Општина Усора
Усора | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет |  Федерација БиХ |
| Кантон |  Зеничко-добојски кантон |
| Сједиште | Омањска |
| Становништво | |
| — | 6.879 (2012)[1] |
| Географске карактеристике | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 49,8 km2 |
 | |
| Остали подаци | |
| Начелник општине | Звонимир Анђелић (ХДЗ БиХ) () |
| Позивни број | (+387) 32 |
| Веб-сајт | www.usora.com |
 - Општина Усора под снијегом, 4K преглед из ваздуха (19. јануар 2026. године) | |
| Општина Усора под снијегом, 4K преглед из ваздуха (6. јануар 2026. године) |
Усора (латиница Usora) је општина у Зеничко-добојском кантону Федерације Босне и Херцеговине, ентитету Босне и Херцеговине.[2] Граничи се са општинама Добој и Тешањ издвојена као засебна општина у току рата у Босни и Херцеговини. Име је добила по ријеци Усори. Прије рата у Усори је живјело око 8.500 особа. У рату су се многи људи са тога подручја иселили, углавном у западну Европу, Хрватску и Америку. Сједиште општине је у насељу Омањска. Дан општине Усора је 5. мај.
Географија
[уреди | уреди извор]Општина Усора се налази у долини истоимене ријеке, на магистралном путу Добој-Тешањ-Теслић. Налази се на релативно добро повезаној саобраћајници, граничи се са општинама Добој, Добој-Југ и Тешањ. Сједиште општине је у насељу Омањска.[3]
Насељена мјеста
[уреди | уреди извор]Алибеговци, Бејићи, Жабљак, Крашево, Лончари, Макљеновац, Миљановци, Нови Миљановци, Омањска, Сивша, Средња Омањска, Тешањка, Уларице
Становништво
[уреди | уреди извор]Популација
[уреди | уреди извор]| Становништво насеља - Општина Усора | |||
|---|---|---|---|
| Насеље | 1991. | 2013. | |
| Укупно | 5,038 | 7,568 | |
| 1. | Алибеговци | 1,440 | 1,034 |
| 2. | Бејићи | 424 | 233 |
| 3. | Жабљак | 801 | 659 |
| 4. | Макљеновац | 361 | |
| 5. | Омањска | 1,233 | 953 |
| 6. | Сивша | 1,609 | 1,295 |
| 7. | Средња Омањска | 842 | 693 |
| 8. | Тешањка | 531 | |
| 9. | Уларице | 1,147 | 777 |
Етнички састав
[уреди | уреди извор]| Етнички састав – Општина Усора | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013. | 1991. | ||||||
| Укупно | 6,603 (100,0%) | 5,038 (100,0%) | |||||
| Хрвати | 6,095 (92,31%) | 4,736 (94,01%) | |||||
| Бошњаци | 384 (5,816%) | 136 (2,699%) | |||||
| Срби | 61 (0,924%) | 43 (0,854%) | |||||
| Неповезани | 26 (0,394%) | ||||||
| Роми | 19 (0,288%) | ||||||
| Други | 9 (0,136%) | 47 (0,933%) | |||||
| Непознато | 5 (0,076%) | ||||||
| Црногорци | 2 (0,030%) | ||||||
| Албанци | 2 (0,030%) | ||||||
| Југословени | 76 (1,509%) | ||||||
Историја
[уреди | уреди извор]Простор око доњег тока реке Усоре и њених притока зове се напросто Усора. Био је настањен још у палеолиту (старије камено доба). Др Ђуро Баслер и Здравко Марић открили су у Макљеновцу људску насеобину у то доба праисторије.
Име Усора спомиње се први пут 15. маја 1225. године,[4] у писму папе Хонорија III угарском краљу Андрији II. Простор Усоре је припадао немањићкој Србији за вријеме краља Драгутина, и то у периоду када је на том и околним просторима изграђен велики број цркава и манастира Српске православне цркве, који су били задужбина ове српске династије.
Садашња општина Усора је основана захваљујучћи Закону о оснивању нових општина у Федерацији Босне и Херцеговине и измјени општина подјељених међуентитетским и међукантоналним линијама званично је успостављен 1998. године.
О имену
[уреди | уреди извор]Поријекло имена Усора је посебна мистерија. Лингвисти и историчари се значајно разликују у одређивању правог извора: од словенске ријечи В'СОР' у значењу арогантан, горд, груб, љут, суров до покушаја да се њено име изведе из имена илирског племена Осеријата које је ту живјело. Наиме, одбацивањем илирског посесивног суфикса -ата, добијамо име ријеке Осер (-ис), очигледно Усора. Занимљиво је да су сви старији становници овог краја реку Усору звали Усура, а град Добој Добуј.
Култура
[уреди | уреди извор]Дан општине Усора је 15. мај. На територији општине дјелује неколико удружења, културне групе које чувају традицију, обичаје и његују културу усорског краја
- Хрватско културно друштво Напредак - Подружница Усора у Жабљаку,[5]
- Културно-умјетничко друштво „Извор“ Жабљак-Усора,
- „Усорски обичаји“ из Сивше и
„Јозо Џидо-Зубер“ из Омањске.
Вјерски објекти
[уреди | уреди извор]Вјерски објекти у општини Усора највећим дијелом припадају католичкој цркви и један џемат МИЗ у Алибеговцима.
На територији општине Усора дјелују три римокатоличке жупе: Жупа Сивша, Жупа Уларице и Жупа Жабљак.
Жупа Сивша
[уреди | уреди извор]Жупа Сивша припада Врхбосанској надбискупији, деканату Усорском и самостанском подручју Плехан.
Жупа Сивша, као капеланија, основана је одвајањем од жупе Комушина 1784. године. Постала је самостална жупа 1802. године.
Жупна црква у Сивши је посвећена Светом Антуну Падованском. У Сивши је у почетку постојала само капела, а 1870. године и црква. Нова црква је саграђена 1911. године, а садашња је грађена од 1930. до 1934. године.
Поред жупне цркве, на територији жупе постоје и три филијалне цркве:
- Црква Светог Николе Тавелића у селу Омањска,
- Црква Светог Фрање Асишког у селу Алибеговци и
- Црква Узвишења Светог Крста у селу Блажевци (општина Тешањ).
У простору жупе Сивша налазе се три капелице: у Омањској (Нетача) капелица Светог Вида; у Средњој Омањској капелица Светог Матеја и капела у Јелечима. У жупи се налазе и четири гробља са својим капелама: у Сивши, Алибеговцима, у Бобарама (општина Тешањ) и у Лончарима (гробље Комин).
Жупа Уларице
[уреди | уреди извор]Жупа Уларице настала је 1977. године одвајањем дијела територија од жупа Добој и Сивша. Данашња црква - црква Светог Илије Пророка у Уларицама је изграђена 1983. године. Тешко је оштећена у рату 1992. године, а обновљена 2003. године.
Жупа Жабљак
[уреди | уреди извор]Жупа Жабљак је настала одвајањем од жупе Сивша 1863. године као самостална капеланија. Самосталном жупом проглашена је 1884. године. Данашња црква - Црква Свете Ане у Жабљаку изграђена је 1926. године. Од жупе Жабљак касније је основана жупа Јелах.
Џемат МИЗ у Алибеговцима
[уреди | уреди извор]Образовање
[уреди | уреди извор]Настава у општини Усора се реализује по Наставном плану и програму на хрватском језику.[6]
У општини Усора постоји 1. предшколска, 1 основна и 1. средња школа.
- Предшколска установа "Иванчица" у Жабљаку (Усора),
- Основна школа „Иван фра Франо Јукић“ у Сивши са подручним одјељењима у Алибеговцима, Жабљаку, Омањској и Уларицама, те
- Мјешовита средња школа Стјепана Радића у Жабљаку
Знаменитости
[уреди | уреди извор]- Некропола стећака Уларице
- локалитет (археолошко налазиште) Грачац-Алибеговци
Значајне личности
[уреди | уреди извор]- Иван Филиповић, кадетски репрезентативац Хрватске у рукомету, поријеклом из ових крајева[7]
- Велечасни Младен Прањић, жупник у Фажани
Галерија
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Saopćenje Federalnog saveza za statistiku 31. oktobar 2012. godine” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 31. 12. 2013. г. Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ „Usora - Municipality in Bosnia and Herzegovina”. citypopulation.de. Приступљено 1. 11. 2025.
- ^ https://www.usora.com/sections/144-O-Opcini-Usora
- ^ https://kidsfest.ba/2025/09/18/andelic-pripadnost-zajednici-koja-je-pocela-davno-prije-nas-i-ne-zavrsava-s-nama-usora-obiljezava-800-godina-uz-vrtic-ceste-i-kulturni-centar/
- ^ https://www.poslovni-adresar.ba/hkd-napredak-podruznica-usora.html#gsc.tab=0
- ^ https://federalna.ba/pocela-skolska-godina-i-za-osnovce-i-srednjoskolce-u-opcinama-usora-i-zepce-du5iv
- ^ https://www.facebook.com/usora.ba/posts/ivan-filipovi%C4%87-porijeklom-usoranin-ovih-dana-sa-kadetskom-reprezentacijom-hrvats/1971834019583149/
Литература
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
