Слободан Рајковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Слободан Рајковић
Slobodan Rajković.jpg
Рајковић 2008. године
Лични подаци
Пуно име Слободан Рајковић
Датум рођења (1989-02-03)3. фебруар 1989.(30 год.)
Место рођења Београд, СФРЈ
Висина 1,91 m
Позиција штопер
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2005—2007 ОФК Београд 37 (1)
2007—2011 Челси 0 (0)
2007—2008 ПСВ Ајндховен 13 (0)
2008—2010 Твенте 23 (1)
2010—2011 Витесе 24 (0)
2011—2015 Хамбургер 42 (2)
2015—2016 Дармштат 98 15 (1)
2016—2019 Палермо 46 (3)
Репрезентативна каријера**
2007—2010 Србија до 21 8 (0)
2008—2016 Србија 19 (0)
* Датум актуелизовања: 4. септембар 2019.
** Датум актуелизовања: 4. септембар 2019.
Освојене медаље
Фудбал
Европско првенство до 21. године
Сребрна медаља — друго место 2007. Холандија Србија

Слободан Рајковић (Београд, 3. фебруар 1989) је српски фудбалер. Игра на позицији штопера.

Каријера[уреди]

Рајковић је из Падинске Скеле, а прошао је млађе категорије ОФК Београда.[1] За први тим ОФК Београда је дебитовао са само 15 година у сезони 2004/05.[2] Као 16-годишњак је 2005. године потписао уговор са енглеским клубом Челсијем вредан 5,2 милиона евра.[2][3] Према уговору, Рајковић је играо за ОФК Београд до сезоне 2006/07, а затим прелази у Челси.

У јуну 2007. Челси је одлучио да позајми Рајковића ПСВ Ајндховену.[4] Након истека позајмице ПСВ је желео да Рајковић остане још годину дана али у Челсију су одбили ту могућност незадовољни његовом минутажом у Ајндховену.

Рајковић међутим није отишао далеко и остао је у Холандији на једногодишњој позајмици у Твентеу.[5] У јуну 2009. позајмица је продужена за још годину дана. У августу 2010. Рајковић је поново позајмљен овога пута у Витесе заједно са саиграчем из Челсија и младе репрезентације Немањом Матићем.[6]

Након повратка из Витесеа, Рајковић је током лета 2011. прошао комплетне припреме са Челсијем. Одиграо је неколико пријатељских утакмица, а тадашњи тренер Челсија, Андре Виљас-Боаш је желео да га задржи у тиму.[7] Ипак због неиспуњавања услова за добијање радне дозволе, Рајковић није могао да заигра за Челси.[8]

У августу 2011. Рајковић је потписао четворогодишњи уговор са немачким бундеслигашем Хамбургером.[9] У јулу 2012. био је избачен из првог тима након што се на тренингу сукобио са репрезентативцем Кореје Хјон Мин Соном и покушао да га удари након краће вербалне расправе. Корејанац се измакао и ненамерно ударио главом Турчина Толгаја Арслана који се налазио иза њега. Арслан је са разбијеном аркадом пао на земљу без свести.[10][11] Клуб је пар дана касније реаговао и објавио званично саопштење у коме је стајало да је Рајковић одстрањен из првог тима и да ће морати да пронађе нови клуб, јер за њега нема места у Хамбургу.[2]

Наредних девет месеци био је ван конкуренције за састав и у немилости тренера Торстена Финка и Барта Ван Марвајка. Тек је доласком Мирка Сломке у фебруару 2014. рехабилитован и враћен у тим ХСВ-а.[12] Само што се усталио у стартној постави Хамбурга, покидао је лигаменте левог колена на утакмици против Вердера у Бремену (1:0) и пропустио остатак сезоне.[13] За четири сезоне у дресу ХСВ-а наступио је на само 42 бундеслигашка сусрета и постигао два гола.

Крајем септембра 2015. је потписао уговор са немачким Дармштатом.[14] За овај клуб је у сезони 2015/16. наступио 15 пута у Бундеслиги. Почетком августа 2016. прелази у италијански Палермо.[15] Током прве сезоне у екипи Палерма, имао је проблема са повредама због чега је мало играо.[16] Палермо је у сезони 2016/17. испао из Серије А, па је Рајковић у наредне две сезоне играо у друголигашком рангу - Серији Б. У сезони 2018/19. Рајковић је био стандардан у екипи Палерма који се борила за повратак у Серији А.[17][18] Палермо је сезону у Серији Б завршио на трећем месту и обезбедио је пласман у бараж за Серију А, али је због финансијских неправилности избачен у трећи ранг - Серију Ц.[19]

Репрезентација[уреди]

Већ као 16-годишњак постаје регуларан члан младе репрезентације Србије. Наступао је на Европском првенству за младе 2007. и на Олимпијским играма 2008. у Пекингу. На утакмици последњег кола групне фазе против Аргентине у оквиру Олимпијског турнира, Рајковић је пљунуо судију после чега је суспендован на годину дана из свих клупских и репрезетнативних такмичења,[20] али је после жалбе Фудбалског савеза Србије та казна важила само за репрезентативне мечеве. За сениорску репрезентацију Србије дебитовао је 2008. на утакмици против Републике Ирске.

Трофеји[уреди]

ПСВ Ајндховен[уреди]

Твенте[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]