Референдум о независности Босне и Херцеговине — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Инфокутија Референдум |
|||
| ијек = да |
|||
| име = Референдум о независности Босне и Херцеговине |
|||
| поднаслов = |
|||
| слика = |
|||
| ширина_слике = |
|||
| алт_слике = |
|||
| опис = |
|||
| локација = [[СР Босна и Херцеговина]] |
|||
| датум = 29. фебруара и 1. марта 1992. |
|||
| да = 2061932 |
|||
| не = 6037 |
|||
| невалидно = 5227 |
|||
| остало = |
|||
| остало_тип = <!-- нпр. „неформални гласови” или „празни гласови” --> |
|||
| укупно = 2073568 |
|||
| електорат = 3253847 |
|||
| излазност = |
|||
| мапа = |
|||
| дивизија_мапе = |
|||
| опис_мапе = |
|||
| мапа2 = |
|||
| дивизија_мапе2 = |
|||
| опис_мапе2 = |
|||
| напомене = |
|||
| систем_гласања = |
|||
| ширина = |
|||
| шипке_ширина = |
|||
| статус = |
|||
| део1_тема = |
|||
| део1_избор1 = |
|||
| део1_проценат1 = |
|||
| део1_боја1 = |
|||
| део1_избор2 = |
|||
| део1_проценат2 = |
|||
| део1_боја2 = |
|||
| део1_избор3 = |
|||
| део1_проценат3 = |
|||
| део1_боја3 = |
|||
| део1_избор4 = |
|||
| део1_проценат4 = |
|||
| део1_боја4 = |
|||
| део1_избор5 = |
|||
| део1_проценат5 = |
|||
| део1_боја5 = |
|||
| део1_опис = |
|||
| веб-сајт = |
|||
}} |
|||
'''Референдум о независности Републике Босне и Херцеговине''' од [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] одржан је [[29. фебруар]]а и [[1. март]]а [[1992]]. године. |
'''Референдум о независности Републике Босне и Херцеговине''' од [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] одржан је [[29. фебруар]]а и [[1. март]]а [[1992]]. године. |
||
Верзија на датум 30. мај 2017. у 00:44
Референдум о независности Босне и Херцеговине | ||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Локација | СР Босна и Херцеговина | |||||||||||||||||||||
Датум | 29. фебруара и 1. марта 1992. | |||||||||||||||||||||
|
Референдум о независности Републике Босне и Херцеговине од СФРЈ одржан је 29. фебруара и 1. марта 1992. године.
Када су Словенија и Хрватска прогласиле независност од СФРЈ 1991. године, представници Муслимана и Хрвата су у скупштини СР БиХ 15. октобра 1991. године, на властити предлог и прегласавањем српских посланика донијели „Акт о реафирмацији суверености Републике Босне и Херцеговине“. Тим чином су представници Муслимана и Хрвата одлучили да се повуку представници СР БиХ из рада савезних органа Југославије док се не постигне договор између свих република које сачињавају СФРЈ. На то су пристали представници СДА и ХДЗ, док су представници СДС одбили да дјелују по донесеном акту. Као одговор на ову одлуку која је била противна интересима Срба, Српска демократска странка је одговорила оснивањем Српских аутономних области, а 9. и 10. новембра 1991. и референдум о оснивању самосталне Српске Републике као саставног дијела Југославије.[1] Политички представници Муслимана су овај референдум прогласили неважећим.[1] На дан 9. јануара Српска скупштина је прогласила Српску Републику Босну и Херцеговину која је саставни дио Југославије.[1]
Дана 25. јануара 1992. представници Муслимана и Хрвата су донијели одлуку о одржавању референдума о независности СР БиХ. Ову одлуку су донијели пошто је већина српских чланова скупштине протестно напустила сједницу. Српски представници су позвали припаднике српског народа да бојкотују референдум.[2]
По скупштинској одлуцу, референдумско питање је гласило: "Јесте ли за суверену и независну Босну и Херцеговину, државу равноправних грађана, народа БиХ - Муслимана, Срба, Хрвата и припадника других народа који у њој живе?". Муслиманске и хрватске странке позвале су становништво на излазак, док су српске стране позвале на бојкот референдума. Референдум је одржан 29. фебруара и 1. марта 1992. На референдуму је гласало 63.6% становника, од којих се 99.7% изјаснила за независност.[3]
Велика већина Срба је бојкотовала референдум, те је излазност била 63,7% грађана СР БиХ, од чега је 92,7% гласало за независност. Тадашњи законски услов за афирмацију резултата референдума је био да на референдум изађе више од двије трећине грађана (више од 66%), те да исти број афирмативно гласа.[1] Овај услов није испуњен. Политички представници Срба су овај референдум прогласили неважећим. Скупштина није никад прогласила независност.[1][4]
Нереди
На дан 1. марта 1992, други дан референдума, припадник Зелених беретки Рамиз Делалић је пуцао на српску свадбену поворку на Башчаршији и притом убио младожењиног оца Николу Гардовића. Као одговор на ово убиство, наоружани Срби су исте вечери подигли барикаде по Сарајеву, а у раздобљу од 1. до 5. марта подигли су барикаде поред Сарајева и у још неким градовима (Шамац, Дервента, Оџак). Муслимани су контролисали центар Сарајева, док су Срби контролисали остатак града, као и узвишења око њега. Након апела јавности, Радован Караџић и Алија Изетбеговић су 3. марта одржали састанак у штабу ЈНА у центру Сарајева уз посредовање генерала ЈНА Милутина Кукањца. Након оштре расправе, Караџић и Изетбеговић су се сагласили да ред у граду одржавају мјешовите патроле ЈНА и полиције. Међутим, током марта уследила су пушкарања и барикаде по појединим градовима и том приликом настрадало је више десетина особа. Започео је рат у Босни и Херцеговини, који је као коначан исход, након Дејтонског споразума, имао укидање Републике Босне и Херцеговине и стварање дејтонске Босне и Херцеговине, са два равноправна ентитета - Републиком Српском и Федерацијом Босне и Херцеговине.
Први март се сматра почетком рата у БиХ.[2][5]
Види још
Референце
- ^ а б в г д „Некад било: Сви наши референдуми”. РТРС. 10. 5. 2011.
- ^ а б „Ченгић: Рат у БиХ је почео 1. марта 1992.”. Радио-телевизија Републике Српске. 29. 2. 2012. Приступљено 2. 3. 2012.
- ^ Вукоја, Ситарски, 2016., стр. 25
- ^ Нова српска политичка мисао: Дан независности - Од кога и чега? 10.03.2011. (језик: српски)
- ^ „Српска не празнује 1. март”. Радио-телевизија Републике Српске. 1. 3. 2012. Приступљено 2. 3. 2012.