Предео изузетних одлика Маљен
| Предео изузетних одлика Маљен | |
|---|---|
IUCN категорија III (споменик природе) | |
 | |
  | |
| Најближи град | Ваљево,  Србија |
| Координате | 44° 6′ 27.69″ N 20° 3′ 58.22″ E / 44.1076917° С; 20.0661722° И |
| Површина | ≥10.000 хектара |
| Основано | 2021. године |
Предео изузетних одлика Маљен се налази у западној Србији и чини део комплекса Ваљевских планина који представља завршни масив Динарског система.[1]
Историјат[уреди | уреди извор]
Влада Републике Србије је 2021. године донела Уредбу о проглашењу планине Маљен за Предео изузетних одлика са циљем да на овај начин заштити бројне природне лепоте и очува традиционалне делатности локалног становништва и својствену флору и фауну.[2] Укупно износи преко десет хиљада хектара.[2]
Категорија заштићеног подручја[уреди | уреди извор]
Уредбом о проглашењу Предела изузетних одлика Маљен су утврђени режими заштите првог, другог и трећег степена.[1] Први износи укупну површину 108,66 хектара и обухвата највредније локалитете Црна река, Чалачки поток, Велика Плећ – Вражији Вир и Водопад Скакало.[1]
Други износи укупну површину 1.453,46 хектара и обухвата локалитете Бела Стена, Бела Каменица, Забалац, Манастирица, Тиња, Козлица и Црна Каменица.[1] Трећи износи укупну површину 8.542,71 хектара и обухвата преостали део заштићеног подручја који није обухваћен режимом заштите првог и другог степена.[1]
Простор[уреди | уреди извор]
Предео изузетних одлика Маљен обухвата:[2]
- Град Ваљево са катастарским општинама Дивчибаре, Пријездић и Бачевци,
- Општину Горњи Милановац са катастарском општином Богданица,
- Општину Мионица са катастарским општинама Брежђе, Горњи Лајковац, Крчмар, Осеченица и Планиница,
- Општину Пожегу са катастарским општинама Љутице и Тометино Поље.
Садржај[уреди | уреди извор]
Предео изузетних одлика Маљен обухвата:[1]
- геоморфолошко наслеђе – клисуру Црне реке, акумулативне терасе Црне Каменице и ерозивно–акумулативне терасе Буковске реке код ушћа Црне реке,
- хидролошко наслеђе – Каменицу, Рибницу, водопад Скакало, врело Манастирица и Понорницу понора под Плочом,
- шумске фитоценозе термофилних храстових заједница, ксеро–мезофилне храстове заједнице, мезофилне храстово–грабове заједнице, букове шуме, буково–јелове шуме, шуме црног и белог бора, шуме црног јасена и црног граба, брезове шуме, шуме врбе и црне јове,
- 474 биљних таксона што чини 12% укупне флоре – планински шафран, маркграфова жуменица, чешљица и друге,
- старе–реликтне биљне врсте – девет Југовића, ветрогон, бршљан, клочика, црни граб и слично,
- деветнаест врста водоземаца и гмизаваца, од тога осам строго заштићених гмизаваца, пет врста змија и седам водоземаца – шарени даждевњак, алпски мрмољак, обични мрмољак, жутотрби мукач, зелена крастава жаба, велика крастача, велика зелена жаба, ливадска жаба и риђа жаба.
