Напад на колону ЈНА у Тузли — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{Кампања Рат у Босни и Херцеговини}}
{{Кампања Рат у Босни и Херцеговини}}
[[Датотека:Tuzlanska kolona.jpg|мини|десно|Пренос напада на колону ЈНА]]
[[Датотека:Tuzlanska kolona.jpg|мини|десно|Пренос инцидента]]
'''Напад на колону ЈНА у Тузли''' извршиле су [[Муслимани (народ)|муслиманске]] снаге [[15. мај]]а [[1992]]. године приликом повлачења наоружаних припадника [[Југословенска народна армија|ЈНА]] из [[Тузла|Тузле]]. Догађај је познат као „Тузланска колона“. Напад је био један од првих важнијих догађаја током [[рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]], а извршили су га припадници [[Патриотска лига (БиХ)|Патриотске лиге]] и МУП БиХ. Напад је директно приказиван на локалној телевизијској станици.
'''Колона ЈНА у Тузли''' је почела са пуањем са возила на цивиле и цивилне објекте [[15. мај]]а [[1992]]. године приликом повлачења [[Југословенска народна армија|ЈНА]] из [[Тузла|Тузле]]. Догађај је познат као „Тузланска колона“. Инцидент је био један од првих важнијих догађаја током [[рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]], у којем су учествовали припадници МУП-а Тузла. Инцидент је директно приказиван на локалној телевизијској станици која је уживо преносила излазак колоне из згграде у којој су имали свој студио, а у непосредној близини раскрснице Брчанска малта.


Према наводима из кривичне пријаве, у колони је погинуло 59 припадника ЈНА и цивила, а рањено 44, док постоје извори и о 132 убијена војника и цивила.<ref>{{cite news|title=Serbia jails Bosnian Croat for 1992 war crimes| url = http://www.reuters.com/article/idUSLS460522| newspaper = Reuters|date=28. 9. 2009.}}</ref><ref name="JNAkolona1">{{cite web|title=ZLOČIN BEZ KAZNE Milunović: “Napad na kolonu JNA u Tuzli – pucanj u mir u BiH”|url=https://srpskainfo.com/zlocin-bez-kazne-milunovic-napad-na-kolonu-jna-u-tuzli-pucanj-u-mir-u-bih/|website=srpskainfo.com|date=14. 5. 2019}}</ref><ref name="JNAkolona881">{{cite web|title=Autor knjige “Tuzlanska kolona": “Ubijena su 132 vojnika i civila, bio je to 'savršen zločin' za koji niko nije odgovarao …”|url=https://www.blic.rs/vesti/republika-srpska/autor-knjige-tuzlanska-kolona-ubijena-su-132-vojnika-i-civila-bio-je-to-savrsen/26pkf8t|website=blic.rs|date=13. 5. 2017}}</ref>
Према наводима из кривичне пријаве, у колони је погинуло 59 припадника ЈНА и цивила, а рањено 44, док постоје приче о 132 убијена војника и цивила.<ref>{{cite news|title=Serbia jails Bosnian Croat for 1992 war crimes| url = http://www.reuters.com/article/idUSLS460522| newspaper = Reuters|date=28. 9. 2009.}}</ref><ref name="JNAkolona1">{{cite web|title=ZLOČIN BEZ KAZNE Milunović: “Napad na kolonu JNA u Tuzli – pucanj u mir u BiH”|url=https://srpskainfo.com/zlocin-bez-kazne-milunovic-napad-na-kolonu-jna-u-tuzli-pucanj-u-mir-u-bih/|website=srpskainfo.com|date=14. 5. 2019}}</ref><ref name="JNAkolona881">{{cite web|title=Autor knjige “Tuzlanska kolona": “Ubijena su 132 vojnika i civila, bio je to 'savršen zločin' za koji niko nije odgovarao …”|}}</ref>


Бошњаци овај злочин над невиним војницима на одслужењу војног рока прослављају као "Дан одбране Тузле".<ref name="JNAkolona18">{{cite web|title=Obilježen 15. maj: Dan kada su odbranjene Tuzla i BiH|url=https://www.oslobodjenje.ba/vijesti/bih/obiljezen-15-maj-dan-kada-su-odbranjene-tuzla-i-bih-363859|website=oslobodjenje.ba|date=15. 5. 2019}}</ref>
Грађани Тузле овај датум прослављају као "Дан одбране Тузле".<ref name="JNAkolona18">{{cite web|title=Obilježen 15. maj: Dan kada su odbranjene Tuzla i BiH|url=https://www.oslobodjenje.ba/vijesti/bih/obiljezen-15-maj-dan-kada-su-odbranjene-tuzla-i-bih-363859|website=oslobodjenje.ba|date=15. 5. 2019}}</ref>


== Напад ==
== Напад ==


Напад је изведен на 92. моторизовану бригаду ЈНА, која се у договору са властима Тузле мирно повлачила из касарне ЈНА „Хусинска буна“ са око 200 моторних возила и око 600 старешина и војника.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD/891816/%D0%93%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B0+%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%B0+%D1%83+%D0%A2%D1%83%D0%B7%D0%BB%D0%B8.html РТС: Годишњица напада у Тузли], Приступљено 9. 4. 2013.</ref>
Инцидент се десио када је 92. моторизована бригада ЈНА, која се у договору са властима Тузле требала мирно повући из касарне ЈНА „Хусинска буна“ са око 200 моторних возила и око 600 старешина и војника.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD/891816/%D0%93%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B0+%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%B0+%D1%83+%D0%A2%D1%83%D0%B7%D0%BB%D0%B8.html РТС: Годишњица напада у Тузли], Приступљено 9. 4. 2013.</ref>


Припадници муслиманског [[МУП БиХ]], муслиманске ТО БиХ и [[Зелене беретке (Армија РБиХ)|Зелених беретки]] са укупном снагом од око 3.000 [[војник]]а су [[15. мај]]а [[1992]]. године напале колону возила [[Југословенска народна армија|ЈНА]] која је мирно напуштала Тузлу према [[Бијељина|Бијељини]] и даље у правцу [[Србија|Србије]], чиме су прекршиле одредбе [[међународно ратно право|међународног ратног права]], [[Женевске конвенције|Женевску конвенцију]] као и претходни договор<ref>[http://www.hlc.org.yu/srpski/Haski_tribunal/Sudjenje_Milosevicu/event.php?file=391.html Споразум о повлачењу ЈНА из Босне] {{Wayback|url=http://www.hlc.org.yu/srpski/Haski_tribunal/Sudjenje_Milosevicu/event.php?file=391.html |date=20070311004126 }}, Приступљено 9. 4. 2013.</ref> [[Савезна Република Југославија|СР Југославије]] и [[муслимани|муслиманских]] власти у [[Сарајево|Сарајеву]] о мирном повлачењу ЈНА са подручја [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] до [[19. мај]]а 1992. године. Према изјавама [[учесник]]а тог догађаја, колона је нападнута на Брчанској малти са околних зграда, па чак и са зграде [[Болница|болнице]], а дуж цијелог пута биле су постављене мине и друга [[експлозив]]на средства. Возила ЈНА су горјела, а експлозије су одјекивале на све стране. Тај први напад је трајао пола сата, а затим је уследило појединачно [[Убиство|убијање]] рањених и преживелих војника ЈНА у тој колони. Цео напад директно је преносила локална [[телевизија]] „ФС 3“, уз подругљиве и антисрпске коментаре, што су потом приказале и бројне друге телевизијске станице.
Припадници [[МУП БиХ]] са веома малим бројем људи су [[15. мај]]а [[1992]]. године одговориле на нападе и пуцања са колоне возила [[Југословенска народна армија|ЈНА]] која је напуштала Тузлу према [[Бијељина|Бијељини]] и даље у правцу [[Србија|Србије]], чиме је исценирано кршење одредбе [[међународно ратно право|међународног ратног права]], [[Женевске конвенције|Женевску конвенцију]] као и претходни договор<ref>[http://www.hlc.org.yu/srpski/Haski_tribunal/Sudjenje_Milosevicu/event.php?file=391.html Споразум о повлачењу ЈНА из Босне] {{Wayback|url=http://www.hlc.org.yu/srpski/Haski_tribunal/Sudjenje_Milosevicu/event.php?file=391.html |date=20070311004126 }}, Приступљено 9. 4. 2013.</ref> [[Савезна Република Југославија|СР Југославије]] и [[босанских|босанских]] власти у [[Сарајево|Сарајеву]] о мирном повлачењу ЈНА са подручја [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] до [[19. мај]]а 1992. године. Према изјавама [[учесник]]а тог догађаја, у задњем дијелу колоне су се налазили резервисти, у алкохолисаном стању, који су још од изласка из касарне почели пуцати по зракум а касније и по цивилним објектима и људима. Неки од супротних изјава је речено да је на ово одговорено и са зграде [[Болница|болнице]] што је немогуће, колико због даљине и због тога што није у визуалном домету. Припадници МУП-а су добили наређење да се на ватру одговори ватром. То је доказано и приказано на суђењу Илији Јуришићу у Београду. Цели инцидент је преносила локална [[телевизија]] „ФС 3“, која је имала свој студио у згради која се налази у непосредној близини раскрснице.


Тачан број [[официр]]а, младих војника и резервиста ЈНА који су убијени приликом повлачења из Тузле 15. маја 1992. године није утврђен, а претпоставља се да је ријеч о око 200. Посмртни остаци свих настрадалих још нису пронађени, а у спомен-костурници у Бијељини сахрањено је 29 тијела.<ref name="JNAkolona89981">{{cite web|title=Dve decenije od napada na Tuzlansku kolonu|url=http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/11/region/1102510/dve-decenije-od-napada-na-tuzlansku-kolonu.html|website=rts.rs|date=15. 5. 2012}}</ref>
Тачан број [[официр]]а, младих војника и резервиста ЈНА који су убијени приликом повлачења из Тузле 15. маја 1992. године није утврђен. Посмртни остаци настрадалих су сахрањени на локалном грољу, до њихове ексхумације.

Предсједник Скупштине Организације породица погинулих бораца Ђоко Пајић рекао је да су локалне власти у Тузли 1992. године са градоначелником Селимом Бешлагићем на челу том приликом починиле злочин, јер је ЈНА, у складу са договором, мирно напуштала град. Да је цео овај злочин планиран говори и чињеница да је колони ЈНА било дозвољен излазак из Тузле по тачно утврђеној путањи.<ref name="JNAkolona8988981">{{cite web|title=MASAKR NAD VOJNICIMA JNA: 24 godine od krvave Tuzlanske kolone|url=https://www.kurir.rs/region/bosna-i-hercegovina/2263637/video-masakr-nad-vojnicima-jna-24-godine-od-krvave-tuzlanske-kolone|website=kurir.rs|date=13. 5. 2015}}</ref>


== Имена жртава ==
== Имена жртава ==


Списак убијених припадника ЈНА приликом мирног и унапред договореног повлачења из Тузле:
Списак погинулих припадника ЈНА:
{{colbegin| colwidth = 30em}}
{{colbegin| colwidth = 30em}}
# Благојевић (Анђелка) Радислав, из Мичијевића, рођ. 7. 7. 1970. године,
# Благојевић (Анђелка) Радислав, из Мичијевића, рођ. 7. 7. 1970. године,
Ред 73: Ред 71:
# Џолић (Николе) Јован, из Јајца, рођ. 7. 7. 1971. године
# Џолић (Николе) Јован, из Јајца, рођ. 7. 7. 1971. године
{{colend}}
{{colend}}


== Осумњичени за одговорност овог инцидента ==

За лошу организацију, кршење договора и правила о извлачењу и др.:
{{colbegin| colwidth = 30em}}
# Дубајић Миле, комадант касарне у Тузли,

{{colend}}




== Осумњичени за извршење ратног злочина ==
== Осумњичени за извршење ратног злочина ==
Ред 141: Ред 150:
Истражиоци [[Хашки трибунал|Хашког Суда]] су [[2003]]. године предмет „Тузланска колона“ уступили [[Суд|Тужилаштву]] [[Босна и Херцеговина|БиХ]], сматрајући да има довољно [[доказ]]а покретање [[Истрага|истражног поступка]] против 9 особа, а за 4 особе да се основано сумња да су починили [[кривично дело]]: [[ратни злочини|ратни злочин]]. Према наводима из кривичне пријаве, у колони је погинуло око 212 старешина и војника, док је 140 заробљено и мучено.
Истражиоци [[Хашки трибунал|Хашког Суда]] су [[2003]]. године предмет „Тузланска колона“ уступили [[Суд|Тужилаштву]] [[Босна и Херцеговина|БиХ]], сматрајући да има довољно [[доказ]]а покретање [[Истрага|истражног поступка]] против 9 особа, а за 4 особе да се основано сумња да су починили [[кривично дело]]: [[ратни злочини|ратни злочин]]. Према наводима из кривичне пријаве, у колони је погинуло око 212 старешина и војника, док је 140 заробљено и мучено.


У мају [[2007]]. године на територији [[Србија|Србије]] ухапшен је [[Илија Јуришић]], који је у време напада био високи старешина [[МУП БиХ]] и дежурни Оперативног штаба Јавне безбедности [[Тузла]]. Првостепена [[пресуда]] Специјалног [[Суд]]а за ратне злочине у [[Београд]]у је за Илију Јуришића гласила, 12 година [[затвор]]а, али је 11. октобра 2010. Апелациони Суд у Београду вратио тај предмет на почетак. А то поновљено суђење и данас није завршено. Дана 2. децембра 2013. Апелациони суд у Београду га је осудио на 12 година затвора.<ref name="JNAjurisic">{{cite web|title=Jurišić ponovo osuđen na 12 godina zatvora|url=http://balkans.aljazeera.net/vijesti/jurisic-ponovo-osuden-na-12-godina-zatvora|website=balkans.aljazeera.net|date=2. 12. 2019}}</ref>
У мају [[2007]]. године на територији [[Србија|Србије]] ухапшен је [[Илија Јуришић]], који је у време напада био високи старешина [[МУП БиХ]] и дежурни Оперативног штаба Јавне безбедности [[Тузла]]. Првостепена [[пресуда]] Специјалног [[Суд]]а за ратне злочине у [[Београд]]у је за Илију Јуришића гласила, 12 година [[затвор]]а, али је 11. октобра 2010. Апелациони Суд у Београду вратио тај предмет на почетак. А то поновљено суђење и данас није завршено. <ref name="JNAjurisic">{{cite web|title=Јуришић још није осуђен|url=http://www.hlc-rdc.org/wp-content/uploads/2014/12/25.11.2013.pdf|date=2. 12. 2019}}</ref>


Децембра 2009. године [[Суд|Тужилаштво]] БиХ обуставља истрагу везано за окривљеног Селима Бешлагића и предмет „Тузланска колона“.<ref>[http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/3462/Uhapsen-osumnjceni-za-napad-na-JNA-u-Tuzli Блиц: Uhapšen osumnjčeni za napad na JNA u Tuzli], Приступљено 9. 4. 2013.</ref><ref>[http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=61530 РТРС: Помен у Тузли протекао мирно], Приступљено 21.5.2013.</ref>
Децембра 2009. године [[Суд|Тужилаштво]] БиХ обуставља истрагу везано за окривљеног Селима Бешлагића и предмет „Тузланска колона“.<ref>[http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=61530 РТРС: Помен у Тузли протекао мирно], Приступљено 21.5.2013.</ref>


== Види још ==
== Види још ==
Ред 153: Ред 162:


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
* [http://www.hlc-rdc.org/wp-content/uploads/2014/12/25.11.2013.pdf Текст са суђења са доказима и чињеницама]
* [http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=05&dd=11&nav_category=64&nav_id=246200 Хапшење за ''Тузланску колону'']
* [http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=05&dd=11&nav_category=64&nav_id=246200 Хапшење за ''Тузланску колону'']
* [https://web.archive.org/web/20150520083651/http://www.fondacija-ipp.ba/arhiva/Kukanjac%20Izvjestaj.PDF Закључци из процене стања на простору БиХ у зони одговорности 2. Војне области - упућени Генералштабу оружаних снага СФРЈ на руке начелника Генералштаба - март 1992]
* [https://web.archive.org/web/20150520083651/http://www.fondacija-ipp.ba/arhiva/Kukanjac%20Izvjestaj.PDF Закључци из процене стања на простору БиХ у зони одговорности 2. Војне области - упућени Генералштабу оружаних снага СФРЈ на руке начелника Генералштаба - март 1992]

Верзија на датум 18. октобар 2019. у 09:02

Пренос инцидента

Колона ЈНА у Тузли је почела са пуањем са возила на цивиле и цивилне објекте 15. маја 1992. године приликом повлачења ЈНА из Тузле. Догађај је познат као „Тузланска колона“. Инцидент је био један од првих важнијих догађаја током рата у Босни и Херцеговини, у којем су учествовали припадници МУП-а Тузла. Инцидент је директно приказиван на локалној телевизијској станици која је уживо преносила излазак колоне из згграде у којој су имали свој студио, а у непосредној близини раскрснице Брчанска малта.

Према наводима из кривичне пријаве, у колони је погинуло 59 припадника ЈНА и цивила, а рањено 44, док постоје приче о 132 убијена војника и цивила.[1][2][3]

Грађани Тузле овај датум прослављају као "Дан одбране Тузле".[4]

Напад

Инцидент се десио када је 92. моторизована бригада ЈНА, која се у договору са властима Тузле требала мирно повући из касарне ЈНА „Хусинска буна“ са око 200 моторних возила и око 600 старешина и војника.[5]

Припадници МУП БиХ са веома малим бројем људи су 15. маја 1992. године одговориле на нападе и пуцања са колоне возила ЈНА која је напуштала Тузлу према Бијељини и даље у правцу Србије, чиме је исценирано кршење одредбе међународног ратног права, Женевску конвенцију као и претходни договор[6] СР Југославије и босанских власти у Сарајеву о мирном повлачењу ЈНА са подручја Босне и Херцеговине до 19. маја 1992. године. Према изјавама учесника тог догађаја, у задњем дијелу колоне су се налазили резервисти, у алкохолисаном стању, који су још од изласка из касарне почели пуцати по зракум а касније и по цивилним објектима и људима. Неки од супротних изјава је речено да је на ово одговорено и са зграде болнице што је немогуће, колико због даљине и због тога што није у визуалном домету. Припадници МУП-а су добили наређење да се на ватру одговори ватром. То је доказано и приказано на суђењу Илији Јуришићу у Београду. Цели инцидент је преносила локална телевизија „ФС 3“, која је имала свој студио у згради која се налази у непосредној близини раскрснице.

Тачан број официра, младих војника и резервиста ЈНА који су убијени приликом повлачења из Тузле 15. маја 1992. године није утврђен. Посмртни остаци настрадалих су сахрањени на локалном грољу, до њихове ексхумације.

Имена жртава

Списак погинулих припадника ЈНА:

  1. Благојевић (Анђелка) Радислав, из Мичијевића, рођ. 7. 7. 1970. године,
  2. Благојевић(Сима) Војо, из Поречјине рођ. 10. 10. 1959. године,
  3. Благојевић (Драга) Војо, из Подгоре — Лопаре, рођ. 16. 2. 1942. године,
  4. Божић (Илије) Гордан, из Комара — Лукавац, рођ. 23. 11. 1964. године,
  5. Васић (Ненада) Јово, из Пожарнице, рођ. 10. 10. 1953. године,
  6. Вујановић (Љубомира) Цвијетин, из Пожарнице, рођ. 17. 6. 1966. године,
  7. Вукојевић (Анђелка) Саво, из Кртова — Лукавац, рођ. 28. 1. 1965. године,
  8. Гогановић (Жарка) Васкрсије, рођ. 2. 5. 1937. године,
  9. Давидовић (Николе) Божо, из Видуше — Какањ, рођ. 7. 1. 1973. године,
  10. Деспотовић (Петра) Славко, из Бос. Петровог села, стар 34 године,
  11. Ђурановић (Сава) Роберт, из Комара — Лукавац,
  12. Ђурић (Илије) Живко, из Црног блата, рођ. 4. 7. 1968. године,
  13. Ђурић (Марка) Зоран, из Црног блата, рођ. 7. 5. 1961. године,
  14. Ђурић (Марка) Миленко, из Црног блата, рођ. 25. 3. 1963. године,
  15. Ђурић (Милана) Марко, из Црног блата, рођ. 23. 2. 1936. године,
  16. Зец (Бранислава) Драженко, из Приједора, рођен 11. 5. 1972. године,
  17. Илић (Стеве) Владо, из Тузле, рођ. 9. 10. 1952. године,
  18. Илић (Радована) Бошко, из Бријеснице — Лукавац, рођ. 8. 7. 1970. године,
  19. Јањић (Љуба) Драго, из Колимера — Тузла, рођ. 10. 10. 1956. године,
  20. Јовановић (Живана) Душко, из Пожарнице, рођ. 7. 5. 1973. године,
  21. Јовичић (Милорада) Мирослав, из Пурачића — Лукавац, рођ. 22. 4. 1968,
  22. Јокић (Ника) Горан, из Офенбаха — Немачка, рођ. 8. 11. 1972. године у Пожарници,
  23. Јосиповић (Крста) Младен, из Лукавца, рођ. 27. 7. 1965. године,
  24. Јурковић (Марка) Зоран, из Тузле, рођ. 24. 11. 1962. године,
  25. Кулишић (Васа) Милан, из Сижја — Лукавац, рођ. 12. 4. 1946. године,
  26. Лазић (Јована) Ранко, из Симин Хана, рођ. 29. 9. 1973. године,
  27. Латковић (Марка) Слободан, из Босанског Петровца, рођ. 19. 8. 1973. године,
  28. Лопатко (Данила) Мирослав, из Прњавора, рођ. 29. 9. 1972. године,
  29. Лукић (Милана) Илија, из Кртова – Лукавац, рођ. 28. 3. 1964. године,
  30. Љубојевић (Станимира) Ђорђе, из Ковачице — Тузла, рођ. 2. 9. 1962. године,
  31. Марковић (Цвијетина) Стојко, из Возуће — Завидовићи, рођ. 26. 3. 1962. године,
  32. Мекић (Миленка) Драган, из Живиница, рођ. 8. 9. 1959. године у Земуну,
  33. Мићановић (Мића) Владимир, из Тузле, рођ. 29. 9. 1968. године,
  34. Михајловић (Радована) Зоран, из Комара, рођ. 26. 6. 1966. године,
  35. Михајловић (Радована) Милан, из Комара,
  36. Мркоњић (Ранка) Ранко, зв. „Стојан“ из Сижја, рођ. 17. 5. 1948. године,
  37. Недић (Васкрсија) Милан, из Сижја, рођ. 16. 2. 1956. године,
  38. Недић (Неда) Радо, из Смолуће, рођ. 13. 8. 1955. године,
  39. Остојић (Јанка) Милорад, из Доње Потпеће, рођ. 21. 5. 1954. године,
  40. Перић (Ђорђија) Остоја, из Смолуће, рођ. 18. 2. 1969. године,
  41. Петровић (Сретка) Боро, из Кртова, рођ. 3. 6. 1971. године,
  42. Поповић (Радивоја) Ненад, из Калесије, рођ. 29. 11. 1954. године,
  43. Савић (Бранка) Миленко, из Пожарнице, рођ. 13. 10. 1959. године,
  44. Сорајић (Бранка) Божидар, из Љубиња, рођ. 10. 12. 1973. године,
  45. Стојановић (Бранка) Сретен, из Дубнице — Калесија, рођ. 1955. године,
  46. Тадић (Милорада) Боро, из Кртова, рођ. 25. 4. 1964. године,
  47. Тодоровић (Душана) Драган, из Кртова, рођ. 7. 2. 1964. године,
  48. Тодоровић (Луке) Радомир, из Кртова, рођ. 23. 9. 1954. године,
  49. Тубић (Јована) Јеленко, из Сижја, рођ. 22. 4. 1953. године,
  50. Цвјетковић (Мирка) Данило, из Доње Потпећа - Сребреник, рођ. 14. 2. 1972. године,
  51. Џолић (Николе) Јован, из Јајца, рођ. 7. 7. 1971. године


Осумњичени за одговорност овог инцидента

За лошу организацију, кршење договора и правила о извлачењу и др.:

  1. Дубајић Миле, комадант касарне у Тузли,


Осумњичени за извршење ратног злочина

За организацију и извођење напада на тузланску војну колону од стране Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије 15. маја 1992. осумњичена су следећа лица:

  1. Беслагић Селим, градоначелник Тузле,
  2. Хаџић Изет, предсједник округа Тузла,
  3. Делибеговић Енвер, командант општинског штаба Тузла,
  4. Бајрић Мехмед звани Мешо, начелник Центра јавне безбједности Тузла,
  5. Зилић Мехмед звани Зила,
  6. Заимовић Схер, руководилац „Патриотске лиге“ у Тузли и организатор приватних завора за Србе,
  7. Прцић Фарук, директор Рударског института у Тузли,
  8. Ранчић Хазим, начелник ЦСБ Тузла,
  9. Кнез Зељко, био потпуковник у ЈНА,
  10. Дервишевић Хамза из Тузле,
  11. Павловић Адо, рођен 1970. у Тузли,
  12. Павловић Јасмин из Тузле,
  13. Окановић Суљо, бивши возач ГСП из Тузле,
  14. Окановић Исмет,
  15. Дедић Мухамед из Тузле, командир милиције у Тузли,
  16. Хамзић Хамза, бивши припадник ДБ у Тузли,
  17. Пјанић Мефрудин из Тузле,
  18. Пјанић Мирсад из Тузле,
  19. Бекић Цуса из Тузле,
  20. Благојевић Зоран из Јасенића, са пребивалиштем у Тузли,
  21. Башић Галиб, активни милиционер у Тузли,
  22. Златановић Јасмин, замјеник начелника СУП-а Тузла, шеф криминалистичке службе,
  23. Алиловић Цазим из Тузле,
  24. Чехајић Мусто из Плана код Тузле,
  25. Шепић Каме из Тузле, власник приватне продавнице ауто дијелова у селу Славиновићи,
  26. Брчвановић Јуро из Кризана код Тузле,
  27. Буковић Јакуб из села Славиновића код Тузле,
  28. Ђуг Кемал из Тузле,
  29. Шеховић Мирха из Тузле, снаха од доктора Шеховића,
  30. Фазлић Мунивера из Тузле, супруга доктора Фазлића,
  31. Бајић Осман, бивши потпуковник ЈНА саобраћајне службе,
  32. Шадић Азим из Тузле,
  33. Шарић Хамза, бивши поручник ЈНА,
  34. Шарић салих, бивши заставник ЈНА и управник пекаре у Тузли,
  35. Шљивић Асим,
  36. Делић Сеад, бивши мајор ЈНА,
  37. Зулић Салих, поручник у резерви,
  38. Делибеговић Мирсад, старији водник у резерви,
  39. Бркић Мухамед, члан кризног штаба ЦЈБ у Тузли,
  40. Николић Будимир, члан кризног штаба ЦЈБ у Тузли,
  41. Јуришић Илија, члан кризног стаба СЈБ у Тузли,
  42. Баџа Ђорђе, бивши поручник ЈНА, начелник техничке службе у 2. корпусу АРБиХ,
  43. Ливадић Нихад, бивши поручник ЈНА, начелник безбједности у Тузли,
  44. Видић Младен, бивши поручник ЈНА, командир специјалне маневарске бригаде МУП-а за напад на колону, припадник 115. бригаде Хрватског вјећа одбране „Зрињски“ у Тузли,
  45. Пекарић Кадро, милиционер, командир интервентног вода маневарске чете МУП-а за напад на колону,
  46. Глигорић Симе Славко, бивши потпуковник ЈНА, рођен у Српцу 1942, замјеник команданта логистичке базе у Тузли,
  47. Краснићи Халила Агим, бивши капетан 1. класе ЈНА, рођен 1956. у Пеци, сада у 2. корпусу АРБиХ,
  48. Гаши Алије Дамир, бивши старији водник ЈНА рођен 1956. у Србији, командант минобацацке батерије у 2. корпусу АРБиХ,
  49. Зримић Јакова Мато, рођен 1963. у Ђакову, Хрват, старији водник у ЈНА,
  50. Бегановић Мустафа, бивши капетан 1. класе ЈНА,
  51. Бједић Махмут, капетан 1. класе у резерви,
  52. Мот Неда, снајпер А БиХ,
  53. син Јукић Мије, снајпер А БиХ,
  54. кћи Јукић Мије, снајпер А БиХ,
  55. кћи Зарић Живана, снајпер А БиХ из Пожарнице,
  56. Бајрића Садија, снајпер А БиХ,
  57. Колар Иван, бивши подофицир ЈНА

Суђења

Истражиоци Хашког Суда су 2003. године предмет „Тузланска колона“ уступили Тужилаштву БиХ, сматрајући да има довољно доказа покретање истражног поступка против 9 особа, а за 4 особе да се основано сумња да су починили кривично дело: ратни злочин. Према наводима из кривичне пријаве, у колони је погинуло око 212 старешина и војника, док је 140 заробљено и мучено.

У мају 2007. године на територији Србије ухапшен је Илија Јуришић, који је у време напада био високи старешина МУП БиХ и дежурни Оперативног штаба Јавне безбедности Тузла. Првостепена пресуда Специјалног Суда за ратне злочине у Београду је за Илију Јуришића гласила, 12 година затвора, али је 11. октобра 2010. Апелациони Суд у Београду вратио тај предмет на почетак. А то поновљено суђење и данас није завршено. [7]

Децембра 2009. године Тужилаштво БиХ обуставља истрагу везано за окривљеног Селима Бешлагића и предмет „Тузланска колона“.[8]

Види још

Референце

  1. ^ „Serbia jails Bosnian Croat for 1992 war crimes”. Reuters. 28. 9. 2009. 
  2. ^ „ZLOČIN BEZ KAZNE Milunović: “Napad na kolonu JNA u Tuzli – pucanj u mir u BiH””. srpskainfo.com. 14. 5. 2019. 
  3. ^ „Autor knjige “Tuzlanska kolona": “Ubijena su 132 vojnika i civila, bio je to 'savršen zločin' za koji niko nije odgovarao …””.  Недостаје или је празан параметар |url= (помоћ)
  4. ^ „Obilježen 15. maj: Dan kada su odbranjene Tuzla i BiH”. oslobodjenje.ba. 15. 5. 2019. 
  5. ^ РТС: Годишњица напада у Тузли, Приступљено 9. 4. 2013.
  6. ^ Споразум о повлачењу ЈНА из Босне Архивирано на сајту Wayback Machine (11. март 2007), Приступљено 9. 4. 2013.
  7. ^ „Јуришић још није осуђен” (PDF). 2. 12. 2019. 
  8. ^ РТРС: Помен у Тузли протекао мирно, Приступљено 21.5.2013.

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Напад_на_колону_ЈНА_у_Тузли&oldid=22243739”