Кичево — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 12: | Ред 12: | ||
|гдуж=20.96999997488082 |
|гдуж=20.96999997488082 |
||
}} |
}} |
||
'''Кичево''' ({{јез-мак|Кичево}}) је град у [[Република Македонија|Републици Македонији]], у западном делу државе, на путу [[Скопље]]-[[Охрид]]. |
'''Кичево''' ({{јез-мак|Кичево}}) је град у [[Република Македонија|Републици Македонији]], у западном делу државе, на путу [[Скопље]]-[[Охрид]]. Кичево је седиште истоимене [[Општина Кичево|општине Кичево]]. |
||
== Природне одлике == |
== Природне одлике == |
||
Град Кичево се налази на у западном делу [[Република Македонија|Републике Македоније]]. Град је на је 110 -{km}- југозападно од [[Скопље|Скопља]], главног града државе. Од [[Охрид]]а град је удаљен 65 |
Град Кичево се налази на у западном делу [[Република Македонија|Републике Македоније]]. Град је на је 110 -{km}- југозападно од [[Скопље|Скопља]], главног града државе. Од [[Охрид]]а град је удаљен 65 -{km}- северно. |
||
'''Рељеф''': Кичево се сместило у историјској области [[Кичевија]]. Град се сместио у пространом [[Кичевско поље|Кичевском пољу]], које гради река [[Треска (река)|Треска]] и њена значајна притока, [[Кичевска река]]. [[Поље]] се пружа јужно и северно од града, док се на западу и истоку издижу [[планине]]; на западу планина [[Бистра (планина)|Бистра]], а на истоку планина [[Коњаник (планина)|Коњаник]]. Надморска висина града је приближно 620 метара. |
'''Рељеф''': Кичево се сместило у историјској области [[Кичевија]]. Град се сместио у пространом [[Кичевско поље|Кичевском пољу]], које гради река [[Треска (река)|Треска]] и њена значајна притока, [[Кичевска река]]. [[Поље]] се пружа јужно и северно од града, док се на западу и истоку издижу [[планине]]; на западу планина [[Бистра (планина)|Бистра]], а на истоку планина [[Коњаник (планина)|Коњаник]]. Надморска висина града је приближно 620 метара. |
||
Ред 21: | Ред 21: | ||
'''Клима''' у насељу, и поред знатне надморске висине, има [[Жупна клима|жупне одлике]], па је пре [[Умерено континентална клима|умерено континентална]] него [[Планинска клима|планинска]]. |
'''Клима''' у насељу, и поред знатне надморске висине, има [[Жупна клима|жупне одлике]], па је пре [[Умерено континентална клима|умерено континентална]] него [[Планинска клима|планинска]]. |
||
'''Воде''': Кроз |
'''Воде''': Кроз само Кичево протиче [[Кичевска река]], која се непосредно јужно од града улива у реку [[Треска (река)|Треску]]. |
||
== Историја == |
== Историја == |
||
Ред 35: | Ред 35: | ||
== Становништво == |
== Становништво == |
||
По попису становништва из 2002. године, град Кичево имао је 27.067 становника, док [[град]]ско подручје са пар [[предграђе|приградских]] [[села]] има преко |
По попису становништва из 2002. године, град Кичево имао је 27.067 становника, док [[град]]ско подручје са пар [[предграђе|приградских]] [[села]] има преко тридесет хиљада становника. ово је неколико пута више него што је град имао почетком [[20. век|20. века]]. |
||
'''Етнички састав''': Град има етнички мешовито становништво, а током протеклих деценија удео појединих народности се значајно мењао: |
'''Етнички састав''': Град има етнички мешовито становништво, а током протеклих деценија удео појединих народности се значајно мењао: |
Верзија на датум 24. септембар 2013. у 18:28
Кичево | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Северна Македонија |
Општина | Кичево |
Становништво | |
— (2002) | 27.067 |
Географске карактеристике | |
Координате | 41° 30′ 36″ С; 20° 58′ 12″ И / 41.51000000629429° С; 20.96999997488082° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 620 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 6250 |
Позивни број | (+389) 045 |
Регистарска ознака | KI |
Веб-сајт | www |
Кичево (мкд. Кичево) је град у Републици Македонији, у западном делу државе, на путу Скопље-Охрид. Кичево је седиште истоимене општине Кичево.
Природне одлике
Град Кичево се налази на у западном делу Републике Македоније. Град је на је 110 km југозападно од Скопља, главног града државе. Од Охрида град је удаљен 65 km северно.
Рељеф: Кичево се сместило у историјској области Кичевија. Град се сместио у пространом Кичевском пољу, које гради река Треска и њена значајна притока, Кичевска река. Поље се пружа јужно и северно од града, док се на западу и истоку издижу планине; на западу планина Бистра, а на истоку планина Коњаник. Надморска висина града је приближно 620 метара.
Клима у насељу, и поред знатне надморске висине, има жупне одлике, па је пре умерено континентална него планинска.
Воде: Кроз само Кичево протиче Кичевска река, која се непосредно јужно од града улива у реку Треску.
Историја
Подручје Кичева било је насеље још у време праисторије. У време антике овде је постојало насеље Ускана.
Почетком средњег века ово подручје насељавају Словени, а посебно племе Брсјаци. Они дају назив насељу, које се први пут тако назива у 11. веку, у списима архиепископа охридског Теофилакта, у време византијског цара Василија Великог. Током касног средњег века то је невелики град у жупи.
Османска војска осваја Кичево 1385. године. Град остаје више векова под Османлијама и времено постаје права источњачка паланка. Крајем 19. века то је било етнички мешовито градско насеље са турском већином.
1912. године Кичево се са околином припаја Краљевини Србији, касније Југославији. Од 1991. године град је у саставу Републике Македоније.
Становништво
По попису становништва из 2002. године, град Кичево имао је 27.067 становника, док градско подручје са пар приградских села има преко тридесет хиљада становника. ово је неколико пута више него што је град имао почетком 20. века.
Етнички састав: Град има етнички мешовито становништво, а током протеклих деценија удео појединих народности се значајно мењао:
Народност | Попис 1948. | Попис 1953. | Попис 1961. | Попис 1971. | Попис 1981. | Попис 1994. | Попис 2002. | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Бр. стан. | % | Бр. стан. | % | Бр. стан. | % | Бр. стан. | % | Бр. стан. | % | Бр. стан. | % | Бр. стан. | % | |
Македонци | .. | .. | 3.747 | 39,2 | 6.809 | 66,0 | 9.900 | 64,3 | 13.236 | 58,9 | 15.255 | 60,7 | 15.031 | 55,5 |
Албанци | .. | .. | 232 | 2,4 | 681 | 6,6 | 2.284 | 14,9 | 4.516 | 20,1 | 5.902 | 23,5 | 7.641 | 28,2 |
Турци | .. | .. | 4.749 | 49,7 | 2.079 | 20,2 | 2.041 | 13,3 | 2.175 | 9,7 | 2.175 | 8,7 | 2.406 | 8,9 |
Цигани | .. | .. | 54 | 0,6 | 0 | 0,0 | 17 | 0,1 | 304 | 1,3 | 1.235 | 4,9 | 1.329 | 4,9 |
Цинцари | .. | .. | 4 | 0,1 | 0 | 0,0 | 0 | 0,0 | 5 | 0,0 | 15 | 0,1 | 75 | 0,3 |
Срби | .. | .. | 484 | 5,1 | 394 | 3,8 | 305 | 2,0 | 203 | 0,9 | 96 | 0,4 | 82 | 0,3 |
Бошњаци | .. | .. | 0 | 0,0 | 0 | 0,0 | 0 | 0,0 | 0 | 0,0 | 0 | 0,0 | 7 | 0,0 |
Остали | .. | .. | 297 | 3,1 | 394 | 3,5 | 846 | 5,5 | 2,040 | 9,1 | 451 | 1,8 | 496 | 1,8 |
УКУПНО | 7.280 | 9.567 | 10.324 | 15.393 | 22.479 | 25.129 | 27.076 | |||||||
Верски састав: Међу градским становништвом преовлађује православље (55%), а у мањини је ислам (43%).
Привреда
Кичево је у време СФРЈ било значајно индустријско средиште, али је већина погона пропала. Једино је остала значајна ТЕ Осломеј. Данас је у граду и околини важна мала привреда, а значајан број Кичевљана ради у иностранству.
Збирка слика
-
Музеј Западне Македоније у Кичеву
-
Културни центар „Кочо Рацин
-
Зграда општине Кичево
-
Православна црква Св. Петра и Павла
-
Спомен-костурница из времена НОБ-а