.575
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина822 м
Кремна на мапи Србије
Кремна
Кремна
Кремна на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број31242
Позивни број031
Регистарска ознакаUE

Кремна су градско насеље у Србији у граду Ужицу у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 1444 становника. Сачињавају је сеоска насеља Кремна, Стрмац, Радуша и Витаси. До 1965, године је ово насеље седиште општине Кремна коју су чинила насељена места: Биоска, Кесеровина, Котроман, Кремна, Кршање, Мокра Гора, Пањак, Пеар, Радуша, Стрмац, Витаси и Врутци, насеља која су територијално заузимала 51% површине општине Ужице. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав тадашње општине Титово Ужице. До тада су се Кремна и Мокра Гора били у саставу општине Чајетина, Која је обухватала целу територију планине Златибор, тада Креманска област, села Кремна и Мокра Гора издвајају из састава Општине Чајетина и улазе у састав тадашње општине Титово Ужице у исто време када је скоро цела Муртеничка област, јужни део планине Златибор, издвојена из састава општине Чајетина и ушла у састав општине Нова Варош.

Постоји иницијатива грађана да се Кремнима врати статус градске општине у саставу града Ужица, какав је био до 1965 године.

Креманска област[уреди | уреди извор]

Креманска област (или Шарганска област) обухвата сјеверни дио Златибора. Центар области је село Кремна, родно мјесто пророчке фамилије Тарабића. Друго велико село Креманске области је Мокра Гора. На западној граници Креманске области, на прелазу ка Тари, налази се село Биоска.

Креманска област се на сјеверу граничи са планином Таром, на истоку са ужичким крајем, на југу са другим дијеловима Златибора (конкретно, са селом Семегњевом), а на западу са Босном.

О Кремнима је 2015. објављена књига Илије Мисаиловића „Кремна, село на путу Ужице-Вишеград“ COBISS.SR 213606156.[1]

Овде се налазе Црква Светог Георгија у Кремнима и ОШ „Богосав Јанковић” Кремна. У Кремни је живео Здравко Селаковић, носилац Карађорђеве звезде са мачевима.

Туризам[уреди | уреди извор]

Туристичке атракције ове области су Шарганска осмица, пруга једног колосијека која прави фигуру броја осам да би лакше савладала успон брда Шаргана, родна кућа видовњачке породице Тарабића у Кремнима, Дом пророка у Кремнима. У последње време је примећен развој сеоског туризма те све већи број ноћења како домаћих, тако и страних туриста. У 2020. ој години је забележено преко 10.000 ноћења у месту.

Креманска област је била дио Златиборског среза дуг период времена административно везана за тадашњу Чајетину. Златиборски срез је данас замиенила скраћена Општина Чајетина, у чији састав не улазе северни и јужни делови Златибора. Северни Златибор (Креманска област) припао је Општини Ужице, а јужни (Муртеничка област) Општини Новој Вароши.

Тарабићи[уреди | уреди извор]

У 19. вијеку у овом селу су живјели Тарабићи, позната породица за коју се у народу вјерује да су били видовити, а послије њих се појавило још неколико особа које су тврдиле то исто за себе (Станоје Мулић, Јово Крпа, Стеван Мулић, Буде Богосављевић, Милоје Ђурђић, Милун Нешовић (или Нешевић) и други).

Насеља у оквиру Кремана[уреди | уреди извор]

Кремна имају више насеља која су разсута између планине Златибора и планине Таре. Нека од највећих насеља су: Центар, Стрмац, Радуша, Дуги До, Витаси, Шарган, Оморика, и др.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Кремна живи 1444 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,6 година (43,9 код мушкараца и 47,2 код жена). У насељу има 369 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,70.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.137
1953. 1.251
1961. 1.244
1971. 1.097
1981. 997
1991. 851 851
2002. 727 741
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
722 99,31%
Хрвати
  
1 0,13%
Бугари
  
1 0,13%
непознато
  
3 0,43%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Знани и незнани кремански пророци („Политика“, 25. мај 2015)
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]