Методије Шаторов

Из Википедије, слободне енциклопедије
МЕТОДИЈЕ ШАТОРОВ
Методије Шаторов Шарло
Методије Шаторов Шарло
Датум рођења (1897-01-10)10. јануар 1897.
Место рођења Прилеп, Застава Османског царства Османско царство
Датум смрти 4. септембар 1944.(1944-09-04) (47 год.)
Место смрти Пазарџик, Застава Краљевине Бугарске Краљевина Бугарска

Члан КПЈ од 1940.
Учешће у ратовима НОБ Југославије (1941-1942)
НОБ Бугарске (1942-1944)

Функција Председник ПК КПЈ за Македонију
Мандат 19401941.
Претходник нико
Наследник Лазар Колишевски
Споменик Методију Шаторову у Пазарџику, Бугарска

Методије Шаторов Шарло (мкд. Методија Шаторов Шарло; буг. Методи Тасев Шаторов; Прилеп, 10. јануар 1897Пазарџик, 4. септембар 1944) био је македонски и бугарски комуниста и антифашиста. У периоду од 1940. до 1941. године обављао је дужност председника Покрајинског комитета КПЈ за Македонију, али је због прикључења ове покрајинске организације Бугарској комунистичкој партији, смењен с функције и искључен из Комунистичке партије Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 10. јануара 1897. године у Прилепу, где је завршио основну школу. Педагошку школу је започео у Прилепу и Битољу, а завршио у Скопљу, 1915. године.

После завршетка Првог светског рата и стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, крајем 1918. године емигрирао је у Краљевину Бугарску. У Бугарској се најпре повезао са македонском емиграцијом и учествовао у стварању организација ВМРО, а касније се повезао са бугарским револуционарним радничким покретом. Године 1920. постао је члан Бугарске комунистичке партије, а 1925. члан Окружног комитета БКП за Софију. Децембра 1927. године је учествовао на Другој конференцији БКП у Берлину, на којој је изабран за члана Централног комитета.

Крајем 1928. године је био ухапшен. По изласку из затвора, јула 1929. године, отишао је у Совјетски Савез где је радио у органима Коминтерни. У Бугарску се илегално враћа 1934. године и се укључује у активност организације ВМРО (уједињене). Године 1935. је ухапшен и осуђен, као члан Обласног комитета ВМРО(у), заједно са Димитром Влаховим, Василом Ивановским и другима. После изласка из затвора одлази поново у Совјетски Савез, а одатле, у фебруару 1937. одлази у Париз где руководи техничким пунктом Централнохг комитета БКП за учеснике Шпанског грађанског рата. У Паризу остаје до новембра 1939. године, када се враћа у родни Прилеп.

Методије се вратио у Југославију у време када је због честих провала у редове Комунистичке партије Југославије, партијска организација у Македонији, знатно била ослабљена. На основу договора између Коминтерне и КПЈ, Методије је, у пролеће 1940. године, примљен у чланство КПЈ, а на Првој конференцији Покрајинског комитета КПЈ за Македонију, 8. септембра 1940, изабран за политичког секретара. Био је учесник Пете земаљске конференције КПЈ, октобра 1940. године, у Загребу, када је изабран за члана Централног комитета КПЈ.

После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, Методије Шаторов се због дугогодишњег одсуства из земље није могао правилно оријентисати у новонасталој ситуацији и није био у стању да спроводи политику ЦК КПЈ. Уместо пароле „оружаног устанка“, он је истакао паролу „о борби за слободну совјетску Македонију“ и издао паролу да се све сакупљено оружје преда бугарским окупационим снагама.

Током лета 1941. године, док су у другим крајевима Југославије увелико отпочеле прве оружане акције партизанских одреда и стварала ослобођена територија. Методије Шаторов је Покрајински комитет КПЈ за Македонију преименовао у Покрајински комитет радничке партије Македоније и издвојио га из Комунистичке партије Југославије и прикључио Бугарској комунистичкој партији.

У Скопљу је 17. августа 1941. године је одржао партиско саветовање на ком су присуствовали сви делегати Месних комитета КПЈ у Македонији, изузев оних под италијанском окупацијом. Овом партијском саветовању присуствовао је и Петар Богданов, члан ЦК БКП, уместо Драгана Павловића Шиље, делегата ЦК КПЈ и Врховног штаба НОПО Југославије. На саветовању је донесена Резолуција којом је одобрена политика Методија Шаторова и политика Покрајинског комитета Македоније, као и прикључење Бугарској комунистичкој партији.

Све ово је изазвало оштре реакције од стране Комунистичке партије Југославије и њеног руководства. КПЈ се овим поводом жалила Коминтерни, која је заузела став да се Покрајински комитет Македоније врати у састав КПЈ. Методије Шаторов је тада смењен са функције секретара Покрајинског комитета и искључен из КПЈ.

После искључења из Партије, Методије одлази у Скопски партизански одред, али је убрзо добио писмо од новог руководства Покрајинског комитета, предвођеног Лазаром Колишевским, у којем му је наређено да напусти одред. После тога одлази у Софију, где се ставља на располагање Централном комитету Бугарске комунистичке партије. Јануара 1942. године постаје секретар Окружног комитета БКП за Софију, а 1943. политички комесар Треће оперативне зоне Бугарске, са средиштем у Пазарџику.

Свега неколико дана пред ослобођење Бугарске од стране Црвене армије, 4. септембра 1944. година, у једној акцији Бугарске војске против партизана, Методије је погинуо под неразјашњеним околностима у једном селу у околини Пазарџика.

Новембра 2005. године, на научном скупу у Македонској академији наука и уметности, је рехабилитован као национални борац Македоније.

Литература[уреди]

  • Енциклопедија Југославије (књига осма). „Југословенски лексикографски завод“, Загреб 1971. година.
  • Крсте Црвенковски и Славко Милосавлевски. „Наш поглед на време Колишевског“ (мк: Нашиот поглед за времето на Колишевски). Скопље, 1996. година

Спољашње везе[уреди]