Манастир Тушимља
| Манастир Тушимља | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Јурисдикција | Епархија рашко-призренска |
| Оснивање | 11. век |
| Место | Горња Тушимља |
| Држава |  Србија |
Манастир Тушимља се налази између Рашке и Новог Пазара, на обронцима Голије, према Копаонику.
Манастирска црква[уреди | уреди извор]
Нема историјских података о времену настанка и ктитору храма. Црква се не помиње у средњовековним изворима, нити се село помиње у познатој повељи о замени поседа Војислава Војиновића и челника Мусе.[1][2]
Мештани говоре да им је од старијих остало предање о цркви која је, кажу, била на том месту још у 11. веку. У музеју, архиву у Новом Пазару има неких података који се односе на средњи век. Помиње се средњовековни манастир у месту Тушимље. Мисли се да се то односи на ово место, или на овај крај.[3]
За остатке цркве у Радошићима Б. Кнежевић верује да су припадали манастиру Тушимља.[4] Наиме, у пописима Зворничког санџака 1519. године, нашао се и манастир Тушимља у оквирима тимара кадије Брвеника, заједно са селом Батан.[5] У следећем попису (1533) нашао се у тимару Алије, са истим пореским обавезама од 150 акчи, а 1548. године се не помиње.[6]
Село Тушимља више не постоји, али у близини села Бадањ, како је идентификован Батан, налази се Тушимљанско брдо, траг некадашњег села Тушимља.[7]
Негде у току Другог светског рата саграђена је црква мањих димензија и посвећена Успењу Пресвете Богородице, и по традицији слави прву недељу по Успењу. Али постоји и обичај да се овде народ окупља и на празник Вазнесења Господњег, то им је заветна слава, или «литија», па се због тога раније мислило да је и црква посвећена Вазнесењу, и цео манастирски комплекс је сада посвећен великом празнику Вазнесења Господа нашег Исуса Христа. Касније је установљено да је црква ипак посвећена Успењу Пресвете Богородице.[8]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ A. Соловјев, Једна српска жупаy време царства , Гласник Скопског научног друштва 3 (1928) 25–43;
- ^ М. Шуица, Повеља цараУроша о замени поседа између кнеза Војислава и челника Мусе, Стари српски архив 2 (2003) 143–166
- ^ Т. Катић, Г. Гарић-Петровић, Попис зеамета и тимара области Брвеник из 1477. године , Мiscellanea 32 (2011) 157– 190
- ^ Б. Кнежевић, Манастири у нахији Брвеник по турским пописима из првеполовине ХVI века , Зборник Матице српске за ликовне уметности 26 (1993)267– 268
- ^ Dva prva popisa Zvorničkog sandžaka (iz 1519. i 1533. godine) , Dešifrovao, preveo i obradio: AdemHandžić, Sarajevo 1986 (sa faksimilima), 69
- ^ Б. Кнежевић, Селанахије Брвеник у првој половини ХVI века, Српско село, могућности и даљиправци истраживања, Београд 2003, 41– 55.
- ^ Б. Кнежевић, Манастири у нахији Брвеник по турским пописима из првеполовине ХVI века , Зборник Матице српске за ликовне уметности 26 (1993) стр. 267
- ^ „Манастир у Тушимљи”. Архивирано из оригинала 23. 04. 2017. г. Приступљено 22. 04. 2017.
Литература[уреди | уреди извор]
- Српски православни манастири Архивирано на сајту Wayback Machine (2. март 2014)
- Запаљена табла са натписом манастира
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Епархија Призрен Архивирано на сајту Wayback Machine (19. децембар 2016)