Пређи на садржај

Лав Шестов

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Лев Шестов)
Лав Шестов
Лични подаци
Пуно имеЛав Исакович Шестов
Датум рођења(1866-02-05)5. фебруар 1866.
Место рођењаКијев, Руска Империја
Датум смрти19. новембар 1938.(1938-11-19) (52 год.)
Место смртиПариз, Француска
Филозофски рад
ЕпохаФилозофија XIX века
РегијаРуска филозофија
Западна филозофија
Школа филозофијеХришћански егзистенцијализам
Утицао наД. Х. Лоренс
Николај Бердјајев
Емил Сиоран
Сергеј Булгаков
Албер Ками
Чеслав Милош
Жил Делез
Мартин Хајдегер
Едмунд Хусерл

Лав Исакович Шестов (рус. Лев Исаакович Шестов; Кијев, 24. јануар/5. фебруар 1866 — Париз, 19. новембар 1938), рођен као Јегуда Лејб Шварцман, био је руски егзистенцијалиста и религијски филозоф. Најпознатији је по својој критици и филозофског рационализма и сцијентизма. Његов рад је заговарао покрет изван разума и метафизике, тврдећи да они нису у стању да коначно утврде истину о крајњим проблемима, укључујући природу Бога или постојања.[1] Савремени научници повезују његов рад с ознаком „антифилозофије”.[2][3]

Рођен је као Јегуда Лејб Шварцман у Кијеву у јеврејској породици. Био је рођак Николаса Прицкера, адвоката који је емигрирао у Чикаго и постао патријарх породице Прицкер која је истакнута у бизнису и политици.[4] Образовао се у разним местима, услед сукоба са властима. Наставио је да студира право и математику на Московском државном универзитету, али му је после сукоба са инспектором за студенте речено да се врати у Кијев, где је завршио студије.

Шестов је опширно писао о филозофима као што су Ниче и Кјеркегор, као и о руским писцима као што су Достојевски, Толстој и Чехов.[1] Његове објављене књиге укључују Апотеоза неоснованости (1905) и његов магнум опус Атина и Јерусалим (1930—1937). Након што је емигрирао у Француску 1921. године, спријатељио се и утицао на мислиоце као што су Едмунд Хусерл, Бенџамин Фондан, Рејчел Беспалоф, и Жорж Батај. У Паризу је живео до своје смрти 1938. године.[5]

Одабрана дела

[уреди | уреди извор]

Најважнији Шестовљеви радови, у њиховим преводима на енглески језик и са датумом објављивања:

  • The Good in the Teaching of Tolstoy and Nietzsche, 1899
  • The Philosophy of Tragedy, Dostoevsky and Nietzsche, 1903
  • All Things are Possible (Apotheosis of Groundlessness), 1905
  • Potestas Clavium, 1919
  • In Job's Balances, 1923–29
  • Kierkegaard and the Existential Philosophy, 1933–34
  • Athens and Jerusalem, 1930–37

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Sugarman, David (11. 6. 2012). „A Philosopher of Small Things”. Tablet. Приступљено 30. 1. 2022. 
  2. ^ Weingrad, Michael (2002). „New Encounters with Shestov”. The Journal of Jewish Thought and Philosophy. 11 (1): 49—62. doi:10.1080/1053699022000037913. 
  3. ^ Mullarky, John. „Reviews: Boris Groys, Introduction to Antiphilosophy”. Notre Dame Philosophical Review. Приступљено 10. 2. 2022. 
  4. ^ Баранова-Шестова, Н. Л. (1983). Жизнь Льва Шестова (на језику: руски). Рипол Классик. ISBN 978-5-458-24845-7. 
  5. ^ Christopher E. G. Benfey; Karen Remmler (2006). Artists, Intellectuals, and World War II: The Pontigny Encounters at Mount Holyoke College, 1942-1944. Univ of Massachusetts Press. стр. 260—. ISBN 1-55849-531-2. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лав_Шестов&oldid=30374443”