Сексуално преносиве болести

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сексуално преносиве инфекције
Синоними Сексуално преносиве болести (STD), венеричне болести (VD)
Syphilis is a dangerous disease.png
„Сифилис је опасна болест, али се може излечити.” Постер који подстиче третман. Објављено између 1936. и 1938.
Специфичност Инфективна болест
Симптоми Одсуство симптома, исцедак вагине, исцедак пениса, чиреви на или око гениталија, карлични бол[1]
Компликације Неплодност[1]
Узроци Инфекције које се често преносе путем секса[1]
Превенција Сексуална апстиненција, вакцинација, кондоми[2]
Фреквенција 1,1 милијарди (болести осом HIV/AIDS, 2015)[3]
Смртност 108.000 (болести осим HIV/AIDS, 2015)[4]

Сексуално преносиве болести (болести преносиве сексуалним путем) болести су које се преносе са једног партнера на другог током неког вида сексуалног односа: вагиналног, оралног или аналног. Некада су биле познате под називом венеричне болести али почетком последње деценије 20. века име им је промењено из више разлога. Већина сексуално преносивих болести иницијално не узрокују симптом.[1] То доводи до повећаног ризика од преноса болести на друге.[5][6] Симптоми и знаци болести могу да обухватају исцедак вагине, исцедак пениса, чиреве на или око гениталија, и карлични бол. Сексуално преносиве болести стечене пре или током рођења могу да доведу до лоших исхода по бебу. Неке од болести могу да узрокују проблеме са способношћу затрудњивања.[1]

Више од 30 различитих бактерија, вируса, и паразита може да узрокује сексуално преносиве болести.[1] Бактеријске болести обухватају хламидиозу, гонореју, и сифилис између осталих. Виралне болести обухватају генитални херпес, HIV/AIDS, и гениталне брадавице између осталих. Паразитске болести обухватају трихомонијазу између осталих. Мада се обично преносе путем секса, неке болести се могу пренети несексуалним контактом са контаминираном крвљу и ткивима, дојењем, или током порођаја.[1] Дијагностички тестови су лако доступни у развијеном свету, док то често није случај у свету у развоју.[1]

Најефективнији начин спречавања сексуално преносиве болести је сексуална апстиненција.[2] Неке вакцинације могу да умање ризик од појединих инфекција укључујући хепатитис Б и неке типове ХПВ.[2] Праксе безбедног секса попут употребе кондома, и сношаји са малим бројем сексуалних партнера такође снижавају ризик.[1][2] Обрезивање код мушкараца може да буде ефективно у спречавању неких инфекција.[1] Већина болести се може третирати и излечити.[1] Од најчешћих инфекција, сифилис, гонореја, хламидиоза, трихомонијаза су излечиве, док се херпес, хепатитис Б, сида, и ХПВ могу третирати али се нису излечиви.[1] Отпорност на поједине антибиотике се развила међу неким организмима као што је гонореја.[7]

Године 2015, око 1,1 милијарди људи је имало сексуално преносиве инфекције осим HIV/AIDS.[3] Око 500 милиона су били инфектирани са било сифилисом, гонорејом, хламидиозом, трихомонијазам.[1] Бар додатних 530 милиона људи је имало генитални херпес и 290 милиона жена је имало инфекцију људског папилома вируса.[1] Сексуално преносиве инфекције осим сиде су узроковале 108.000 смртних случајева 2015. године.[4] У Сједињеним Државама је било 19 милиона нових случајева сексуално преносивих инфекција у 2010.[8] Историјска документација ових болести датира уназад до бар Еберовог папируса око 1550 п. н. е. и Старог завета.[9] Обично постоји срам и стигма повезана са овим инфекцијама.[1] Термин сексуално преносиве инфекције се генерално преферира у односу на сексуално преносиве болести или венеричне болести, јер се тиме обухватају они који немају симптоматске болести.[10]

Класификација[уреди]

Постер из америчког Начелства за управљање ванредним ситуацијама, 1941-1945

До 1990-тих, сексуално преносиве болести су биле заједнички познате као венеричне болести, при чему је реч венеричне била изведена из латинске речи venereus, и значење које се односи на сексуални однос или жељу, ултиматно је изведено из Венере, римске богиње љубави.[11] „Друштвена болест” је била фраза која се користила као еуфемизам.

Светска здравствена организација (WHO) је препоручила назив сексуално преносива инфекција као преферентрни термин од 1999.[10] Сексуално преносива инфекција је шири термин од сексуално преносива болести.[12] Инфекција је колонизација паразитским врстама, која не мора увек да узрокује нежењене ефекте. У болести, инфекција доводи до поремећене или абнормалне функције. Стање не показује знакове или симптоме у свим случајевима. Повећано разумевање инфекција као што су ХПВ, која инфицира значајан део сексуално активних појединаца, али узрокује болест само у неколико, довела је до повећане употребе термина STI. Званичници јавног здравља су оригинално увели термин сексуално преносива инфекција, које клиничари све више користе заједно са овим термином сексуално преносива болест.[13]

STD се може односити само на инфекције које узрокују болести, или се може користити слободније као синоним за STI. Већина људи не зна да су заражени са SТI док се не тестирају или почну показивати симптоме болести. Штавише, понекад се користи термин „сексуално преносива болест”, јер је мање рестриктиван у погледу других факторе или средства преноса. На пример, менингитис се преноси путем сексуалног контакта, али није означен као STI јер сексуални контакт није примарни вектор за патогене који узрокују менингитис. Ово неслагање се решава узимајући у обзир вероватноћу инфекције на начине који не обухватају сексуални контакт. Генерално, STI је инфекција која има занемарљиву вероватноћу преноса на начине који нису сексуални контакт, и има реалане шансе преноса сексуалним контактом (софистициранији начини - трансфузија крви, дељење хиподермних игли - се не узимају у обзир). Стога се може претпоставити да ако је особа инфицирана са STI, нпр. хламидиоза, гонореја, генитални херпес, ХПВ да је то пренето путем сексуалног контакта.

Знаци и симптоми[уреди]

Нису све сексуалнто преносиве инфекције симптоматичне, и могуће је да се симптоми не појаве непосредно након инфекције. У неким случајевима болест се може носити без симптома, што оставља већи ризик од преношења болести на друге. У зависности од болести, неке нетретиране инфекције могу да доведу до неплодности, хроничног бола или смрти.[14]

Присуству сексуално преносиве инфекције код препубесцентна деца може да буде индикација сексуалног злостављања.[15]

Узроци[уреди]

Преношење[уреди]

Све врсте сексуалног понашања које укључују контакт са другом особом или неком њеном телесном течношћу укључују одређени ризик од преношења болести. Оно што изазива ове болести, односно инфекције су: бактерије, гљивице, протозое и вируси. Једини начин заштите је употреба кондома, али ни он није поуздан 100%. Ове болести могу такође бити пренете путем трансфузије крви, игала (у разним случајевима: инјекције, тетовирање) итд.

Ризици и вероватноће преношења сексуално проносивих болести су сумирани по деловању у табели:[16][17][18][19][20][21][22][23][24][25][26][27][28]

Ризик при незаштићеном сексуалном поступку са зараженом особом
Познати ризик Могући ризик
Орални секс на човеку
Орални секс на жени
Примање оралног секса — мушкарац
Примање оралног секса — жене
Вагинални секс — мишкарац
Вагинални секс — жена
Анални секс — умећући
Анални секс — рецептиван
Анилингус

Бактеријски[уреди]

Гљивични[уреди]

Вирусни[уреди]

Микрографија приказује вирални цитопатички учинак херпеса (нуклеарна укључивања на млечном стаклу, мулти-нуклеација). Папаниколау тест и Папаниколау бојење.

(Напомена: Хепатитис А и Хепатитис Е се преносе путем фекално-оралне руте; Хепатитис Ц је ретко сексуално преносив[48] а рута преноса Хепатитиса Д је непозната, мада може да обухвата сексуални пренос.[49][50][51])

Паразитски[уреди]

Протозоални[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 „Sexually transmitted infections (STIs) Fact sheet N°110”. who.int. новембар 2013. Архивирано из оригинала на датум 25. 11. 2014. Приступљено 30. 11. 2014. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 „How You Can Prevent Sexually Transmitted Diseases”. cdc.gov. 5. 11. 2013. Архивирано из оригинала на датум 9. 12. 2014. Приступљено 5. 12. 2014. 
  3. 3,0 3,1 GBD 2015 Disease and Injury Incidence and Prevalence, Collaborators. (8. 10. 2016). „Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 310 diseases and injuries, 1990-2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015.”. Lancet. 388 (10053): 1545—1602. PMC 5055577Слободан приступ. PMID 27733282. doi:10.1016/S0140-6736(16)31678-6. 
  4. 4,0 4,1 GBD 2015 Mortality and Causes of Death, Collaborators. (8. 10. 2016). „Global, regional, and national life expectancy, all-cause mortality, and cause-specific mortality for 249 causes of death, 1980-2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015.”. Lancet. 388 (10053): 1459—1544. PMC 5388903Слободан приступ. PMID 27733281. doi:10.1016/s0140-6736(16)31012-1. 
  5. Murray PR, Rosenthal KS, Pfaller MA (2013). Medical microbiology (7th изд.). St. Louis, Mo.: Mosby. стр. 418. ISBN 9780323086929. Архивирано из оригинала на датум 01. 12. 2015. 
  6. Goering, Richard V. (2012). Mims' medical microbiology (5th изд.). Edinburgh: Saunders. стр. 245. ISBN 9780723436010. Архивирано из оригинала на датум 03. 07. 2015. 
  7. Centers for Disease Control and Prevention, (CDC) (10. 08. 2012). „Update to CDC's Sexually transmitted diseases treatment guidelines, 2010: oral cephalosporins no longer a recommended treatment for gonococcal infections.”. MMWR. Morbidity and mortality weekly report. 61 (31): 590—4. PMID 22874837. 
  8. „STD Trends in the United States: 2010 National Data for Gonorrhea, Chlamydia, and Syphilis”. Centers for Disease Control and Prevention. Архивирано из оригинала на датум 9. 09. 2012. Приступљено 15. 09. 2012. 
  9. Gerd Gross, Stephen K. Tyring (2011). Sexually transmitted infections and sexually transmitted diseases. Heidelbergh: Springer Verlag. стр. 20. ISBN 9783642146633. Архивирано из оригинала на датум 24. 09. 2015. 
  10. 10,0 10,1 Organization, World Health (2003). Guidelines for the management of sexually transmitted infections (PDF). Geneva: World Health Organization. стр. vi. ISBN 978-92-4-154626-3. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 08. 12. 2014. 
  11. „Venereal”. dictionary.reference.com. Архивирано из оригинала на датум 3. 06. 2013. Приступљено 18. 06. 2013. 
  12. „Sexually transmitted diseases (STDs)?”. PLWHA/National AIDS Resource Center. Архивирано из оригинала на датум 13. 05. 2013. Приступљено 25. 03. 2013. 
  13. K. Madhav Naidu. „Epidemiology and Management”. Community Health Nursing. Gyan Publishing House (2010). стр. 248. 
  14. „Male STI check-up video”. Channel 4. 2008. Архивирано из оригинала на датум 23. 01. 2009. Приступљено 22. 01. 2009. 
  15. Hoffman, Barbara (2012). Williams gynecology. New York: McGraw-Hill Medical. ISBN 9780071716727. 
  16. 16,0 16,1 16,2 16,3 16,4 16,5 16,6 16,7 16,8 16,9 Sarah Edwards, Chris Carn; Carne (1998). „Oral sex and the transmission of non-viral STIs” (PDF). Sex Transm Infect. 74 (1): 95—100. doi:10.1136/sti.74.2.95. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 30. 12. 2013. 
  17. 17,0 17,1 17,2 Gillisons, Maura (2007). „HPV Infection Linked to Throat Cancers”. Johns Hopkins Medicine. Архивирано из оригинала на датум 06. 09. 2013. 
  18. 18,0 18,1 18,2 18,3 18,4 Hoare A (2010). models of HIV epidemics in Australia and Southeast Asia Archived 19 April 2012[Date mismatch] at the Wayback Machine.
  19. 19,0 19,1 19,2 19,3 19,4 Australasian contact tracing manual. Specific infections where contact tracing is generally recommended Archived 1 March 2011[Date mismatch] at the Wayback Machine.
  20. 20,0 20,1 20,2 20,3 Varghese B, Maher JE, Peterman TA, Branson BM, Steketee RW (2002). „Reducing the risk of sexual HIV transmission: quantifying the per-act risk for HIV on the basis of choice of partner, sex act, and condom use”. Sex. Transm. Dis. 29 (1): 38—43. PMID 11773877. doi:10.1097/00007435-200201000-00007. 
  21. 21,0 21,1 Holmes, King; et al. (1970). „An estimate of the risk of men acquiring gonorrhea by sexual contact with infected females”. 91 (2): 170—174. 
  22. 22,0 22,1 22,2 Mahiane, Séverin-Guy; et al. (јануар 2009). „Transmission probabilities of HIV and herpes simplex virus type 2, effect of male circumcision and interaction: a longitudinal study in a township of South Africa”. AIDS. 23 (3): 377—383. PMC 2831044Слободан приступ. PMID 19198042. doi:10.1097/QAD.0b013e32831c5497. 
  23. 23,0 23,1 23,2 A, Burchell; et al. (март 2006). „Modeling the Sexual Transmissibility of Human Papillomavirus Infection using Stochastic Computer Simulation and Empirical Data from a Cohort Study of Young Women in Montreal, Canada”. American Journal of Epidemiology. 163 (3): 534—543. PMID 16421235. doi:10.1093/aje/kwj077. 
  24. 24,0 24,1 Platt, Richard; et al. (1983). „Risk of Acquiring Gonorrhea and Prevalence of Abnormal Adnexal Findings Among Women Recently Exposed to Gonorrhea”. JAMA. 250 (23): 3205—3209. PMID 6417362. doi:10.1001/jama.250.23.3205. 
  25. Department of Public Health, City & County of San Francisco (2011).STD Risks Chart Archived 16 August 2011[Date mismatch] at the Wayback Machine.
  26. 26,0 26,1 26,2 F, Jin; et al. (март 2010). „Per-contact probability of HIV transmission in homosexual men in Sydney in the era of HAART”. AIDS. 24 (6): 907—913. PMC 2852627Слободан приступ. PMID 20139750. doi:10.1097/QAD.0b013e3283372d90. 
  27. Bryan C (2011)INFECTIOUS DISEASE CHAPTER EIGHT SEXUALLY TRANSMITTED DISEASES Archived 24 June 2014[Date mismatch] at the Wayback Machine.
  28. Pearson, Richard (2007). „Pinworm Infection”. Merck Manual Home Health Handbook. Архивирано из оригинала на датум 31. 10. 2013. 
  29. 29,0 29,1 Caini & Gandini (2014)
  30. 30,0 30,1 30,2 Ljubin-Sternak, Sunčanica; Meštrović, Tomislav (2014). „Chlamydia trachomatisand Genital Mycoplasmas: Pathogens with an Impact on Human Reproductive Health”. Journal of Pathogens. 2014: 1—15. ISSN 2090-3057. PMC 4295611Слободан приступ. PMID 25614838. doi:10.1155/2014/183167. 
  31. Schlicht & Lovrich (2004)
  32. 32,0 32,1 McIverRismanto (2009)
  33. 33,0 33,1 33,2 33,3 „Mycoplasma Infections”. WebMD (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 30. 07. 2017. Приступљено 29. 06. 2017. 
  34. 34,0 34,1 Clark & Tal (2014)
  35. 35,0 35,1 Larsen & Hwang (2010)
  36. „Giardia, Epidemiology & Risk Factors”. Center For Disease Control. 13. 07. 2012. Архивирано из оригинала на датум 2. 05. 2015. Приступљено 03. 07. 2015. 
  37. „Hepatitis A, Division of Viral Hepatitis”. Center For Disease Control. 31. 05. 2015. Архивирано из оригинала на датум 4. 07. 2015. Приступљено 03. 07. 2015. 
  38. Shigella Infections among Gay & Bisexual Men”. Center For Disease Control. 23. 4. 2015. Архивирано из оригинала на датум 4. 07. 2015. Приступљено 2015-07-03. 
  39. Ljubin-Sternak, Suncanica; Mestrovic, Tomislav (2014). „Review: Clamydia trachonmatis and Genital Mycoplasmias: Pathogens with an Impact on Human Reproductive Health”. Journal of Pathogens. 2014 (183167): 1—15. PMC 4295611Слободан приступ. PMID 25614838. doi:10.1155/2014/183167. 
  40. Zarei, Omid; Rezania, Simin; Mousavi, Atefeh (2013). „Mycoplasma genitalium and Cancer: A Brief Review”. Asian Pacific Journal of Cancer Prevention. 14 (6): 3425—3428. ISSN 1513-7368. doi:10.7314/APJCP.2013.14.6.3425. 
  41. Manchester, Marianne; McGowin, Chris L.; Anderson-Smits, Colin (2011). „Mycoplasma genitalium: An Emerging Cause of Sexually Transmitted Disease in Women”. PLoS Pathogens. 7 (5): e1001324. ISSN 1553-7374. doi:10.1371/journal.ppat.1001324. 
  42. Caini, Saverio; Gandini, Sara; Dudas, Maria; Bremer, Viviane; Severi, Ettore; Gherasim, Alin (2014). „Sexually transmitted infections and prostate cancer risk: A systematic review and meta-analysis”. Cancer Epidemiology. 38 (4): 329—338. ISSN 1877-7821. PMID 24986642. doi:10.1016/j.canep.2014.06.002. 
  43. Schlicht, M. J.; Lovrich, S. D.; Sartin, J. S.; Karpinsky, P.; Callister, S. M.; Agger, W. A. (2004). „High Prevalence of Genital Mycoplasmas among Sexually Active Young Adults with Urethritis or Cervicitis Symptoms in La Crosse, Wisconsin”. Journal of Clinical Microbiology. 42 (10): 4636—4640. ISSN 0095-1137. PMC 522307Слободан приступ. PMID 15472322. doi:10.1128/JCM.42.10.4636-4640.2004. 
  44. McIver, C. J.; Rismanto, N.; Smith, C.; Naing, Z. W.; Rayner, B.; Lusk, M. J.; Konecny, P.; White, P. A.; Rawlinson, W. D. (2009). „Multiplex PCR Testing Detection of Higher-than-Expected Rates of Cervical Mycoplasma, Ureaplasma, and Trichomonas and Viral Agent Infections in Sexually Active Australian Women”. Journal of Clinical Microbiology. 47 (5): 1358—1363. ISSN 0095-1137. PMC 2681846Слободан приступ. PMID 19261782. doi:10.1128/JCM.01873-08. 
  45. Taylor-Robinson D, Clin Infect Dis. 1996 Oct;23(4):671-82; quiz 683-4. Infections due to species of Mycoplasma and Ureaplasma: an update.
  46. Clark, Natalie; Tal, Reshef; Sharma, Harsha; Segars, James (2014). „Microbiota and Pelvic Inflammatory Disease”. Seminars in Reproductive Medicine. 32 (01): 043—049. ISSN 1526-8004. PMC 4148456Слободан приступ. PMID 24390920. doi:10.1055/s-0033-1361822. 
  47. Larsen, Bryan; Hwang, Joseph (2010). „Mycoplasma, Ureaplasma, and Adverse Pregnancy Outcomes: A Fresh Look”. Infectious Diseases in Obstetrics and Gynecology. 2010: 1—7. ISSN 1064-7449. doi:10.1155/2010/521921. 
  48. Workowski K, Berman S (2006). „Sexually transmitted diseases treatment guidelines, 2006.” (PDF). MMWR Recomm Rep. 55 (RR–11): 1—94. PMID 16888612. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 27. 09. 2006. 
  49. Wu J, Chen C, Sheen I, Lee S, Tzeng H, Choo K (1995). „Evidence of transmission of hepatitis D virus to spouses from sequence analysis of the viral genome”. Hepatology. 22 (6): 1656—60. PMID 7489970. doi:10.1002/hep.1840220607. 
  50. P, Farci (2003). „Delta hepatitis: an update”. J Hepatol. 39 (Suppl 1): S212—9. PMID 14708706. doi:10.1016/S0168-8278(03)00331-3. 
  51. Shukla N, Poles M (2004). „Hepatitis B virus infection: co-infection with hepatitis C virus, hepatitis D virus, and human immunodeficiency virus”. Clin Liver Dis. 8 (2): 445—60,viii. PMID 15481349. doi:10.1016/j.cld.2004.02.005. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Класификација
Спољашњи ресурси
Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).