Пиносава

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Манастир Пиносава.
Пиносава
Pinosava.jpg
Панорама Пиносаве
Административни подаци
Држава  Србија
Град Београд
Општина Вождовац
Становништво
Становништво
 — (2011) Раст 3151
Положај
Координате 44°41′26″ СГШ; 20°28′31″ ИГД / 44.6905° СГШ; 20.475166° ИГД / 44.6905; 20.475166 Координате: 44°41′26″ СГШ; 20°28′31″ ИГД / 44.6905° СГШ; 20.475166° ИГД / 44.6905; 20.475166
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Пиносава на мапи Србије
Пиносава
Пиносава
Пиносава на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 11226
Позивни број 011
Регистарска ознака BG

Пиносава је приградско насеље у подножју Авале, које припада Градској општини Вождовац у Београду. Према попису из 2011. било је 3151 становника. У насељу Пиносави постоји основна школа Васа Чарапић која је истурено одељење исте школе у Белом Потоку (са старом школом, школа је славила 100 година постојања). Црква Светог Марка саграђена је 20022003. године. Из Пиносаве се добро види планина Авала и кроз насеље саобраћају линија 401 (Вождовац - Пиносава) и ноћна линија 401 (Дорћол - Пиносава).

Историја[уреди]

Споменик борцима у Пиносави.

Насеље Пиносава је познато још у средњем веку, али је тада била познатија по имену Колари. Први пут се помиње у попису од 1572. године, а по попису из 1528. и 1560. године, постоји податак да се на месту где се налази Риносава налазило место Колар. У пиносавачком атару, крај који је добио име по том насељу налази се према Авали и зове се Коларнице. Једно народно предање каже да је Пиносава добила име по феудалцу Пину Савоји који је исто село поседовао у виду домена односно наследног лена. Такође се каже да је поменути Савоја био племић који је водио оштре борбе са Турцима и да је живео средином 15. века, као и да је изгубио живот у једном од многобројних окршаја са турским завојевачима. Тачније, предање нам говори да је Савоја био савременик Змаја Огњеног Вука (деспота Вука Бранковића)и да је са њим имао низ заједничких наступа против Турака. Сматра се да је иза себе оставио сина који је у страху од турске одмазде променио име да би заметнуо траг, и наставио да живи на баштини свога оца на ободу имања као обичан кмет. Како је млади саморазбаштињени гроф, одрастао и васпитан у Београдској тврђави, био склон уметности и поезији а нарочито узгајању и неговању цвећа, ову своју последњу страст је наставио да упражњава и после повлачења са јавне сцене.

Историја имена[уреди]

Пиносава има три верзије њеног имена Пинос почиње од латинске речи што упућује на венац и гледање са Авале према Сави. Највероватнија је верзија да су тадашњи грађани израђивали „пинкоте“ за мешање теста у справљењу хлеба и да је по томе пиносава добила назив. Једна верзија је у уској вези са именом грофа Пина Савојског који је у 15. веку живео у градској тврђави а на данашњој територији села Пиносава поседовао имање.

ФК Пиносава (некад ФК АСК)[уреди]

ФК АСК је београдски фудбалски клуб, у својој историји запамћен по резултатима у београдским лигама. Скраћеница АСК је значило „Авалски спортски клуб“. ФК АСК је 2012. преименован у ФК Пиносава, због проблема око имена. Некада ФК АСК, а данас ФК Пиносава, почео је поново са такмичењима, и то у трећој А лиги Београда.

Храм Светог апостола и јеванђелисте Марка[уреди]

Црква Светог апостола и јеванђелисте Марка је направљена, донацијама мештана, 2007. године.

Демографија[уреди]

У насељу Пиносава живи 2240 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,2 година (38,9 код мушкараца и 39,5 код жена). У насељу има 912 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,11. Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.713
1953. 1.915
1961. 2.306
1971. 2.689
1981. 2.837
1991. 2.700 2.645
2002. 2.870 2.839
2011. 3.136
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
2.781 97,95 %
Роми
  
10 0,35 %
Црногорци
  
9 0,31 %
Хрвати
  
5 0,17 %
Горанци
  
4 0,14 %
Румуни
  
3 0,10 %
Југословени
  
3 0,10 %
Муслимани
  
2 0,07 %
Словаци
  
1 0,03 %
Немци
  
1 0,03 %
непознато
  
9 0,31 %


Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]