Светска здравствена организација — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 7: Ред 7:
| лого = Flag of WHO.svg
| лого = Flag of WHO.svg
| лого_опис = Застава Светске здравствене организације
| лого_опис = Застава Светске здравствене организације
| лого_ширина=240п
| лого_ширина=250п
| датум_оснивања = 07.04.1948. <br/>Женева
| датум_оснивања = 07.04.1948. <br/>Женева
| тип = специјализована агенција Уједињених нација
| тип = специјализована агенција Уједињених нација
Ред 16: Ред 16:
| веб_страница = {{URL|www.WHO.int}}
| веб_страница = {{URL|www.WHO.int}}
}}
}}
[[File:World Health Organization membership status map.png|thumb|right|265px|Чланице Светске здравствене организације]]
'''Светска здравствена организација''', СЗО ({{јез-енгл|World Health Organization}}, {{јез-ар|منظمة الصحة العالمية}}, {{јез-кин|世界卫生组织}}, {{јез-фр|Organisation mondiale de la Santé}}, {{јез-рус|Всемирная организация здравоохранения}}, {{јез-шп|Organización Mundial de la Salud}}) посебна је организација [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]] која делује као координирајуће тело међународног јавног здравства. Основана је [[1948]].<ref name="bmj1948">{{cite journal |title=World Health Organization |journal=The British Medical Journal |volume=2 |number=4570 |date = 7. 8. 1948.|publisher=BMJ Publishing Group |jstor=25364565|pages=302–303}}</ref> и заседа у [[Женева|Женеви]]. Има за циљ да доведе све народе на највиши могући ниво физичког и менталног здравља и спокоја; да се бори против великих ендемских болести и епидемија, и да доприноси развоју хигијене; да координира међународну акцију у области здравства; да доприноси напретку научне и стручне сарадње у области медицине.<ref>{{cite web|url=http://whqlibdoc.who.int/hist/chronicles/chronicle_1947.pdf|format=PDF|title=Chronicle of the World Health Organization, 1947|accessdate = 18. 7. 2007.}}</ref>
'''Светска здравствена организација''', СЗО ({{јез-енгл|World Health Organization}}, {{јез-ар|منظمة الصحة العالمية}}, {{јез-кин|世界卫生组织}}, {{јез-фр|Organisation mondiale de la Santé}}, {{јез-рус|Всемирная организация здравоохранения}}, {{јез-шп|Organización Mundial de la Salud}}) посебна је организација [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]] која делује као координирајуће тело међународног јавног здравства. Основана је [[1948]].<ref name="bmj1948">{{cite journal |title=World Health Organization |journal=The British Medical Journal |volume=2 |number=4570 |date = 7. 8. 1948.|publisher=BMJ Publishing Group |jstor=25364565|pages=302–303}}</ref> и заседа у [[Женева|Женеви]]. Има за циљ да доведе све народе на највиши могући ниво физичког и менталног здравља и спокоја; да се бори против великих ендемских болести и епидемија, и да доприноси развоју хигијене; да координира међународну акцију у области здравства; да доприноси напретку научне и стручне сарадње у области медицине.<ref>{{cite web|url=http://whqlibdoc.who.int/hist/chronicles/chronicle_1947.pdf|format=PDF|title=Chronicle of the World Health Organization, 1947|accessdate = 18. 7. 2007.}}</ref>

Верзија на датум 12. новембар 2017. у 13:24

Светска здравствена организација
Застава Светске здравствене организације
Амблем УН
СкраћеницаWHO
Датум оснивања07.04.1948.
Женева
Типспецијализована агенција Уједињених нација
СедиштеЖенева,
Швајцарска Швајцарска
Чланови195 држава
Службени језициенглески,
руски,
француски,
кинески,
арапски
Руководиоцигенерални директор Тедрос Адханом
Веб-сајтwww.who.int
Чланице Светске здравствене организације

Светска здравствена организација, СЗО (енгл. World Health Organization, арап. منظمة الصحة العالمية, кин: 世界卫生组织, франц. Organisation mondiale de la Santé, рус. Всемирная организация здравоохранения, шп. Organización Mundial de la Salud) посебна је организација Уједињених нација која делује као координирајуће тело међународног јавног здравства. Основана је 1948.[1] и заседа у Женеви. Има за циљ да доведе све народе на највиши могући ниво физичког и менталног здравља и спокоја; да се бори против великих ендемских болести и епидемија, и да доприноси развоју хигијене; да координира међународну акцију у области здравства; да доприноси напретку научне и стручне сарадње у области медицине.[2]

СЗО је донела специјалне програме за научно истраживање, као што су програми о тропским болестима (у договору са ПИНР-ом и светском банком), о акцијама за борбу против маларије или о стандардима у исхрани (у договору са ФАО), настојећи да прецизно дефинише прехрамбене производе у исти мах безопасне и храњиве, прихватљиви ниво прехрамбених адитива или дозвољене границе талога пестицида, итд.

Организује кампање обавештавања народа (путем плаката) или персонала у здравству у разним државама (достављањем стручних брошура). Она такође организује кампање за бригу о вакцинацији (један од најзапаженијих успеха је несумњиво елиминисање вариоле у њеној ендемској форми.

Историја

Успостављање

Током конференције Уједињених нација о међународној организацији 1945. године, Сцеминг Сце, делегат из Кине, дискутовао је са норвешким и бразилским делегатима идеју о стварању међународне здравствене организације под покровитељством нових Уједињених нација. Након што нису успели да пласирају резолуцију посвећену тој теми, Алџер Хис, генерални секретар конференције, препоручио је да поднесу декларацију за оснивање такве организације. Сце и други делегати су лобирали, и консеквентно је донесена декларација која позива на међународну конференцију о здрављу.[3] Употреба речи „светска”, уместо „међународна”, наглашава истинску глобалну природу циљева ове организације.[1] Конституцију Светске здравствене организације је потписало свих 51 земаља Уједињених нација, и 10 других земаља, дана 22. јула 1946.[4] Она је тако постала прва специјализована агенција Уједињених нација која је имала подршку свих чланова.[5] Њена конституција је формално ступила на снагу током првог Светског дана здравља 7. априла 1948, када је била ратификована од стране 26 земаља чланица.[4] Први састанак Светске здравствене скупштине је завршен 24. јула 1948. Током састанка је обезбеђен буџет од 5 милиона долара (тада 1.250.000 фунти) за 1949 годину. Андрија Штампар је био први председник скупштине, и Г. Брок Хишолм је био постављен за генералног директора СЗО, након што је служио као извршни секретар током периода планирања.[1] Први приоритети организације су били контрола ширења маларије, туберколозе и сексуално преносивих болести, као и побољшање здравља мајки и деце, исхрана и еколошка хигијена. Њен први законодавни акт се бавио компилацијом тачних статистичких података о ширењу и морбидитету болести.[1] Лого Светске здравствене организације приказује Асклепијев штап као симбол излечења.[6]

Оперативна историја

Три бивша директора Глобалног програма за ерадикацију богиња читају вест да су богиње биле глогално глобално искорењене, 1980

Године 1947. СЗО је упоставила епидемиолошки информациони сервис преко телекса, и до 1950. масовна туберкулозна инокулација користећи Бе-се-же вакццину је била у току. Године 1955, је лансиран програм за искорењивање маларије, који је касније преображен у циљ. Године 1965. је објављен први извештај о шећерној болести и креирана је Међународна агенција за истраживање канцера.[7]

Године 1958, Виктор Зхданов, заменик мистра за здравље СССР, позвао је Светску здравствену скупштину да спроведе глобалну иницијативу за ерадикацију богиња, што је резултирало у доношењу Резолуције WHA11.54.[8] У то време, 2 милиона људи је умирало од богиња сваке године.

Године 1966, СЗО се уселила у зграду свог седишта.[7]

Године 1967, Светска здравствена организација је интензивирала ерадикацију глобалних богиња улажући $2,4 милиона годишње у напоре и адаптацију нових метода надзора болести.[9][10] Иницијални проблем са којим се СЗТ тим суочио је било неадекватно пријављивање случајева малих богиња. СЗО је успоставила мрежу консултаната који су помагали земљама у успостављању надзора и активностима задржавања ширења болести.[11] СЗО је исто тако помогла у ограничавању ширења задње евроске епидемије у Југославији 1972.[12] Након више од две деценије борбе против богиња, СЗО је 1979. објавила да је болест искорењена - прва болест у историји која је елиминисана људским напорима.[13]

Године 1974, Проширени програм имунизације и контролни програм онкоцерцијазе је започет. То је било важно партнерство између Организације за храну и пољопривреду (ФАО), Програма Организације уједињених нација за развој (UNDP), и Светске банке. Године 1967 Специјални програм за истраживање и обуку у тропским болестима је исто тако био започет. Године 1976, Светска здравствена скупштина је гласала за доношење резолуције о Спречавању инвалидности и рехабилитацији, са фокусом на бризи о заједници. Године 1977. израђена је прва листа есенцијалних лекова, а годину дана касније проглашен је амбициозни циљ „здравља за све”. Године 1986, СЗО је започела свој глобални програм на Сиди. Две године касније разматрани су видови спречавање дикриминације болесника, и године 1966. је формиран UNAIDS. Године 1988, Глобална иницијатива за ерадикацију полиа је успостављена.[7] Године 1998, генерални директор СЗО је на петнаестој годишњици оснивања СЗО нагласио прогрес у стопи преживљавања деце, умањеној смртности одојчади, повећаној очекиваној дужини животног века и сниженој стопи „несрећа” као што су богиње и полио. Међутим, он исто тако нагласио да много тога остаје да се уради да би се побољшало здравље мајки и да је напредак у тој области био спор.[14]

Године 2000, Партнерство за заустављање туберколозе је креирано заједно са УН формулацијом Миленијумских циљева развоја. Године 2001. је формирана иницијатива за морбиле са циљем смањења глобалне стопе смртности од ове болести за 68% до 2007. године. Године 2002, Глобални фонд за борбу против сиде, туберкулозе и маларије је успостављен ради повећања доступних ресурса.[7] Године 2006, организација је подржала примену првог званичног сета средстава против сиде за примену у Зимбабвеу, што је формилало основу за глобални план превенције, лечења и подршке у борби против пандемије сиде.[15]

Референце

  1. ^ а б в г „World Health Organization”. The British Medical Journal. BMJ Publishing Group. 2 (4570): 302—303. 7. 8. 1948. JSTOR 25364565. 
  2. ^ „Chronicle of the World Health Organization, 1947” (PDF). Приступљено 18. 7. 2007. 
  3. ^ Sze Szeming Papers, 1945–2014, UA.90.F14.1, University Archives, Archives Service Center, University of Pittsburgh.
  4. ^ а б „The Move towards a New Health Organization: International Health Conference” (PDF). Chronicle of the World Health Organization. 1 (1–2): 6—11. 1947. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 8. 2007. г. Приступљено 18. 7. 2007. 
  5. ^ Shimkin, Michael B. (27. 9. 1946). „The World Health Organization”. Science. American Association for the Advancement of Science. 104 (2700): 281—283. JSTOR 1674843. PMC 1614381Слободан приступ. doi:10.1126/science.104.2700.281. 
  6. ^ „World Health Organization Philippines”. WHO. Приступљено 27. 3. 2012. 
  7. ^ а б в г „WHO at 60” (PDF). WHO. Приступљено 31. 3. 2012. 
  8. ^ Fenner, Frank (1988). „Development of the Global Smallpox Eradication Programme” (PDF). Smallpox and Its Eradication. History of International Public Health. 6. Geneva: World Health Organization. стр. 366—418. ISBN 92-4-156110-6. 
  9. ^ Zikmund, Vladimír (март 2010). „Karel Raška and Smallpox” (PDF). Central European Journal of Public Health. 18 (1): 55—56. PMID 20586232. 
  10. ^ Holland, Walter W. (март 2010). „Karel Raška – The Development of Modern Epidemiology. The role of the IEA” (PDF). Central European Journal of Public Health. 18 (1): 57—60. PMID 20586233. 
  11. ^ Orenstein, Walter A.; Plotkin, Stanley A. (1999). Vaccines. Philadelphia: W.B. Saunders Co. ISBN 0-7216-7443-7. 
  12. ^ Flight, Colette (17. 2. 2011). „Smallpox: Eradicating the Scourge”. BBC History. Приступљено 24. 11. 2008. 
  13. ^ „Anniversary of smallpox eradication”. WHO Media Centre. 18. 6. 2010. Приступљено 11. 2. 2012. 
  14. ^ „World Health Day: Safe Motherhood” (PDF). WHO. 7. 4. 1998. стр. 1. Приступљено 31. 3. 2012. 
  15. ^ Mu Xuequan, ур. (4. 10. 2006). „Zimbabwe launches world's 1st AIDS training package”. chinaview.cn. Xinhua News Agency. Приступљено 16. 1. 2012. 

Спољашње везе