Маркушица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Маркушица
Markušica 2-Маркушица 2.JPG
Храм Српске православне цркве у Маркушици
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаВуковарско-сремска
ОпштинаМаркушица
Становништво
 — (2011)Пад 1.009
Географске карактеристике
Координате45°22′27″ СГШ; 18°42′20″ ИГД / 45.37408270841784° СГШ; 18.705573561767414° ИГД / 45.37408270841784; 18.705573561767414Координате: 45°22′27″ СГШ; 18°42′20″ ИГД / 45.37408270841784° СГШ; 18.705573561767414° ИГД / 45.37408270841784; 18.705573561767414
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина88 м
Маркушица на мапи Хрватске
Маркушица
Маркушица
Маркушица на мапи Вуковарско-сријемске жупаније
Маркушица
Маркушица
Маркушица на мапи Вуковарско-сријемске жупаније
Остали подаци
Поштански број32213 Маркушица
Позивни број+385 32

Маркушица је насељено место и општина у Вуковарско-сремској жупанији, Република Хрватска.

Географија[уреди]

Налази се уз реку Вуку.

Насељена места[уреди]

Историја[уреди]

Маркушица је 1885. године била у саставу Даљског изборног среза, са 841 душом.[1]

Црква[уреди]

Црква Силаска Светога Духа у Маркушици подигнута је 1810. године, а обновљена 1989. године. Иконостас је сликао Јован Исаиловић Старији 17751777. године. У Другом светском рату црква је преуређена у римокатоличку. У акцији хрватске војске 1991. и 1992. године црква је знатно оштећена и погођена гранатима.

Образовање[уреди]

ОШ „Илија Петковић Леки“[уреди]

Основна школа у Маркушици је основана 1809. године, а почела је с радом 1810. године. При оснивању школа је имала једно одељење с четири разреда и шездесетак ученика, а звала се „Пучка школа“. Као први учитељ школе спомиње се учитељ Нешић. Године 1844. месни учитељ Младен Бошњаковић је уплатио 15 ф. као прилог за Школски фонд.[2]

После Другог светског рата, 1945. године, школа је почела с радом, а настава се изводила у згради бившег дома СПД „Обилић“ и у згради која је била власништво породице Витман, у центру села.

1958. године школа у Маркушици постаје осмогодишња, централна школа са подручним одељењима Антин, Габош и Караџићево. Касније, 1959. године Антин, Габош, Тординци. 1963. године школа добија назив ОШ „Георгије Јакшић“ Маркушица. 1986. године саграђена је и отворена нова школска зграда, у улици Саве Поповића 15 с предности што се налази на великом простору, удаљеном од насеља и густог саобраћаја. У саставу школе су била подручна одељења Антин и Габош.

Деведесетих година школа је претрпела велика оштећења. Данас школа у Маркушици ради као централна основна школа са подручним одељењима у Габошу и Острову и зове се ОШ „Маркушица“. Основна школа „Маркушица“ броји двестотињак ученика из Маркушице и околних насеља: Подриња, Габоша, Острова, Караџићева, Млаке и Аде. Ова села су углавном повезана цестом која спаја два града, Осијек и Винковце, па ученици без већих потешкоћа долазе у школу. У школи ради велики број учитеља с високом стручном спремом који се труде кроз редовну, додатну и допунску наставу и слободне активности својим ученицима пренети знања, вештине и оспособити их за будуће школовање.

Споменици и знаменитости[уреди]

  • Споменик палим борцима из НОБ-а
  • На месном гробљу споменик руској жени-пилоту Евгенију Черњишевој

Становништво[уреди]

На попису становништва 2011. године, општина Маркушица је имала 2.555 становника, од чега у самој Маркушици 1.009.[3]

Према попису из 2001. година општина има 3.053 становника. Већину чине Срби (90,76%). Насеље Маркушица има 1.166 становника.

Попис 2011.[уреди]

На попису становништва 2011. године, општина Маркушица је имала 2.555 становника, следећег националног састава:

Попис 2011.‍
Срби
  
2.302 90,10 %
Хрвати
  
209 8,18 %
остали
  
44 1,72 %
укупно: 2.555

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Маркушица је имало 1.371 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
1.260 91,90 %
Хрвати
  
60 4,37 %
Југословени
  
19 1,38 %
Мађари
  
10 0,72 %
Муслимани
  
4 0,29 %
Словенци
  
2 0,14 %
Црногорци
  
2 0,14 %
Словаци
  
1 0,07 %
неопредељени
  
9 0,65 %
непознато
  
4 0,29 %
укупно: 1.371

Познате личности[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
  2. ^ "Пештанско-будимски скоротеча", Будим 1844. године
  3. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 7. 3. 2017. 

Спољашње везе[уреди]

Литература[уреди]

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.