Благоја Јанков Мучето

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
БЛАГОЈА ЈАНКОВ
Blagoj Jankov Mučeto.jpg
Благоја Јанков Мучето
Датум рођења (1911-06-03)3. јун 1911.(107 год.)
Место рођења Струмица
 Османско царство
Датум смрти јун 1944. (33 год.)
Место смрти Штип
Бугарска Краљевина Бугарска
Професија кројач
Члан КПЈ од 1938.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Народни херој од 11. октобра 1951.

Благоја Јанков Мучето (Струмица, 3. јун 1911Штип, јун 1944), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 3. јуна 1911. године у Струмици, у сиромашној породици. После основне школе, завршио је два разреда гимназије, а затим отишао у Београд на изучавање кројачког заната. Тамо је приступио радничком покрету.

Због интензивне активности убрзо је постао синдикални функционер. Његову делатност убрзо је опазила полиција, па је убрзо ухапшен. У београдском затвору Главњачи је мучен и злостављан. После шест месеци, пуштен је из затвора и протеран у родну Струмицу. У Струмици се одмах ангажовао у организовању радника у Уједињеним радничким синдикатима Југославије. Захваљујући добром одзиву радника, организовао је штрајк, којег је сам предводио. Након тога га полиција га поново прогони, али је отишао у Београд.

Статуа Благоја Јанкова у Струмици

Године 1938. постао је члан Комунистичке партије Југославије. Као искусан синдикалиста и организатор штрајкова, ушао је у Штрајкачки одбор у Београду. Приликом једне демонстрације полиција га је опет ухватила и одвела на мучење у Главњачу. Након изласка из затвора, постао је члан Рејонског комитета КПЈ у Београду.

Године 1941. постао је члан Покрајинског комитета КПЈ за Македонију. Након тога је упућен на место инструктора у источној Македонији. Исте године био је организатор првих отпора бугарској окупационој власти у Струмци. Активно је учествовао и у припремама за формирање партијских организација у Радовишу, Берову и Валандову. Бугарска полиција га је убрзо открила и пратила његову делатност. Као илегалац, највише се кретао у Штипу и околини. Створио је партизанску базу у селу Долани, у својству члана Обласног комитета КПЈ.

У једној провали, полиција је открила базу и извршила напад. Тада је с Благојем био и Славчо Стојменски, који је у сукобу с полицијом погинуо. Благоја је био рањен, али је успео да побегне. У веома тешким условима наставио је револуционарну делатност и борбу против окупатора. Бугарски војни суд осудио га је на смрт у одсуству и издате су потернице за њим. У јуну 1944. године, полиција је открила његово скровиште. Благоја је пружао отпор по улицама града, све док није погинуо.

Године 1964, родна кућа у Струмици претворена му је у меморијални музеј.[1]

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 11. октобра 1951. године, проглашен је за народног хероја.

Референце[уреди]

  1. ^ Нова Македонија Archived 20110928044904 at novamakedonija.com.mk Error: unknown archive URL Реновирана спомен-куќата на Благој Мучето (приступљено 8. јула 2011.)

Литература[уреди]