Пређи на садржај

Општина Усора

С Википедије, слободне енциклопедије
Усора
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Федерација БиХ
Кантон Зеничко-добојски кантон
СједиштеОмањска
Становништво
 — 6.879 (2012)[1]
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина49,8 km2
Положај {{{име генитив}}}
Остали подаци
Начелник општинеЗвонимир Анђелић (ХДЗ БиХ) ()
Позивни број(+387) 32
Веб-сајтwww.usora.com
Спољашњи видео-запис
- Општина Усора под снијегом, 4K преглед из ваздуха (19. јануар 2026. године)
Општина Усора под снијегом, 4K преглед из ваздуха (6. јануар 2026. године)

Усора (латиница Usora) је општина у Зеничко-добојском кантону Федерације Босне и Херцеговине, ентитету Босне и Херцеговине.[2] Граничи се са општинама Добој и Тешањ издвојена као засебна општина у току рата у Босни и Херцеговини. Име је добила по ријеци Усори. Прије рата у Усори је живјело око 8.500 особа. У рату су се многи људи са тога подручја иселили, углавном у западну Европу, Хрватску и Америку. Сједиште општине је у насељу Омањска. Дан општине Усора је 5. мај.

Географија

[уреди | уреди извор]

Општина Усора се налази у долини истоимене ријеке, на магистралном путу Добој-Тешањ-Теслић. Налази се на релативно добро повезаној саобраћајници, граничи се са општинама Добој, Добој-Југ и Тешањ. Сједиште општине је у насељу Омањска.[3]

Насељена мјеста

[уреди | уреди извор]

Алибеговци, Бејићи, Жабљак, Крашево, Лончари, Макљеновац, Миљановци, Нови Миљановци, Омањска, Сивша, Средња Омањска, Тешањка, Уларице

Становништво

[уреди | уреди извор]

Популација

[уреди | уреди извор]
Становништво насеља - Општина Усора
Насеље 1991. 2013.
Укупно 5,038 7,568
1. Алибеговци 1,440 1,034
2. Бејићи 424 233
3. Жабљак 801 659
4. Макљеновац 361
5. Омањска 1,233 953
6. Сивша 1,609 1,295
7. Средња Омањска 842 693
8. Тешањка 531
9. Уларице 1,147 777

Етнички састав

[уреди | уреди извор]
Етнички састав – Општина Усора
2013. 1991.
Укупно 6,603 (100,0%) 5,038 (100,0%)
Хрвати 6,095 (92,31%) 4,736 (94,01%)
Бошњаци 384 (5,816%) 136 (2,699%)
Срби 61 (0,924%) 43 (0,854%)
Неповезани 26 (0,394%)
Роми 19 (0,288%)
Други 9 (0,136%) 47 (0,933%)
Непознато 5 (0,076%)
Црногорци 2 (0,030%)
Албанци 2 (0,030%)
Југословени 76 (1,509%)

Историја

[уреди | уреди извор]

Простор око доњег тока реке Усоре и њених притока зове се напросто Усора. Био је настањен још у палеолиту (старије камено доба). Др Ђуро Баслер и Здравко Марић открили су у Макљеновцу људску насеобину у то доба праисторије.

Име Усора спомиње се први пут 15. маја 1225. године,[4] у писму папе Хонорија III угарском краљу Андрији II. Простор Усоре је припадао немањићкој Србији за вријеме краља Драгутина, и то у периоду када је на том и околним просторима изграђен велики број цркава и манастира Српске православне цркве, који су били задужбина ове српске династије.

Садашња општина Усора је основана захваљујучћи Закону о оснивању нових општина у Федерацији Босне и Херцеговине и измјени општина подјељених међуентитетским и међукантоналним линијама званично је успостављен 1998. године.

Поријекло имена Усора је посебна мистерија. Лингвисти и историчари се значајно разликују у одређивању правог извора: од словенске ријечи В'СОР' у значењу арогантан, горд, груб, љут, суров до покушаја да се њено име изведе из имена илирског племена Осеријата које је ту живјело. Наиме, одбацивањем илирског посесивног суфикса -ата, добијамо име ријеке Осер (-ис), очигледно Усора. Занимљиво је да су сви старији становници овог краја реку Усору звали Усура, а град Добој Добуј.

Дан општине Усора је 15. мај. На територији општине дјелује неколико удружења, културне групе које чувају традицију, обичаје и његују културу усорског краја

  • Хрватско културно друштво Напредак - Подружница Усора у Жабљаку,[5]
  • Културно-умјетничко друштво „Извор“ Жабљак-Усора,
  • „Усорски обичаји“ из Сивше и

„Јозо Џидо-Зубер“ из Омањске.

Вјерски објекти

[уреди | уреди извор]

Вјерски објекти у општини Усора највећим дијелом припадају католичкој цркви и један џемат МИЗ у Алибеговцима.

На територији општине Усора дјелују три римокатоличке жупе: Жупа Сивша, Жупа Уларице и Жупа Жабљак.

Жупа Сивша

[уреди | уреди извор]

Жупа Сивша припада Врхбосанској надбискупији, деканату Усорском и самостанском подручју Плехан.

Жупа Сивша, као капеланија, основана је одвајањем од жупе Комушина 1784. године. Постала је самостална жупа 1802. године.

Жупна црква у Сивши је посвећена Светом Антуну Падованском. У Сивши је у почетку постојала само капела, а 1870. године и црква. Нова црква је саграђена 1911. године, а садашња је грађена од 1930. до 1934. године.

Поред жупне цркве, на територији жупе постоје и три филијалне цркве:

У простору жупе Сивша налазе се три капелице: у Омањској (Нетача) капелица Светог Вида; у Средњој Омањској капелица Светог Матеја и капела у Јелечима. У жупи се налазе и четири гробља са својим капелама: у Сивши, Алибеговцима, у Бобарама (општина Тешањ) и у Лончарима (гробље Комин).

Жупа Уларице

[уреди | уреди извор]

Жупа Уларице настала је 1977. године одвајањем дијела територија од жупа Добој и Сивша. Данашња црква - црква Светог Илије Пророка у Уларицама је изграђена 1983. године. Тешко је оштећена у рату 1992. године, а обновљена 2003. године.

Жупа Жабљак

[уреди | уреди извор]

Жупа Жабљак је настала одвајањем од жупе Сивша 1863. године као самостална капеланија. Самосталном жупом проглашена је 1884. године. Данашња црква - Црква Свете Ане у Жабљаку изграђена је 1926. године. Од жупе Жабљак касније је основана жупа Јелах.

Џемат МИЗ у Алибеговцима

[уреди | уреди извор]

Образовање

[уреди | уреди извор]

Настава у општини Усора се реализује по Наставном плану и програму на хрватском језику.[6]

У општини Усора постоји 1. предшколска, 1 основна и 1. средња школа.

Знаменитости

[уреди | уреди извор]

Значајне личности

[уреди | уреди извор]
  • Иван Филиповић, кадетски репрезентативац Хрватске у рукомету, поријеклом из ових крајева[7]
  • Велечасни Младен Прањић, жупник у Фажани

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]