Трошарина (Београд)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Трошарина
Административни подаци
Град Београд
Општина Вождовац
Становништво
Становништво
Географске карактеристике
Координате 44°45′42″ СГШ; 20°29′00″ ИГД / 44.761570° СГШ; 20.483206° ИГД / 44.761570; 20.483206Координате: 44°45′42″ СГШ; 20°29′00″ ИГД / 44.761570° СГШ; 20.483206° ИГД / 44.761570; 20.483206
Трошарина на мапи Београда
Трошарина
Трошарина

Трошарина је насеље у београдској општини Вождовац.[1]

Карактеристике[уреди]

Трошарина се налази на раскрсници улица Булевар ослобођења, Кружни пут Вождовачки, Војводе Степе и Црнотравска. Некада је била посебан пункт на коме се наплаћивала такса за улаз у град. Поред робе, на трошаринама контролисали су се и људи, јер није могао свако да уђе град. Посебно се обраћала пажња о особинама и сумњивој прошлости и онима који би својим понашањем и изгледом могли да наруше безбедност и углед престонице.[2]

У 19. веку на Трошарину се наплаћивао трошарина (порез за робу која је улазила у српску престоницу. Ту се се куповала и дрва по чему је ово насеље добило име[тражи се извор]. Подручје је полустамбеног типа и индустријске средине. Оно је обухватало и војну касарну „Степа Степановић“, на чијем месту је фебруара 2011. године започела изградња истоименог стамбено-пословног насеља, за око 13.000 становника.[3][4]

Према грађевинским плановима градских власти о изградњи саобраћајне и канализационе мреже, станова, обданишта, као и реконструкције путева, школа и домова здравља, потез од Славије до Трошарине би у народном периоду требало да буде једно од највећих градилишта у Београду.[5] Предвиђена је и изградња великог трговинско-пословни центар па пет хектара плаца између улица Војводе Степе и Барањске. Центар под називом „Трошарина“ требало би да се простире на око 70.000 m2. на три подземна нивоа и око 38.000 m2 за гараже[6] , са енергетски ефикасним термотехничким системом.[7]

Саобраћај[уреди]

Простор служи као полазна тачка за неколико аутобуских линија ГСП-а: сезонска линија 400 (Вождовац—врх Авале).[8][9] , 401 (Вождовац—Пиносава)[10], 402 (Вождовац—Бели Поток)[11], 403 (Вождовац—Зуце), 405 (Вождовац—Глумчево брдо)[12], 407 (Вождовац-Бела Река)[13], 408 (Вождовац—Раља/друмине) и 503 (Вождовац—Ресник/Железничка станица)[14]

Извор[уреди]

  1. ^ „Стратегија одрживог развоја ГО Вождовац” (ПДФ). vozdovac.rs. Београд. 2010. Приступљено 20. 9. 2013. 
  2. ^ Рајко Недић (3. 12. 2009). „Да бар знамо на кога трошимо”. unijasprs.org.rs. Унија синдиката просветних радника Србије. Приступљено 20. 9. 2013. 
  3. ^ Маја Керановић (20. 1. 2011). „Уместо касарне код београдске Трошарине ниче насеље за 13.000 људи”. blic.rs. Блиц. Приступљено 20. 9. 2013. 
  4. ^ „Саопштење за медије”. gds.co.rs. Грађевинска дирекција Србије. 2011. Приступљено 20. 9. 2013. 
  5. ^ „Београд је велико градилиште”. http://glassrbije.org/. Београд: Међународни радио Србија. 2013. Приступљено 20. 9. 2013.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  6. ^ Д. М. (22. 5. 2010). Трошарина” четврти шопинг мол”. politika.rs. Политика. Приступљено 20. 9. 2013. 
  7. ^ „41. конгрес и изложба о КГХ — У знаку одрживог развоја” (ПДФ). kgh-kongres.org. КГХ друштво. 30.11 — 3. 12 2010. стр. 16. Приступљено 20. 9. 2013.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date=, |year= / |date= mismatch (помоћ)
  8. ^ „Од 1. маја делимично се мења траса линије 49 и уводи сезонска линија 400”. beograd.rs. Град Београд — служба за информисање. 1. 5. 2013. Приступљено 21. 9. 2013. 
  9. ^ „Линија 400”. gsp.rs. ГСП Београд. Приступљено 21. 9. 2013. 
  10. ^ „Линија 401”. gsp.rs. ГСП Београд. Приступљено 21. 9. 2013. 
  11. ^ „Линија 402”. gsp.rs. ГСП Београд. Приступљено 21. 9. 2013. 
  12. ^ „Линија 403”. gsp.rs. ГСП Београд. Приступљено 21. 9. 2013. 
  13. ^ „Линија 407”. gsp.rs. ГСП Београд. Приступљено 21. 9. 2013. 
  14. ^ „Линија 408”. gsp.rs. ГСП Београд. Приступљено 21. 9. 2013.