Макемаке (патуљаста планета)

Макемаке
Макемаке и његов месец, како их види свемирски телескоп Хуббле
Макемаке и његов месец, како их види свемирски телескоп Хуббле
Откриће
Открио
Датум открића March 31, 2005
Орбиталне карактеристике
Афел 52.756 AU (7.892,2 Tm) × 106 км
Перихел 38.104 AU (5.700,3 Tm) × 106 км
Трајање дана 22,8266±0,0001 h[1] сати
Физичке карактеристике
Средњи полупречник
  • 715+19
    −11
     km
    [2]
  • 739±17 km[3]
[а][4] км
Маса ≈3,1×1021 kg[5] × 1024 кг
Запремина 1,53×109 km3[а][6] × 1010 км3
Густина ≈1,7 g/cm3 (користећи Ортиз et al. радијус 2012)
≈2,1 g/cm3 (користећи Браунов радијус 2013[2])[5] гр/цм3
Албедо 0,82±0,02 геометријски[1]
0,74±0,06 Бонд[7]
Атмосфера

Макемаке[8] (симбол: Makemake symbol (fixed width).svg,[9] пуним именом 136472 Макемаке) је трећа по величини позната патуљаста планета у Сунчевом систему и једна од две највеће патуљасте планете у Којперовом појасу.[б] Величине је око три четвртине Плутона.[14][15] Пречник ове планете је око 750 km. Године 2015. истраживачки тим је открио уз помоћ Хабловог телескопа сателит Макемакеа.[16] Пуно име му је S/2015 (136472) 1, а краће је назван MK 2. За сада је то једини Макемакеов познати сателит.[17]

Телескоп Хабл усликао планету Макемаке Makemake symbol (fixed width).svg

Откривена је 31. марта 2005. од стране тима који је предводио Мајкл Браун, али је тек 11. јуна 2008. Међународна астрономска унија кандидовала ову планету за плутоидну. Планета је тај статус, који су пре ње добили Плутон и Ерида, добила у јулу 2008. године.[15][18][19][20]

Температура на планети је екстремно ниска и износи око 30 К (−243.2 °C). Површина планете је прекривена метаном и етаном.[11][17]

Откриће[уреди | уреди извор]

Макемаке је откривена 31. марта 2005. године, из Паломар опсерваторије под предводништвом Мајкла Брауна. У јавности је ово откриће било објављено 29. јула 2005. године. Истраживачки тим је планирао да ово откриће, као и откриће патуљасте планете Ериде објави касније, када заврше са још неким посматрањима и прорачунима. Међутим, у медијима је 27. јула објављено да је један други истраживачки тим из Шпаније, дошао до значајних резултата на патуљастој планети Хаумеи.[21] Пошто је из опсерваторије Паломар истовремено праћен исти објекат, те плашивши се да њима неће бити приписана заслуга за претходна открића, они су пожурили објавивши резултате већ два дана касније, 29. јула 2005.[22]

Упркос својој релативно великој осветљености као петине зрачења Плутона, Макемаке је откривена знатно касније од мање осветљенијих објеката у Којперовом појасу.

Већина истраживања патуљастих планета се спроводе релативно близу еклиптике, небеске равни у којој се налазе Сунце и осам највећих планета Сунчевог система. У овом региону постоји много већа вероватноћа налажења других планета.[23]

Плутон и Макемаке су биле једине довољно светле планете да би евентуално могле бити откривене за време потраге транс-нептунских објеката, чиме се Клајд Томбо бавио 1930их година.

Орбита и класификација[уреди | уреди извор]

Орбите Макемаке (плава), Хаумеа (зелена), у контрасту са орбитом Плутона (црвена) и еклиптике (сива). Перихелија (q) и афелија (Q) су означене датумима прелаза. Позиције у априлу 2006. означене су сферама које илуструју релативне величине и разлике у албеду и боји.
Макемакеова орбита изван Нептуна је слична Хаумеиној. Позиције су од 1. јануара 2018. године.

Према подацима из априла 2019. године, Макемаке је био 52,5 AU (7,85 billion km) од Сунца,[24][25] скоро онолико далеко од Сунца колико икада стигне на својој орбити.[11] Макемаке прати орбиту веома сличну оној Хаумеје: високо нагнутој на 29° и са умереним ексцентрицитетом од око 0,16.[26] Али ипак, Макемакеова орбита је нешто удаљенија од Сунца и у смислу велике полуосе и перихела. Његов орбитални период је 306 година,[27] више од Плутонових 248 година и Хаумеиних 283 године. Макемаке и Хаумеа су тренутно далеко од еклиптике (на угаоној удаљености од скоро 29°). Макемаке ће достићи свој афел 2033. године,[25] док је Хаумеа прошао свој афел почетком 1992. године.[28]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Calculated using the dimensions from [3] assuming an oblate spheroid.
  2. ^ Astronomers Mike Brown, David Jewitt and Marc Buie classify Makemake as a near scattered object but the Minor Planet Center, from which Wikipedia draws most of its definitions for the trans-Neptunian population, places it among the main Kuiper belt population.[10][11][12][13]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б T. A. Hromakina; I. N. Belskaya; Yu. N. Krugly; V. G. Shevchenko; J. L. Ortiz; P. Santos-Sanz; R. Duffard; N. Morales; A. Thirouin; R. Ya. Inasaridze; V. R. Ayvazian; V. T. Zhuzhunadze; D. Perna; V. V. Rumyantsev; I. V. Reva; A. V. Serebryanskiy; A. V. Sergeyev; I. E. Molotov; V. A. Voropaev; S. F. Velichko (2019-04-09). „Long-term photometric monitoring of the dwarf planet (136472) Makemake”. Astronomy & Astrophysics. 625: A46. Bibcode:2019A&A...625A..46H. S2CID 102350991. arXiv:1904.03679Слободан приступ. doi:10.1051/0004-6361/201935274. 
  2. ^ а б M.E. Brown (2013). „On the size, shape, and density of dwarf planet Makemake”. The Astrophysical Journal Letters. 767 (1): L7(5pp). Bibcode:2013ApJ...767L...7B. S2CID 12937717. arXiv:1304.1041v1Слободан приступ. doi:10.1088/2041-8205/767/1/L7. 
  3. ^ а б Ortiz, J. L.; Sicardy, B.; Braga-Ribas, F.; Alvarez-Candal, A.; Lellouch, E.; Duffard, R.; Pinilla-Alonso, N.; Ivanov, V. D.; Littlefair, S. P.; Camargo, J. I. B.; Assafin, M.; Unda-Sanzana, E.; Jehin, E.; Morales, N.; Tancredi, G.; Gil-Hutton, R.; De La Cueva, I.; Colque, J. P.; Da Silva Neto, D. N.; Manfroid, J.; Thirouin, A.; Gutiérrez, P. J.; Lecacheux, J.; Gillon, M.; Maury, A.; Colas, F.; Licandro, J.; Mueller, T.; Jacques, C.; Weaver, D. (2012). „Albedo and atmospheric constraints of dwarf planet Makemake from a stellar occultation”. Nature. 491 (7425): 566—569. Bibcode:2012Natur.491..566O. PMID 23172214. S2CID 4350486. doi:10.1038/nature11597. hdl:2268/142198.  (ESO 21 November 2012 press release: Dwarf Planet Makemake Lacks Atmosphere)
  4. ^ „surface ellipsoid 717x717x710 – Wolfram-Alpha”. 
  5. ^ а б Parker et al. (2018) The Mass, Density, and Figure of the Kuiper Belt Dwarf Planet Makemake
  6. ^ „volume ellipsoid 717x717x710 – Wolfram-Alpha”. 
  7. ^ Verbiscer, Anne J.; Helfenstein, Paul; Porter, Simon B.; Benecchi, Susan D.; Kavelaars, J. J.; Lauer, Tod R.; et al. (април 2022). „The Diverse Shapes of Dwarf Planet and Large KBO Phase Curves Observed from New Horizons”. The Planetary Science Journal. 3 (4): 31. Bibcode:2022PSJ.....3...95V. doi:10.3847/PSJ/ac63a6Слободан приступ. 95. 
  8. ^ Pronounced as four syllables, with stress on the a's. Values of the vowels vary; see info-box.
  9. ^ JPL/NASA (2015-04-22). „What is a Dwarf Planet?”. Jet Propulsion Laboratory. Приступљено 2022-01-19. 
  10. ^ Marc W. Buie (2008-04-05). „Orbit Fit and Astrometric record for 136472”. SwRI (Space Science Department). Приступљено 2008-07-13. 
  11. ^ а б в Mike Brown; K. M. Barksume; G. L. Blake; E. L. Schaller; et al. (2007). „Methane and Ethane on the Bright Kuiper Belt Object 2005 FY9 (PDF). The Astronomical Journal. 133 (1): 284—289. Bibcode:2007AJ....133..284B. doi:10.1086/509734. 
  12. ^ Audrey Delsanti; David Jewitt. „The Solar System Beyond The Planets” (PDF). University of Hawaii. Приступљено 2008-08-03. 
  13. ^ „List Of Transneptunian Objects”. Minor Planet Center. Harvard-Smithsonian Center for Astrophysics. Приступљено 2008-08-03. 
  14. ^ T.L. Lim; J. Stansberry; T.G. Müller (2010). „"TNOs are Cool": A survey of the trans-Neptunian region III. Thermophysical properties of 90482 Orcus and 136472 Makemake”. Astronomy and Astrophysics. 518: L148. Bibcode:2010A&A...518L.148L. arXiv:1202.3657Слободан приступ. doi:10.1051/0004-6361/201014701. 
  15. ^ а б International Astronomical Union (2008-07-19). „Fourth dwarf planet named Makemake” (Саопштење). International Astronomical Union (News Release – IAU0806). Приступљено 2008-07-20. 
  16. ^ HubbleSite (2016-04-26). „Hubble Discovers Moon Orbiting the Dwarf Planet Makemake” (Саопштење). HubbleSite (News Release no. STScI-2016-18). Приступљено 2016-04-26. 
  17. ^ а б Makemake facts (Чињенице о Макемаке), space-facts.com; приступљено: 21. јануар 2015.
  18. ^ Michael E. Brown. „The Dwarf Planets”. California Institute of Technology, Department of Geological Sciences. Приступљено 2008-01-26. 
  19. ^ „Dwarf Planets and their Systems”. Working Group for Planetary System Nomenclature (WGPSN). U.S. Geological Survey. 2008-11-07. Приступљено 2008-07-13. 
  20. ^ Gonzalo Tancredi; Sofia Favre (јун 2008). „Which are the dwarfs in the Solar System?” (PDF). Icarus. 195 (2): 851—862. Bibcode:2008Icar..195..851T. doi:10.1016/j.icarus.2007.12.020. Приступљено 2008-08-03. 
  21. ^ Makemake: Discovery, Orbit, and Characteristics (Макемаке: Откриће, орбита и карактеристике), space.com; приступљено: 21. јануар 2015.
  22. ^ Makemake: Overview Архивирано на сајту Wayback Machine (19. фебруар 2015) (Макемаке: укратко), solarsystem.nasa.gov; приступљено: 21. јануар 2015.
  23. ^ Makemake, starchild.gsfc.nasa.gov; приступљено: 21. јануар 2015.
  24. ^ „AstDys (136472) Makemake Ephemerides”. Department of Mathematics, University of Pisa, Italy. Приступљено 2019-04-09. 
  25. ^ а б „Asteroid 136472 Makemake (2005 FY9)”. HORIZONS Web-Interface. JPL Solar System Dynamics. Приступљено 2015-12-30. 
  26. ^ S. C. Tegler; W. M. Grundy; W. Romanishin; G. J. Consolmagno; et al. (2007-01-08). „Optical Spectroscopy of the Large Kuiper Belt Objects 136472 (2005 FY9) and 136108 (2003 EL61)”. The Astronomical Journal. 133 (2): 526—530. Bibcode:2007AJ....133..526T. S2CID 10673951. arXiv:astro-ph/0611135Слободан приступ. doi:10.1086/510134. 
  27. ^ „JPL Small-Body Database Browser: 136472 Makemake (2005 FY9)”. NASA Jet Propulsion Laboratory (2019-05-12 last obs). Приступљено 2020-02-20. 
  28. ^ „Asteroid 136108 (2003 EL61)”. HORIZONS Web-Interface. JPL Solar System Dynamics. Приступљено 2008-08-04. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]