Парк природе Сићевачка клисура — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{bez_izvora}} |
|||
{{главни|Сићевачка клисура}} |
{{главни|Сићевачка клисура}} |
||
{{Заштићена област | name = Парк природе Сићевачка клисура |
{{Заштићена област | name = Парк природе Сићевачка клисура |
||
Ред 20: | Ред 19: | ||
}} |
}} |
||
[[Датотека:Сићевачка клисура.jpg|250px|мини|десно|Сићевачка клисура]] |
[[Датотека:Сићевачка клисура.jpg|250px|мини|десно|Сићевачка клисура]] |
||
'''[[Парк природе]] [[Сићевачка клисура]]''' налази се у [[Исток|источној]] [[Србија|Србији]] на територији [[град]]а [[Ниш]]а и [[Општина Бела Паланка|општине Бела Паланка]]. Најлепши облик рељефа Сићевачког подручја представља [[долина]] [[Река|реке]] [[Нишава|Нишаве]], која се због карактеристичног морфолошког сколпа и [[Село|села]] [[Сићево|Сићева]] у свом средишту назива Сићевачка клисура. Она се пружа до села [[Долац (село)|Долац]] на изласку из Белопаланачке котлине до села [[Просек]] на уласку у [[Нишка котлина|Нишку котлину]], на дужини од око 17 -{[[километар|km]]}-. |
'''[[Парк природе]] [[Сићевачка клисура]]''' налази се у [[Исток|источној]] [[Србија|Србији]] на територији [[град]]а [[Ниш]]а и [[Општина Бела Паланка|општине Бела Паланка]]. Најлепши облик рељефа Сићевачког подручја представља [[долина]] [[Река|реке]] [[Нишава|Нишаве]], која се због карактеристичног морфолошког сколпа и [[Село|села]] [[Сићево|Сићева]] у свом средишту назива Сићевачка клисура. Она се пружа до села [[Долац (село)|Долац]] на изласку из Белопаланачке котлине до села [[Просек]] на уласку у [[Нишка котлина|Нишку котлину]], на дужини од око 17 -{[[километар|km]]}-.<ref name="Геологија Источне Србије">Костић, М., Петковић В. (1935). ''Геологија Источне Србије'', књ 1. Београд:Посебна издања САН, књ. CV.</ref> |
||
== Постанак и целине == |
== Постанак и целине == |
||
Ред 40: | Ред 39: | ||
== Референце == |
== Референце == |
||
{{reflist}} |
|||
== Спољашње везе == |
|||
{{Портал|Србија}} |
|||
{{Commonscat|Sićevo Gorge}} |
{{Commonscat|Sićevo Gorge}} |
||
* [http://www.discoverserbia.org/sr/jugoistocna-srbija/sicevacka-klisura Сићевачка клисура] Комплетан водич кроз Србију |
|||
1. http://www.ekopedia.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=76:park-prirode-sievaka-klisura&catid=41:pp-srbije&Itemid=73 |
|||
{{Паркови природе Србије}} |
{{Паркови природе Србије}} |
Верзија на датум 23. јул 2015. у 17:28
Парк природе Сићевачка клисура | |
---|---|
IUCN категорија V (заштићени крајолик/морски пејзаж) | |
Мјесто | Србија |
Најближи град | Ниш, Бела Паланка |
Управљачко тијело | Република Србија |
Парк природе Сићевачка клисура налази се у источној Србији на територији града Ниша и општине Бела Паланка. Најлепши облик рељефа Сићевачког подручја представља долина реке Нишаве, која се због карактеристичног морфолошког сколпа и села Сићева у свом средишту назива Сићевачка клисура. Она се пружа до села Долац на изласку из Белопаланачке котлине до села Просек на уласку у Нишку котлину, на дужини од око 17 km.[1]
Постанак и целине
Настала је усецањем Нишаве у кречњачки рељеф. Ову велику композитну клисуру чине три морфолошке целине. То су Градиштански кањон, дужине km, усечен између узвишења Облик и венца Сврљишких планина, који је и најатрактивнији део клисуре. Тесне, готово вертикалне, степенасто одсечене камене литице, место си где се гнезде последњи парови Сурог орла у Србији. Ширина кањона при дну углавном се своди на речно корито Нишаве, а висина стеновитог кањонског зида достиже и 400 m. На изласку из кањона је узвишење Облик, где се, са Јелашничком клисуром, налази заједничко станиште два терцијарна реликта и балканска ендемита, српске рамонде и Наталијине рамонде.
Низводно између манастира Свете Петке и ушћа Островићког потока, на дужини од 2 km, Нишава протиче кроз котлинасто проширење широког дна и размакнутих, благо нагнутих страна. Део долине низводно од манастира назива се Просечка клисура. Пружа се дужином од 8 km и морфолошки је веома разнолика.
Централним делом залеђа са леве стране клисуре пружа се Островичка удолина у којој се усечени долина и већи део слива Островичког потока.
Кречњачи терени подручја одликују се појавом крашких облика рељефа. Од површинских облика заступљени су каменице, шкрапе и вртаче, а од подземних посебну атракцију представљају бројне пећине, поткапине, јаме, остењаци и др.
Једна од општих карактеристика подручја Сићевачке клисуре је степенаста морфопластика, изражена кроз вертикално смењивање заравњених површина и мање или више стрмо одсечених падина.
У Сићевачкој клисури налазе се средњовековни православни манастири, као и остаци чувеног римског пута Via Militaris.
Види још
Референце
- ^ Костић, М., Петковић В. (1935). Геологија Источне Србије, књ 1. Београд:Посебна издања САН, књ. CV.
Спољашње везе
- Сићевачка клисура Комплетан водич кроз Србију