Југ—Пиринеји — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta8)
Autobot (разговор | доприноси)
м шаблонизовање
Ред 45: Ред 45:
== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Midi-Pyrénées}}
{{Commonscat|Midi-Pyrénées}}
* {{званични веб-сајт|http://www.cr-mip.fr/}}
* [https://web.archive.org/web/20110811062145/http://www.cr-mip.fr/ Службена страница региона Југ—Пиринеји] {{fr}}
* [http://www.tourisme-midi-pyrenees.com Туризам у региону Југ—Пиринеји] {{fr}}
* [http://www.tourisme-midi-pyrenees.com Туризам у региону Југ—Пиринеји] {{fr}}



Верзија на датум 2. септембар 2018. у 07:04

Југ—Пиринеји
Midi-Pyrénées

Положај
Држава Француска
ДепартманиАријеж (09)
Аверон (12)
Горња Гарона (31)
Жерс (32)
Лот (46)
Високи Пиринеји (65)
Тарн (81)
Тарн и Гарона (82)
ПрефектураТулуз
Админ. центаркоординате =
Председник
регионалног већа
Мартин Малви
(Martin Malvy)
Површина45.348 km2
Становништво2009.
 — број ст.2.865.000
 — густина ст.63,18 ст./km2
Број округа22
Број кантона293
Број општина3.020

Југ—Пиринеји (франц. Midi-Pyrénées, окситански: Miègjorn-Pirenèus (лангдошки), Mieidia-Pirenèus (гаскоњски)) је бивши регион у јужној Француској. Југ—Пиринеји је био највећи регион континеталне Француске и састојао се од 8 департмана.

Историја

Пошто је регион вештачки створен у 20. веку, сви делови региона немају заједничку историју. Око 25% се састоји од бивше провинције Гаскоње (Gascogne), 25% од бивше провинције Лангдок (Languedoc), а остатак од провинција Руерж (Rouergue), Кверси (Quercy), Небузен (Nébouzan) и Аженоа (Agenois).

Администрација

Од 1998. године на челу регионалног парламента је Мартин Малви из Социјалистичке партије. Његова коалиција PS-PCF-PRG има 62 посланика од 91 посланичког места у регионалном парламенту. Унија за народни покрет-УДФ има 21 посланика, а крајње десничарска странка Национални Фронт 8 посланика.

Географија

Регион Југ—Пиринеји налази се на југу Француске. То је највећи регион Француске чија је површина већа од Данске. На југу се граничи са Шпанијом и Андором. Такође се граничи и са четири друга региона Француске: на западу са Аквитанијом, на северу са Лимузеном, на североистоку са Оверњом и на истоку са регионом Лангдок-Русијон.

Регион Југ—Пиринеји се састоји од 8 департмана: Арјеж, Аверон, Горња Гарона, Жерс, Лот, Високи Пиринеји, Тарн и Тарн и Гарона. Главни град региона је Тулуз, који је уједно и главни град департмана Горња Гарона.

Највећа река у региону Јужнофранцуских Пиринеја је Гарона са своје четири притоке: Жерс, Арјеж, Лот и Тарн.

У региону постоје два важна планинска масива: Пиринеји (les Pyrénées) на југу и Средишњи масив (Massif central) на североистоку региона. Пиренеји чине природну границу са Шпанијом.

Становништво

У региону Југ—Пиринеји постоје велике разлике у старости становништва. У главном граду Тулузу, углавном живи млађе становништво, док је остатак региона осетно старији. Такође Тулуз је град у којем су приходи међу највећима у Француској, одмах после Париза, док су у остатку региона значајно нижи.

Језици

Два главна локална дијалеката (окситански језик) у регији су лангдошки и гаскоњски. Гаскоњски се традиционално говори на западу и југозападу региона, док се лангдошки највише говори на истоку и североистоку региона.

Међутим, ови језици су практично пред изумирањем у овом региону, и у великој мери их је заменио француски језик. Те језике разумеју углавном старији људи.

Спољашње везе