Палата Сотира Илића у Лесковцу
| Палата Сотира Илића | |
|---|---|
 | |
| Опште информације | |
| Место | Лесковац |
| Општина | Лесковац |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | Споменик културе |
| Време настанка | 1911. |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
| www | |
Палата Сотира Илића је један од ретких примера сачуване архитектуре са почетка 20. века. Саграђена је 1911. године, а припадала је Сотиру Илићу, лесковачком индустријалцу. 1989. је проглашена спомеником културе. Палата је од ретких сачуваних примерака градитељства са почетка ХХ века у Лесковцу.[1]
Изградња и историјат Палате
[уреди | уреди извор]
Сотир Илић је био један од шесторице синова познатог лесковачког индустријалца Косте Илића Мумџије. Коста Илић је био један од оснивача текстилне индустрије у Лесковцу. Од 1891. године, после завршетка школовања у Љубљани, Сотир Илић почео је да ради у фабрици свога оца. Увећање капитала и ширење пословних веза, конкретно са Буграском, као и чињеница да је био упознат са савременом грађанском архитектуром,[1] довело је до изградње палате, чији је главни инвеститор био Мануел Илијев, бугарски индустријалац и таст Сотира Илића, уложивши у њу све што је добио од продаје фабрике и осталог имања у Бугарској у знак љубави према својој ћерки јединици.[2][3]
Палата је изграђена у тадашњој Новој улици (данас Радоја Домановића 1). Простор испред куће је био поплочан каменим тротоаром, што је у то време у Лесковцу био редак призор.[1] У своје време носила је назив „Чонина кућа”, по жени Мануела Илијева,[1] која је провела Први светски рат у Лесковцу и штитила Лесковчане од бугарских војника. Једном приликом у кући су преноћили кнез Павле и кнегиња Олга, као пријатељи Сотировог брата, Владе Илића.[1] Велелепна палата је доминирала центром града, а уз њу, у истој улици су се налазиле куће лесковачких трговаца и банкара.[4] Првим послератним урбанистичким планом из 1948. године, који је град сматрао спонтано изграђеним и предвиђао његову тоталну реконструкцију, и по ред тога што је град већ био уређен урбанистичким планом из 1882. године, исто као и друге вредне грађевине из тог времена, оставио је Палату заклоњену вишеспратницом.[4]
Након смрти Сотира Илића, Палата је припала његовој усвојеници Брани која је била удата за Милоша Димтријевића Смејурију, те је касније Палата била позната као Смејуријска палата.[3]
Технички подаци о палати
[уреди | уреди извор]Палату је пројектовао архитекта Светозар Јовановић Старији,[1] запослен у Министарству грађевина крајем 19. и почетком 20. века, који је пројектовао и зграде општине, Среског начелства и Окружног суда у Лесковцу (1906-1908).
Градња Палате је поверена најбољим мајсторима који су доведени из Бугарске.[1]
- Спољне мере: 15,7 m x 14,2 m
- Висина плафона: 3,8 m
- Корисна површина: 550 m²
- Дебљина зидова: 70 cm[5]
Галерија
[уреди | уреди извор]
Намена
[уреди | уреди извор]Реконструкција је урађена у периоду 1998 – 2003. године.[1] Од 2004. године, у реновираној и обновљеној палати налази се специјална приватна хируршка болница енгл. „New Life“.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е ж Димитријевић 2015.
- ^ Čaršijske Priče-Leskovac ...PALATA SOTIRA ILICA - YouTube
- ^ а б Димитријевић, Сава (2022). „Чонина кућа”. Нова наша реч. 8: 14.
- ^ а б РТС & 20. 02. 2015.
- ^ http://www.palatasotirailica.rs/index.htm Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (20. фебруар 2015);
Литература
[уреди | уреди извор]
- Димитријевић, Небојша (2015). Лесковац 101 (PDF). Лесковац: Лесковац : Паприка Рипаблик. ISBN 978-86-919265-0-2. Приступљено 16. 01. 2019.
- „Како исправити урбанистичке грешке”. РТС. Београд. 20. 02. 2015. Приступљено 18. 1. 2019.
