Писма на брезиној кори

Из Википедије, слободне енциклопедије
Страница број 155 (фрагмент). Из збирке Историјског музеја.[1]

Писма на брезиној кори (рус. Берестяные грамоты, блр. Берасцяныя граматы укр. Берестяні грамоти) су рукописи, документи, писани на комаду унутрашњег слоја брезине коре, која се обично користила за писање, пре појаве масовне производње папира, литература Руса и њихових наследника из XI до XV века. Такође су најстарији сачувани писани извори за проучавање, како историје Кијевске Русије, тако и историју средњовековног друштва и свакодневног живота, као и историју западноруског језика, а касније руског језика[2].

Писма на брезиној кори су била позната становништву великог броја култура, укључујући Русине и Финце.

Референце[уреди]

  1. Gramota 155,
  2. „В Вологде впервые в истории города найдена берестяная грамота” (на језику: руски). Vologda-Region. 21 July 2015. Приступљено 22 July 2015.