Јастребача

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јастребача
Surnia ulula
Surnia ulula
Surnia ulula
Статус угрожености:
Status iucn3.1 LC sr.svg
Нижи степен опасности - последња брига (IUCN 3.1)[1]
Систематика
царство: Животиње (Animalia)
тип: Хордати (Chordata)
класа: Птице (Aves)
ред: Сове (Strigiformes)
породица: Типичне сове (Strigidae)
род: Surnia
врста: Surnia ulula
Биномијална номенклатура
Surnia ulula
Linnaeus, 1758
Распрострањеност сове јастребаче у свету.
Распрострањеност сове јастребаче у свету.
Екологија таксона

Јастребача (лат. Surnia ulula) је врста птица која припада реду сова (Strigiformes) и породици правих сова (Strigidae). Припада средње великим совама, тело је дужине од 36 до 41 cm, распон крила око 60 cm, а просечна тежина 300-400 g [2]. Јастребача је сова отворених мочварних станишта. Врло је налик малој ушари, али су јој уши врло мале и тешко видљиве, а прошарана су само прса. Лице је изразито светло, с истакнутом тамном маском око жутих очију. Реп је јако прошаран. Активна је углавном у сумрак и зору, али често и током дана. Као и мала ушара, зими је често у јатима. Храни се углавном пољском волухарицом [3]. Територијално оглашавање је брза серија дубоких „пуу“. Ова врста се не може срести у Србији, већ је распрострањена на крајњем северу континента [4].

Начин живота[уреди]

Најчешће се настањује на рубовима шумам. Ова птица се гнезди у шупљинама (дупљама) дрвећа или у напуштеним гнездима других већих птица. Има страх од људи, и напшће са циљем да заштити своје гнездо, ако се превише приближе младима. Ово је делимично дневна сова, која лови волухарице и птице попут дроздова. Она чека на висини и користи своју брзину у лету да претекне плен. Јастребача има изузетан слух и могу понирањем у снег да ухвате глодара испод површине. Није селица, али у годинама кад су популације глодара ниске, сели се јужно у друга подручја. Гнезди се на тлу. У пологу је обично 4-8 јаја. Женка лежи на јајима 24-29 дана. Млади напуштају гнездо са 20 дана старости, а за лет су способни 2 недеље касније. Самостални су с 9-11 недеља старости.

Угроженост[уреди]

Ова врста није угрожена, и наведена је као последња брига јер има широко распрострањење.[5]

Распрострањење[уреди]

Јастребача настањује бореалне шуме на Холарктику, све од северне Норвешке и Шведске до Камчатке и Сахалина. Распрострањене су и на Аљасци и у Канади. Упркос великој области расрпострањеност, данас постоје само три подврсте:

  • Surnia ulula ulula - живи на северном Палеарктику.
  • Surnia ulula tianschanica - живи у Централној Азији на падинама планине Тјеншан.
  • Surnia ulula caparoch - разликује се од прве две, има тамније перје, а живи на северу Северне Америке.

Врста је присутна у следећим земљама: Естонији, Казахстану, Канади, Кини, Киргистану, Монголији, Норвешкој, Русији, Северној Кореји, Сједињеним Америчким Државама, Финској, Швајцарској и Шведској. Док је повремено присутна, или је миграторна врста у Аустрији, Белгији, Бермудским острвима, Данској, Јапану, Луксембургу, Мађарској, Немачкој, Пољској, Румунији, Словачкој, Уједињеном Краљевству, Украјини, Француској, Холандији, Чешкој и Шпанији [5].

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

Референце[уреди]

  1. [1] Surnia ulula База података укључује и доказе о ризику угрожености. ((en))
  2. Deane P. Lewis. „Northern Hawk Owl - Surnia ulula (на ((en))). OwlPages.com Приступљено 13. август 2010. 
  3. Весна Тутиш. „Сове“ (на ((hr))). „Хрватско орнитолошко друштво“ Приступљено 12. август 2010. 
  4. Далиборка Станковић (2009). „Све Сове Србије“ (на ((sr))). Политикин забавник Приступљено 10. август 2010. 
  5. 5,0 5,1 BirdLife International 2009. „Surnia ulula (Northern Hawk Owl)“ (на ((en))). In: IUCN 2010. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2010.2 Приступљено 13. август 2010.