Село Раковица
Раковица село | |
|---|---|
 МЗ "Раковица" и КУД "Радост" | |
| Административни подаци | |
| Град |  Београд |
| Општина | Вождовац |
| Становништво | |
| — | 2.661 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 43′ 16″ СГШ; 20° 29′ 42″ ИГД / 44.72103° СГШ; 20.49495° ИГДКоординате: 44° 43′ 16″ СГШ; 20° 29′ 42″ ИГД / 44.72103° СГШ; 20.49495° ИГД |
  Раковица село Раковица село на мапи Града Београда | |
Раковица село је приградско насеље у Београду које припада општини Вождовац. У насељу постоји истурено одељење ОШ "Јајинци", Музеј опанчарства, Институт за водопривреду "Јарослав Черни", храм Свете Огњене Марије (у изградњи). Кроз насеље протичу Раковички (по коме је насеље и добило име) и Милошев поток.
Локација[уреди | уреди извор]
Раковица село се налази у централном делу општине и удаљено је око 10 километара југоисточно од центра Београда. Данас је то континуирано насеље, уклопљено у остатак града, а граничи се са насељем Сунчани брег и Јајинци на северу, Ресником (Авала град) на западу, Пиносавом на југу и Белим Потоком и Кумодражом на истоку.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Село Раковица је једно од два истоимена насеља, настало дуж тока реке Раковице (данас Раковички поток), тада бистре реке пуне ракова и раковица по којој носи име. Река и насеље наводе се у турским списима из 16. века. Главни разлог да два насеља удаљена свега неколико километара једно од другог добију исто име је манастир Раковица.[2] Наиме, манастир је такође име добио по реци, али се првобитно налазио у оквиру Раковица села. Према писаним изворима подигнут је у другој половини 14. века, у време владавине кнеза Лазара. Након турског спаљивања, монаси су манастир Раковицу крајем 16. века преселили на садашње место, које је тада било скривено густом шумом.[3]
Село Раковица је добило званични префикс "село", како би се разликовало од много већег, предграђа Раковице, које је настало крајем 19. века, а од кога се касније развила данашња општина Раковица. Раковица село је јула 1955. заједно са Јајинцима, Пиносавом, Белим Потоком и Кумодражом припојено вождовачкој општини.[4]
Према недавним арехолошким истраживањима на локалитету Стари манастир у Раковица селу (лоциран око 300 м југоисточно од парка у Јајинцима, непосредно поред старог пута Раковица — Кумодраж) пронађени су остаци праисторијског слоја из периода на прелазу између неолита у енеолит, око 3.000 године пре н.е.[5][6]
Саобраћај[уреди | уреди извор]
Најзначајније улице су Булевар ЈНА и Кружни пут Раковица, а кроз насеље пролазе обилазница око Београда и железничка теретна обилазница. Раковица је добро повезана градским превозом са остатком града, па тако кроз насеље пролази неколико градских дневних линија ГСП-а и једна ноћна:
- 401 (Пиносава — Славија)
- 402 (Бели Поток — Славија)
- 403 (Зуце — Вождовац)
- 405 (Рипањ — Вождовац)
- 406 (Институт "Јарослав Черни" — Вождовац)
- 406L (Бели Поток /Игралиште/ — Вождовац)
- 407 (Бела Река — Вождовац)
- 408 (Раља — Вождовац)
- 503 (Ресник — Вождовац)
- 401N (Пиносава — Дорћол)
Спорт и рекреација[уреди | уреди извор]
Делови јајиначке и торлаче шуме припадају Раковици и представљају место за одмор и рекреацију грађана. Стадиони фудбалских клубова Авала и Напредак се такође налазе у насељу, као и тениски терени "Green set".
Демографија[уреди | уреди извор]
Према попису из 2002. у насељу је живело 2.661 становника.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „GEOPORTAL”. a3.geosrbija.rs. Приступљено 2021-12-29.
- ^ „Историја Раковице | Општина Раковица”. rakovica.rs. Приступљено 2021-12-29.
- ^ Пословни центар Раковица: „Река подарила име Раковици“, 7.11.2012, приступ 30.6.2013
- ^ „ОПШТИ ПОДАЦИ”. Gradska opština Voždovac (на језику: српски). Приступљено 2021-12-29.
- ^ Општина Вождовац: „Откривени археолошки остаци у Раковица селу“, 2007, приступ 2.7.2013
- ^ Политика: „Археолошка потрага за манастиром из 14. века“, приступ 2.7.2013