Палата Сотира Илића у Лесковцу

С Википедије, слободне енциклопедије
Палата Сотира Илића

Палата Сотира Илића је један од ретких примера сачуване архитектуре са почетка 20. века. Саграђена је 1911 године, а припадала је Сотиру Илићу, лесковачком индустријалцу. 1989. је проглашена спомеником културе. Палата је од ретких сачуваних примерака градитељства са почетка ХХ века у Лесковцу.[1]

Сотир Илић[уреди | уреди извор]

Оштећена кућа Сотира Илића током савезничког бомбардовања Лесковца 6. септембра 1944. године. Фотографија је део збирке Народног музеја у Лесковцу

Сотир Илић је био један од шесторице синова познатог лесковачког индустријалца Косте Илића Мумџије. Коста Илић је био један од оснивача текстилне индустрије у Лесковцу. Од 1891. године, после завршетка школовања у Љубљани, Сотир Илић почео је да ради у фабрици свога оца. Увећање капитала и ширење пословних веза, конкретно са Буграском, као и чињеница да је био упознат са савременом грађанском архитектуром,[1] довело је до изградње палате, чији је главни инвеститор био Мануел Илијев, бугарски инудстријалац и таст Сотира Илића.[2]

Палата је изграђена у тадашњој Новој улици (данас Радоја Домановића 1). Простор испред куће је био поплочан каменим тротоаром, што је у то време у Лесковцу био редак призор.[1] Палата је у своје време носила назив „Чонина кућа”, по жени Мануела Илијева,[1] која је провела Први светски рат у Лесковцу и штитила Лесковчане од бугарских војника. Једном приликом у кући су преноћили кнез Павле и кнегиња Олга, као пријатељи Сотировог брата, Владе Илића.[1] Велелепна палата је доминирала центром града, а уз њу, у истој улици су се налазиле куће лесковачких трговаца и банкара.[3] Првим послератни урбанистичким планом из 1948. године, који је град сматрао спонтано изграђеним и предвиђао његову тоталну реконструкцију, и по ред тога што је град већ био уређен урбанистичким планом из 1882. године, исто као и друге вредне грађевине из тог времена, оставио је Палату заклоњену вишеспратницом.[3]

Технички подаци о палати[уреди | уреди извор]

Палату је пројектовао архитекта Светозар Јовановић Старији,[1] запослен у Министарству грађевина крајем 19. и почетком 20. века, који је пројектовао и зграде општине, Среског начелства и Окружног суда у Лесковцу (1906-1908).

Градња Палате је поверена најбољим мајсторима који су доведени из Бугарске.[1]

  • Спољне мере: 15,7 m x 14, 2 m
  • Висина плафона: 3,8 m
  • Корисна површина: 550 m²
  • Дебљина зидова: 70 cm[4]

Намена[уреди | уреди извор]

Реконструкција је урађена у периоду 1998 – 2003. године.[1] Од 2004. године, у реновираној и обновљеној палати налази се специјална приватна хируришка болница енгл. „New Life“.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]