Кукувије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Кукувије
Временски распон: Касни еоцен до данас
Masked owl mask4441.jpg
Tyto novaehollandiae
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Tytonidae

Родови
Синоними

Tytoninae sensu Sibley & Ahlquist

Кукувије (лат. Tytonidae) једна су од две породице птица из реда сова, при чему је друга true owls or typical owls, Strigidae. Разликују се од осталих сова по томе што имају фацијални диск срцастог облика, за разлику од округлог фацијалног диска типичних сова. Оне имају дуге, јаке ноге са моћним канџама. Оне се разликују од породице Strigidae по структурним детаљима, посебно у погледу грудне кости и стопала.[1]

Кукувије су породица широког опсега, мада нису присутне у Северној Америци, Сахарској Африци, и великим деловима Азије. Оне живе у широком опсегу хабитата од пустиња до шума, и од умерених латитуда до тропа. Већина од двадесет постојећих врста кукувија је мало позната. Неке, као што је мадагаскарска кукувија, једва да су виђене или проучаване од њиховог открића, за разлику од уобичајене кукувије, која је једна од најбоље познатих врста на свету. Међутим, могуће је да неке подврсте обичне кукувије заслужују да буду одвојене врсте, али су веома мало о њима зна.

Пет врста кукувије је угрожено, и неке од острвских врста су изумрле током холоцена или раније (e.g. Tyto pollens, познат и фосилних записа са Андроса на Бахамама, и вероватно основа за митске Чикчарне[2]). Кукувије су углавном ноћне животиње, и генерално нису миграторне. Оне живе у паровима или појединачно.

Распрострањеност[уреди]

Настањују све континенте осим Антарктика. У Азији се могу наћи само на југу, југоистоку и југозападу. У Африци не живе само у средишњим деловима пустиње Сахаре. У Европи и Северној Америци не настањују хладна северна подручја.

Опис[уреди]

Дуге су од 23 до 53 cm и тешке од 180 до 1 280 грама, зависно од врсте. Женке су обично незнатно веће од мужјака. Перје је наранчасто до црнкастомрко на горњем делу тела. Доњи део тела је бео, мркоцрвен или црнкастомрк. Хране се углавном маленим сисарима (до величине зечева), птицама, жабама, рибама, гуштерима и великим инсектима које лове ноћу, више уз помоћ слуха него вида.

Оглашавају се сиктањем, крештањем или звиждањем. Такође могу гласно "цвокотати" кљуном.

Размножавање[уреди]

Гнезде су у амбарима и другим објектима који се ретко користе, вештачким гнездима, дупљама у одсецима, стенама или дрвећу. Неке се гнезде на тлу. Женка несе 2-9, понекада 11, белих јаја. Инкубира их 27-34 дана. Птићи остају у гнезду 50-64 дана.

Понашање[уреди]

Кукувије су због свог обичаја да се гнезде у рушевинама, црквама и сличним местима добиле посебно место у фолклору. Ипак, људи је углавном повезују са земљорадњом. Будући да се ове птице хране разним пацовима и мишевима који уништавају усеве, ове су птице ту биле добродошле. Нажалост, та их је блиска веза са земљорадњом готово уништила у Западној Европи, јер су много више од осталих врста страдале од пестицида и хербицида. У Малезији се кукувије и хемикалије користе заједно да би се контролисала популација пацова. Такве су се мере показале успешним, јер једна породица сова годишње поједе око 1 300 пацова. Међутим, ово није увек било успешно: када су их људи увезли на сејшелска острва, сове су радије убијале локалне птице него глодаре. Тако су за 12 година у потпуности истребиле беле чигре са тих острва.

Систематика[уреди]

Бивши родови[уреди]

Претпостављена „гигантска кукувија” Basityto из раног еоцина чији остаци су нађени у Графенмихлу (Немачка) била је заправо крунски ждрал (Balearica);[3] претпостављена „кукувија Ускршњег острва”, на бази субфосилних костију нађених на Рапа Нуј се испоставило да је процеларид;[4] и за узорак оригинално описан као фосилни плиоценски Lechusa stirtoni касније је утврђено да су недавни остаци садашње америчке кукувије.[5]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Bruce, M. D. (1999): Family Tytonidae (Barn-owls). In: del Hoyo, J.; Elliott, A. & Sargatal, J. (eds): Handbook of Birds of the World, Volume 5: Barn-owls to Hummingbirds: 34-75, plates 1-3. Lynx Edicions, Barcelona. ISBN 978-84-87334-25-2.
  2. ^ Marcot, Bruce G. (1995). „Owls of Old Forestsof the World” (PDF). United States Department of Agriculture - Forest Service. стр. 26. Приступљено 6. 3. 2019. 
  3. ^ Mourer-Chauviré, Cécile (2008). „The systematic position of the genus Basityto, Mlikovsky 1998” (PDF). Proceedings of the Biological Society of Washington. 114 (4): 964—971. 
  4. ^ Steadman, David William (2006): Extinction and Biogeography of Tropical Pacific Islands Birds. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-77142-7.
  5. ^ Chandler, Robert M. (July—September 1982). „A Reevaluation of the Pliocene Owl Lechusa Stirtoni Miller” (PDF). Auk. 99 (3): 580—581 — преко SORA.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

Литература[уреди]

  • Bruce, M. D. : Family Tytonidae (Barn-owls) (1999). In:. del Hoyo, J.; Elliott, A. & Sargatal, J. (eds): Handbook of Birds of the World, Volume 5: Barn-owls to Hummingbirds: 34-75, plates 1-3. Lynx Edicions, Barcelona. ISBN 978-84-87334-25-2. 
  • Steadman, David William .: Extinction and Biogeography of Tropical Pacific Islands Birds. University of Chicago Press. 2006. ISBN 978-0-226-77142-7..

Спољашње везе[уреди]