Перо Георгијев

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ПЕРО ГЕОРГИЕВ
Pero Georgievski.jpg
Перо Георгиев
Датум рођења 1918
Место рођења Куманово
Краљевина Југославија Краљевина СХС
Датум смрти 14. октобар 1941.(1941-10-14) (22/23 год.)
Место смрти Белановце, код Куманова
Бугарска Краљевина Бугарска
Професија кројачки радник
Члан КПЈ од 1936.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Народни херој од 11. октобра 1951.

Перо Георгиев Чичо (Куманово, 1918Белановце, код Куманова, 14. октобар 1941), кројачки радник, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 1918. године у Куманову. Потиче из занатлиске породице. После завршене основне школе, учио је кројачки занат. Као врло млад, укључио се у омладински револуционарни покрет у Куманову.

Године 1933, као петнаестогодишњак примљен је у чланство Савеза комунистичке омладине Југославије, а три године касније, 1936, постао је и члан Комунистичке партије Југославије. Иако веома млад, 1937. године постао је члан Покрајинког комитета СКОЈ-а за Македонију и члан Месног комитета КПЈ за Куманово. Године 1939. постао је секретар МК КПЈ за Куманово, и члан ПК КПЈ за Македонију. Његова партијска активност, није остала непримећена од полиције, због чега је више пута био хапшен и прогањан.

Био је један од организатора и учесника великих демонстрација против приступања Краљевине Југославије Тројном пакту, 27. марта 1941. године у Куманову. После окупације Југославије, међу првима се супротставио Методију Шаторову, секретару ПК КПЈ за Македонију, који се оглушио о позиве ЦК КПЈ о подизању устанка и покушао да македонску партијску организацију припоји Бугарској комунистичкој партији.

На партијској конференцији у Куманову, маја 1941. године, поново је изабран за секретара Месног комитета. Као секретар партијског комитета у Куманову, радио ја на припремама за оружани устанак у граду и околини. Почетком октобра 1941. године, с групом бораца, је напустио град и отишао на Карадак, у Карадачки партизански одред. По доласку у Одред постављен је за његовог политичког комесара.

Овај партизански одред био је слабо наоружан, без борбеног искуства и стално прогоњен од војних и полицијских снага бугарског окупатора, због чега је убрзо био разбијен. Перо се с групом борца, 14. октобра 1941. године, нашао опкољен од бугарске војске, у близини села Белановаца, код Куманова. Одбивши позиве непријатеља да се преда, пуцајући је повео борце на јуриш, с намером да се пробију или погину. У том нападу је пао смртно погођен.

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 11. октобра 1951. године, проглашен је за народног хероја.

Литература[уреди]