Манастир Драганац
Координате: 42°32′46″ СГШ; 21°27′34″ ИГД / 42.546189° СГШ; 21.459463° ИГД
| Манастир Драганац | |
|---|---|
 Манастирска црква | |
| Опште информације | |
| Место | Драганац |
| Општина | Гњилане |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | манастир |
| Време настанка | пре 1381. |
| Тип културног добра | споменик културе |
| Власник | Република Србија |
| Надлежна институција | |
| Надлежна установа за заштиту | Покрајински завод за заштиту споменика културе Косова и Метохије |
| Седиште | Приштина - Лепосавић |
| Адреса | Трепчино насеље бб 38218 |
Манастир Драганац је манастир Српске православне цркве и припада Епархији рашко-призренској. Налази се близу места Прилепац у источном делу Косова насељеном претежно Србима. Представља непокретно културно добро као споменик културе. Једина је активна монашка обитељ у Косовском Поморављу.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Први се пут спомиње у даровници српског кнеза Лазара 1381. године. Манастир, као и село које је постојало око манастира добио је име по Лазаревој кћери Драгани. По народном предању манастир је подигао Константин Немањић, син српског краља Милутина.[2]
Изграђен је на месту старе средњовековне цркве између 1865. и 1869. године и посвећен Светом архангелу Гаврилу. Изградњу цркве помогао је кнез Михаило који је за ту прилику приложио 100 дуката. У манастиру је убрзо отворена и једна од првих месних школа.[3] Манастиром су до краја тог века (1895) управљали световњаци, па је зато слабо напредовао. Епископ Дионизије је маја 1900. године у манастирском храму произвео старог јеромонаха Дионизија за игумана манастира.[4]
Дана 14. маја 1900. године митрополит Дионизије осветио манастир Драганац, у истоименом селу код Гњилана. Ту у манастирском храму одслужио је прву литургију, а појало је певачко друштво састављено од учитеља и грађана. Након поучне беседе митрополитове скупљен је прилог од народа од преко 30 турских лира.[5]
Испред манастира се налази извор воде, познат у народу по својим лековитим својствима. У периоду комунистичке власти манастир је био опустео, а у њему је било смештено сиротиште. Манастир је поново обновљен 2008. године, највише заслугама игумана и настојатеља манастира Кирила. Њега је 2011. године на том месту наследио игуман Иларион, познат још и као некадашњи глумац Растко Лупуловић.[6]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Прича о манастиру Драганац – духовни светионик православних Срба”. www.rts.rs. Приступљено 2021-04-07.
- ^ "Цариградски гласник", Цариград 1900. године
- ^ Манстири у Србији/Манастир Драганац
- ^ "Цариградски гласник", Цариград 1900. године
- ^ "Цариградски гласник", Цариград 1900. године
- ^ Митрополија/Манастир Драганац: Српска светиња у коју и Албанци иду за молитву
Извори[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Манастир Драганац — Споменици културе у Србији”. САНУ (на језику: српски).
- Српска православна црква - Општина Гњилане (СПЦО Гњилане): Манастир Драганац spcognjilane.com
- Манастир Драганац kosovo.net
- Manastir Draganac manastiriusrbiji.com
- Bivši glumac novi iguman manastira Draganac vesti-online.com
- Манастир Драганац: Српска светиња у коју и Албанци иду за молитву mitropolija.com
- Манастир Драганац facebook.com