Општина Купрес (Кантон 10)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Купрес
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Федерација БиХ
Кантон  Кантон 10
Сједиште Купрес
Становништво
Становништво Пад 5.057
Географске карактеристике
Површина 569,8 km2

BiH municipality location Kupres.svg

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Начелник општине Милан Раштегорац (ХДЗ 1990)
Позивни број (+387) 34

Купрес је општина на југозападу Босне и Херцеговине, у саставу Федерације БиХ. Припада Кантону 10. Сједиште општине је у истоименом градићу.

Данашња општина Купрес захвата површину од 570 km2 (87,5 % површине предратне општине), док 89 km2 припадају општини Купрес у Републици Српској.

Географија[уреди]

Купрешки крај обухвата осим Купрешког поља још двије знатно мање крашке висоравни: Вуковско поље и Равно. Налазе се на око 1135 m над морем и имају по око 20 km2. Вуковско поље деле од Купрешког поља Лупоглав, Црни врх и Осоје, а од Равног Равашница (1565 m). Између Вуковског поља и Рамске котлине издиже се висока Радуша с оштрим шиљком Идовцем (1956 m), коју опет са Стожером повезује Сивер (1562 m). Равањско поље од Дувањског дели водом оскудна планина Паклине (1503 m) и Љубуша (1797 m). Између Купрешког и Гламочког поља лежи једнако тако безводна висораван Хрбине, испресецана с више горских ланаца.

Купрешко поље је велика крашка висораван смештена источно од Ливањског и Гламочког поља, а сјеверно од Дувањског поља. Пружа се од сјеверозапада према југоистоку, дугачко је 24 km, широко 10 km и површине 93 km2.

Купрешко поље

Купрешка висораван са свих страна је окружена планинама. То су на сјевероистоку Мосор (1371 m), Стражбеница (Вучковац 1504 m), Велика Плазеница (Демировац 1766 m), Мала Врата, Мала Плазеница (1556 m), па седло Купрешка или Велика Врата (1384 m) и планина Стожер (1758 m); на југоистоку Лупоглава (1448 m), Црни Врх (1506 m), Осоје (1439 m), Јаворни Врх (1468 m); на југу и југозападу Батоглав (1272 m), Козја Глава (1482 m), Малован (1828 m), Јарам (1662 m) и Курљај (1593 m); на западу и сјеверозападу Крвајац (1662 m) и Мали Виторог (1748 m). Све су углавном покривене шумом и ливадама, које дају изврсну сточну храну. Североисточе планине су разводно, па им с једне стране воде теку у Јадранско, а с друге стране у Црно море.

Највеће језеро у Купрешкој општини је Кукавичко језеро код села Кукавице. То је глацијално језеро површине 3.750 m2, богато је разним рибама и раком. Уз два мања глацијална језера, Турјача површине 2500 m2 и Растичево површине 1900 m2, у купрешком крају је преко 20 вртача глиненог подножја, у којима се вода задржава чинећи језерца са 100-200 m. Нека од њих имају своје изворе.

Клима[уреди]

Клима је планинско-алпска, оштра, с просечном годишњом температуром од 5,7°C. Због снажних планинских вјетрова хладноћа је велика и честе су снежне вијавице.

Становништво[уреди]

По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Купрес је имала 9.618 становника, распоређених у 36 насељених мјеста. Послије потписивања Дејтонског споразума, највећи дио општине Купрес ушао је у састав Федерације БиХ. У састав Републике Српске ушло је насељено мјесто Ново Село и дијелови насељених мјеста Мрђановци и Шеменовци. Од овог подручја формирана је општина Купрес (Република Српска).

Националност[1] 1991. 1981. 1971.
Срби 4.864 (50,57%) 5.169 (51,18%) 6.252 (54,38%)
Хрвати 3.813 (39,64%) 3.947 (39,08%) 4.425 (38,49%)
Муслимани 802 (8,33%) 745 (7,37%) 763 (6,63%)
Југословени 67 (0,69%) 213 (2,10%) 18 (0,15%)
остали и непознато 72 (0,74%) 24 (0,23%) 38 (0,33%)
Укупно 9.618 10.098 11.496

У границама данашњих општина национални састав 1991. године, је био сљедећи:

* укупно Срби Хрвати Муслимани Југословени остали
општина Купрес (ФБиХ) 8.826 4.081 (46,23%) 3.812 (43,19%) 802 (9,08%) 67 (0,75%) 64 (0,72%)
општина Купрес (Република Српска) 792 783 (98,86%) 1 (0,12%) 0 0 8 (1,01%)

Извори[уреди]

  1. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]