Страхил Пинџур
| страхил пинџур | |
|---|---|
Страхил Пинџур | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 15. март 1915. |
| Место рођења | Ваташа, код Кавадараца, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 4. јануар 1943. (27 год.) |
| Место смрти | Скопље, Краљевина Бугарска |
| Професија | студент права |
| Деловање | |
| Члан КПЈ од | 1934. |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
| Херој | |
| Народни херој од | 29. јула 1945. |
Страхил Пинџур Страшо (Ваташа, код Кавадараца, 15. март 1915 — Скопље, 4. јануар 1943) био је студент права, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 15. марта 1915. године у селу Ваташа, код Квадраца. По смрти његовог оца на почетку Првог светског рата, у борби код Криволака, мајка му се преселила у Неготино, па је бригу о њему водила баба. Основну школу завршио је у селу Ваташа, а нижу гимназију у Кавадарцима. После завршене ниже гимназије, постао је државни питомац у Крагујевцу, где се упознао и повезао са радничким покретом и комунистичком партијом.
За време школовања у Крагујевцу учествовао је у многим акцијама радника и омладине. Потом одлази у Београд, на студије права. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1934. године.
На Београдском универзитету, студирајући права, био је члан студентског политичког руководства и члан Акционог одбора. Основао је напредно илегално студентско друштво „Вардар“ и после његовог откривања ухапшен. За време студија постао је близак сардник и пријатељ Иве Лоле Рибара.
Најактивније је учествовао у борби револуционарног студентског покрета, а од 1938. године у партијском раду у Македонији, где је 1941. године, приликом организовања народног устанка, допринео да се разоткрије издајнички рад Методија Шаторова.
Био је члан Главног штаба НОВ и ПО Македоније и новоформираног Покрајинског комитета КПЈ за Македонију.
Ухапсила га је Бугарска окупациона војска у Велесу, 18. децембра 1942. године. После дугог мучења убијен је 4. јануара 1943. године у Скопљу.
Указом Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), 29. јула 1945. године, заједно са Мирчетом Ацевим, проглашен је за народног хероја.
Литература
[уреди | уреди извор]- Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Биографија Страхила Пинџура (језик: енглески)