Ахмет Фетахагић

ахмет фетахагић
Ахмет Фетахагић
Лични подаци
Датум рођења	(1913-05-14)14. мај 1913.
Место рођења	Завидовићи, Аустроугарска
Датум смрти	25. децембра 1944. (31 год.)
Место смрти	Изачић, код Бихаћа, НД Хрватска
Професија	студент технике
Деловање
Члан КПЈ од	1937.
Учешће у ратовима	Шпански грађански рат Народноослободилачка борба
У току НОБ	зам. команданта Унске опер. групе Четвртог хрватског корпуса
Херој
Народни херој од	10. септембар 1944.

Ахмет Фетахагић – Челик (Завидовићи, 14. мај 1913 — Изачић, код Бихаћа, 25. децембра 1944), студент технике, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 14. маја 1913. године у Завидовићима. Потиче из радничке породице, његов отац Рамадан био је железничар. После завршене основне школе, похађао је гимназију у Сарајеву. Још као средњошколац, приступио је омладинском револуционарном покрету.

Техничке науке студирао је у Прагу. За време студија био је активан у студентском револуционарном покрету и 1937. године примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије. Исте године, у групи југословенских студената из Прага, отишао је у Шпанију и тамо у редовима Интернационалних бригада учествовао у одбрани шпанске републике.

На фронтовима Шпаније је био четири пута рањаван, а због храбрости другови су га прозвали - „Челик“. У Шпанији је завршио војни курс и постао командир вода, а потом је добио чин поручника. Био је почасни члан Федерације студената Шпаније.

После пораза републиканских снага у Шпанском грађанском рату, фебруара 1939. године, Ахмет се из Шпаније, с највећим делом добровољаца Југословена, повукао у Француску и тамо био интерниран у концентрациони логор, у којем је остао до окупације Француске. По одлуци Партије, као и већина Југословена, јавио за добровољан рад у Немачкој, како би одатле партијским каналима дошао у Југославију.

У лето 1941. године, Ахмет је успео да дође у, тада већ окупирану, Југославију и одмах се укључио у рад партијске организације у припремању оружаног устанка. Током 1941, и до априла 1942. године био је илегални партијски радник у Сарајеву, а затим је био упућен у партизански одред „Звијезда“ у источној Босни. Маја 1943. године отишао је у Травнички партизански одред, а у лето 1943. постављен је за начелника Штаба Девете крајишке ударне бригаде.

Почетком маја 1944. године постављен је за начелника Штаба Двадесете далматинске дивизије, а у јесен 1944. за заменика команданта Унске оперативне групе Четвртог хрватског корпуса, са задатком да ради на учвршћењу јединица ове групе у Цазинској крајини. Погинуо је у борбама с Немцима и усташама код села Изачића, у близини Бихаћа, 25. децембра 1944. године.

Сахрањен је у Гробници народних хероја у спомен-парку Враце, на Требевићу, код Сарајева.

Одлуком Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), 10. септембра 1944. године, међу првим борцима Народноослободилачке војске, проглашен је за народног хероја.

Литература

• Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.