Пређи на садржај

Предео изузетних одлика Маљен

Координате: 44° 6′ 27.69″ N 20° 3′ 58.22″ E / 44.1076917° С; 20.0661722° И / 44.1076917; 20.0661722
С Википедије, слободне енциклопедије
Предео изузетних одлика Маљен
IUCN категорија III (споменик природе)
Мапа са локацијом заштићене области Предео изузетних одлика Маљен
Мапа са локацијом заштићене области Предео изузетних одлика Маљен
Најближи градВаљево,  Србија
Координате44° 6′ 27.69″ N 20° 3′ 58.22″ E / 44.1076917° С; 20.0661722° И / 44.1076917; 20.0661722
Површина≥10.000 хектара
Основано2021. године

Предео изузетних одлика Маљен се налази у западној Србији и чини део комплекса Ваљевских планина који представља завршни масив Динарског система.[1]

Историјат

[уреди | уреди извор]

Влада Републике Србије је 2021. године донела Уредбу о проглашењу планине Маљен за Предео изузетних одлика са циљем да на овај начин заштити бројне природне лепоте и очува традиционалне делатности локалног становништва и својствену флору и фауну.[2] Укупно износи преко десет хиљада хектара.[2]

Категорија заштићеног подручја

[уреди | уреди извор]

Уредбом о проглашењу Предела изузетних одлика Маљен су утврђени режими заштите првог, другог и трећег степена.[1] Први износи укупну површину 108,66 хектара и обухвата највредније локалитете Црна река, Чалачки поток, Велика Плећ – Вражији Вир и Водопад Скакало.[1]

Други износи укупну површину 1.453,46 хектара и обухвата локалитете Бела Стена, Бела Каменица, Забалац, Манастирица, Тиња, Козлица и Црна Каменица.[1] Трећи износи укупну површину 8.542,71 хектара и обухвата преостали део заштићеног подручја који није обухваћен режимом заштите првог и другог степена.[1]

Предео изузетних одлика Маљен обухвата:[2]

Предео изузетних одлика Маљен обухвата:[1]

  • геоморфолошко наслеђе – клисуру Црне реке, акумулативне терасе Црне Каменице и ерозивно–акумулативне терасе Буковске реке код ушћа Црне реке,
  • хидролошко наслеђе – Каменицу, Рибницу, водопад Скакало, врело Манастирица и Понорницу понора под Плочом,
  • шумске фитоценозе термофилних храстових заједница, ксеро–мезофилне храстове заједнице, мезофилне храстово–грабове заједнице, букове шуме, буково–јелове шуме, шуме црног и белог бора, шуме црног јасена и црног граба, брезове шуме, шуме врбе и црне јове,
  • 474 биљних таксона што чини 12% укупне флоре – планински шафран, маркграфова жуменица, чешљица и друге,
  • старе–реликтне биљне врсте – девет Југовића, ветрогон, бршљан, клочика, црни граб и слично,
  • деветнаест врста водоземаца и гмизаваца, од тога осам строго заштићених гмизаваца, пет врста змија и седам водоземаца – шарени даждевњак, алпски мрмољак, обични мрмољак, жутотрби мукач, зелена крастава жаба, велика крастача, велика зелена жаба, ливадска жаба и риђа жаба.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ redakcija (2021-08-31). „Planina Maljen kao predeo izuzetnih odlika stavljena pod zaštitu”. Daljine.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-05-17. 
  2. ^ а б в „Планина Маљен проглашена за предео изузетних одлика”. glaszapadnesrbije.rs. Приступљено 2024-05-17. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]