Период Прољећа и Јесени

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Период прољећа и јесени)
Касни период прољећа и јесени, 5 вијек п. н. е.

Период Прољећа и Јесени (упрошћ. кин. 春秋时代, трад. кин. 春秋時代, пин. Chūnqiū Shídài) је био период у кинеској историји који отприлике одговара првој половини династији Источни Џоу (од друге половине 8. вијека п. н. е. до прве половине 5. вијека п. н. е.). Име му долази од Списа прољећа и јесени, љетописа државе Лу од 722. п. н. е. до 481. п. н. е., која се традиционално приписује Конфучију.

Историја Кине
Историја Кине
АНТИКА
Неолит c. 8500 – c. 2070 п. н. е.
Династија Сја c. 2070 – c. 1600 п. н. е.
Династија Шанг c. 1600 – c. 1046 п. н. е.
Династија Џоу c. 1046 – 256 п. н. е.
 Западни Џоу
 Источни Џоу
   Пролеће и Јесен
   Зараћене државе
ЦАРСТВО
Династија Ћин 221–206 п. н. е.
Династија Хан 206 п. н. е. – 220 н. е.
  Западни Хан
  Династија Син
  Источни Хан
Три краљевства 220–280
  Веј, Шу и Ву
Династија Ђин 265–420
  Западни Ђин
  Источни Ђин Шеснаест
краљевстава
Јужне и Сјеверне династије
420–589
Династија Суеј 581–618
Династија Танг 618–907
  (Друга Џоу династија 690–705)
Пет династија и
десет краљевстава

907–960
Династија Љао
907–1125
Династија Сунг
960–1279
  Северни Сунг Западни Сја
  Јужни Сунг Ђин
Династија Јуан 1271–1368
Династија Минг 1368–1644
Династија Ћинг 1644–1911
САВРЕМЕНО ДОБА
Република Кина 1912–1949
Народна Република
Кина

1949–садашњост
Република
Кина (Тајван)

1949–садашњост

Карактеристика Кине у доба прољећа и јесени је била та да се њоме владало кроз феудални систем. Кралеви династије Џоу су држали номиналну власт над тзв. Краљевском Доменом, смјештеном око њихове пријестолнице (савремени Луојанг), те дијелили лена широм Кине стотинама насљедних племића (Џухоу 諸侯), потомцима чланова древног клана Џоу, потомцима сарадника оснивача династије или локалним велможама. Најважнији феудални кнежеви (касније познати као дванаест принчева, 十二諸侯) редовно су се састајали и тамо расправљали о важним питањима као што су војни походи против страних народа или племића који су се о њих огријешили. За вријеме тих састанака би се понекад један од принчева постао хегемон (伯 и онда 霸), и стекао право да заповиједа војскама свих феудалних држава.

Како је то раздобље ишло, веће државе су или гутале или вазалима правили мање. До 6. вијека п. н. е. већина малих држава је нестала, а Кином је доминирало неколико великих и моћних кнежевина. Неке од јужних држава, као Џу и Ву, прогласила су независност од Џоуа. Почињали су ратови како би се обрачунало с неким од тих држава (Ву и Јуе). У држави Јин су се шест моћних породица бориле за надмоћ те је низ грађанских ратова довео до комадања Јин на три мање државе почетком 5. вијека п. н. е.

До тог доба се надзор краљева Џоуа над феудалним кнежевима битно смањио, феудални систем се распао те је почео Период зараћених држава.


Извори[уреди]

Литература[уреди]

  • Ebrey, Patricia Buckley (1999). The Cambridge Illustrated History of China. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-66991-7.  (paperback).

Спољашње везе[уреди]