Општина Усора
Усора | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет |  Федерација БиХ |
| Кантон |  Зеничко-добојски кантон |
| Становништво | |
| — | 6.879 (2012)[1] |
| Географске карактеристике | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 49,8 km2 |
 | |
| Остали подаци | |
| Начелник општине | Звонимир Анђелић (ХДЗ БиХ) () |
| Позивни број | (+387) 32 |
| Веб-сајт | www.usora.com |
Усора је општина у Босни и Херцеговини, између Добоја и Тешња, издвојена као засебна општина у току рата у Босни и Херцеговини. Пре рата у Усори је живело око 8.500 особа. У рату су се многи људи са тога подручја иселили, углавном у западну Европу, Хрватску и Америку. Седиште општине је у насељу Омањска.
Историја
[уреди | уреди извор]Простор око доњег тока реке Усоре и њених притока зове се напросто Усора. Био је настањен још у палеолиту (старије камено доба). Име Усора спомиње се први пут године 1225, у писму папе Хонорија III угарском краљу Андрији II. Простор Усоре је припадао немањићкој Србији за вријеме краља Драгутина, и то у периоду када је на том и околним просторима изграђен велики број цркава и манастира Српске православне цркве, који су били задужбина ове српске династије.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Saopćenje Federalnog saveza za statistiku 31. oktobar 2012. godine Архивирано на сајту Wayback Machine (31. децембар 2013), Приступљено 17. 4. 2013.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
