Шумска сова

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Шумска сова
Strix aluco
Strix aluco aluco.jpg
Strix aluco
Научна класификација
Царство: Животиње
Тип: Хордати (Chordata)
Класа: Птице (Aves)
Ред: Сове (Strigiformes)
Породица: Типичне сове (Strigidae)
Род: Strix
Врста: Strix aluco
Биномна номенклатура
Strix aluco
Linnaeus, 1758
Strix aluco distribution map.png
Распрострањење шумске сове у свету.

Шумска сова (лат. Strix aluco) врста је птица која припада реду сова (Strigiformes) и породици правих сова (Strigidae). Припада средње великим совама, тело је дужине од 40 до 46 cm и распон крила од 90 до 105 cm. Ова збијена сова смеђег или сивог перја лови плен углавном ноћу. Има крупне црне очи и нема ушне ћубе. Шумска сова је станарица и углавном насељава старе лишћарске и мешовите шуме, али и људска насеља и паркове [2]. Не налази се на IUCN црвеној листи и по критеријумима у последњих десет година оне су процењене као „најмања брига“. Ипак у Србији је шумска сова на листи строго заштићених врста птица, с обзиром на то да је већина шума млада па нема довољно старих стабала са дупљама у којима се оне гнезде [3].

Опис врсте[уреди]

Шумска сова је снажна птица, масе од 400 до 800 g. Женке су веће и масивније од мужјака као и код осталих врста сова. Мужјаци су дужине 40–43,5 cm, са распоном крила 90–95 cm и масе 410–550 g, а женке дужине тела 43,5–46,0 cm, распона крила 94–105 cm и масе 410–800 g [4]. Ова средње велика сова са релативно крупном округлом главом, је кестенасто-смеђе боје или светлосмеђе са сивом нијансом умсто тамно смеђе, прошарана је тамним уздужним пругама. Јединке средњег узраста имају различите нијансе жуто-смеђе, тамно-жуте, браун или браун боје са сивим нијансама, па је ова врста на енглеском језику позната као „Еуроазијска жутосмеђа сова“ (енгл. Eurasian Tawny Owl). Горњи делови тела су тамније боје, смеђе или кестенасте, док су доњи делови тела (груди и стомак) светлије нијансе, прљаво беле или кремасте боје. Богато су испругани риђим или тамно браон пругама нарочито на грудима, док је реп кратак. На глави нема „ушке“ — уздигнуто перје које подсећа на уши, односно има упадљив пернати оквир око очију (фацијални диск). Кљун је светло жуте боје, а ноге су добро оперјале. Позната је по свом оглашавању: „хуу-ху-ху“, које се понавља у размаку од сваке три секунде.

Вид и слух[уреди]

Очи су јој велике, смештене су на предњој страни главе и имају добар ноћни вид. За разлику од већине сова које имају жуту или наранџасту боју очију, шумска сова има тамне беоњаче [5]. Слух је изузетно добро развијен. Совине уши су смештене лево и десно од очију у облику малих отвора који су заштићени перјем и нису на истој висини, једно је више, а друго ниже у односу на очи. Баш та асиметричност ушију даје им тродимензионалност звука. Слух им је врло осетљив тако да свој плен могу лоцирати и у потпуној тами.

Начин живота[уреди]

Дан проводи дремајући уз стабло или у некој шупљој грани, по заласку сунца креће у лов. Шумска сова лети са мало замаха заобљеним крилима. Као и већина сова, у лету је тиха захваљујући меким перима. Ова врста је неустрашива што се тиче одбране гнезда и младунчади, и уљеза напада својим оштрим канџама. Тада могу бити нападнути пси, мачке и људи. Просечан животни век шумских сова је 5 година, али су познати случајеви животног века од 18 година у дивљини, И од 27 година у затвореништву.

Станиште и исхрана[уреди]

Станарица је и строго територијална врста. Након што млада птица једном заузме територију, брани је и на њој остаје читав свој живот. Настањује шуме, паркове и веће вртове. Шумској сови главни вид исхране чине мишолики глодари, мада се храни и ситним птицама, гмизавцима, водоземцима и инсектима, а уме да улови и рибу.

Гнежђење и размножавање[уреди]

Младунци шумске сове.

Пар који се везао, брани своју територију целу годину и одржава је са незнатним променама из године у годину. Гнезди се претежно у напуштеним дупљама веверица, али заузима и напуштена гнезда сврака. Места за гнежђење су јој, такође, шупља дебла, којих нажалост у природи има све мање због експлоатације шума. Такође из истог разлога, недостатка природних дупљи за гнежђење, младе шуме су лош дом, па многи парови шумских сова у Србији имају проблем са проналажењем одговарајућих, безбедних места за гнежђење и одмор. Зато се понекад гнезде на тлу, где често постају жртве дивљих свиња, куна, лисица, паса, змија. Повремено се гнезде и на таванима кућа.

Леже од фебруара, а на северу и касније, али никад након средине марта што је случај у Скандинавији. У пологу обично има 2-5 јаја. Женка, лежи на јајима 28-30 дана. Јаја су беле боје димензија око 48 x 39 mm, и тежине 39,0 g од које је 7% маса љуске.

Младунци гнездо напуштају у доби од 25-30 дана и тада се скривају на оближњим гранама, а за лет су способни 10 дана касније. Родитељи брину о младунцима два или три месеца после њихвог излегања. Младунци се осамостаљују у доби од 15-17 недеља, па од августа до новембра теже да пронађу своју територију коју ће населити. Ако не успеју да нађу одговарајућу територију углавном гину од глади. Током живота остају заједно са својим партнером (моногамни однос).

Распрострањеност[уреди]

Шумска сова је најчешћа врста која се може срести у Србији у шумама са још неколико врста сова, претпоставља се да се гнезди око 11.000 парова. На вршачким планинама које су углавном прекривене шумом, где је такође најзаступљенија врста у протеклој деценији су природњачко друштво „ГЕА“ и јавно предузеће „Варош“ (старалац природног добра Вршачке планине) поставили су око 100 кућица за шумску и уралску сову, што се показало врло успешним [6]. Шумска сова је неравномерно распрострањена од Евроазије, Велике Британије и Иберијског полуострва до Кореје на истоку, а јужно до Ирана и Хималаја. Подврста S. a. mauritanica проширује опсег распрострањеност врсте на северозапад Африке. Ово врста сове станарице није присутна у Ирској, а само ретки примери се могу срести на Балеарским и Канарским острвима [7]. Шумска сова је углавном равничарска (низијска) птица у хладнијим деловима њеног ареала, али неке врсте имају станишта на висинама до 550 m у Шкотској, 1,600 m на Алпима, 2.350 m у Турској и до 2.800 m у Бурми. Шумска сова је географски распрострањена на површини од најмање 10 милиона km² и има велику популацију, која броји око 970,000-2.000.000 јединки само у Европи. Тренд раста популације није поуздано одређен, али постоје наводи да се она повећава. Ова врста није угрожена, и наведена је као последња брига јер има широко распрострањење [8]. Падови популације су се догодили само у Финској, Естонији, Италији и Албанији.

Подврсте[уреди]

Шумска сова је типичан представник рода Strix, који броји 13 врста, док се у Европи гнезде три врсте из овог рода: шумска сова, Лапонска сова и Уралска сова. На списку испод су наведене подврсте врсте Strix aluco:

Подврста, стручни назив Распрострањеност подврсте Описао
 Strix aluco aluco Северна и централна Европа Linnaeus, 1758
 Strix aluco sylvatica Западна Европа укључујући В. Британију Shaw, 1809
 Strix aluco nivicola Непал и део Кине, јужно Бурма и Тајланд Blyth, 1845
 Strix aluco biddulphi Пакистан, регион Кашмира Scully, 1881
 Strix aluco willkonskii Палестина, север Ирана и Кавказ Menzbier, 1896
 Strix aluco mauritanica Северозапад Африке, од Марока до Туниса и Мауританија Witherby, 1905
 Strix aluco sanctinicolai Запад и североисток Ирана Zarudny, 1905
 Strix aluco ma Североисток Кине и Кореја H. L. Clark, 1907
 Strix aluco harmsi Туркменистан Zarudny, 1911
 Strix aluco siberiae Централна Русија од Урала до запада Сибира Dementiev, 1933
 Strix aluco yamadae Тајван Yamashina, 1936

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ [1] Strix aluco База података укључује и доказе о ризику угрожености. (на језику: енглески)
  2. ^ Симић, Драган (2008). Птице Србије и подручја од међународног значаја (PDF) (на језику: (на језику: српски)). Београд: Лига за орнитолошку акцију Србије. ISBN 978-86-911303-0-5. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 29. 12. 2009. Приступљено 11. 08. 2010.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  3. ^ Прилог I: Строго заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива, Приступљено 30. 4. 2013.
  4. ^ Deane P. Lewis. „Eurasian Tawny Owl - Strix aluco (на језику: (на језику: енглески)). OwlPages.com. Приступљено 13. август 2010. 
  5. ^ Далиборка Станковић (2009). „Све Сове Србије” (на језику: (на језику: српски)). Политикин забавник. Архивирано из оригинала на датум 10. 01. 2011. Приступљено 10. август 2010. 
  6. ^ Миливој Вучановић. „Сове вршачких планина” (на језику: (на језику: српски)). Радио Београд. Приступљено 10. август 2010. [мртва веза]
  7. ^ Snow (1998). стр. 907-910.
  8. ^ BirdLife International 2009. „Strix aluco (Tawny Owl)” (на језику: (на језику: енглески)). In: IUCN 2010. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2010.2. Приступљено 12. август 2010. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

  • Документарна серија „Градске птице“, епизода „Шумска сова“ (на језику: српски)
  • Немања Суботић. „Сујеверје убија сове” (на језику: (на језику: српски)). „Вечерње новости“ (www.novosti.rs). Приступљено 12. август 2010. 
  • Славица Берић. „Кућице за ноћобдије” (на језику: (на језику: српски)). „Политика онлајн“. Приступљено 13. август 2010. 
  • „Пројекат - Шумска сова (Strix aluco)” (на језику: (на језику: српски)). www.wild-serbia.com. Приступљено 12. август 2010. 
  • Маја Лобода. „Шумска сова (Strix aluco)” (на језику: (на језику: српски)). Рад ученика из „Гимназије Сомбор“ (www.gimnazijaso.edu.rs). Приступљено 12. август 2010. 
  • Deane P. Lewis. „Eurasian Tawny Owl - Strix aluco” (на језику: (на језику: енглески)). OwlPages.com. Приступљено 13. август 2010. 
  • Весна Тутиш. „Сове” (на језику: (на језику: хрватски)). „Хрватско орнитолошко друштво“. Архивирано из оригинала на датум 17. 10. 2010. Приступљено 12. август 2010.