Природни споменик Миоценски спруд Ташмајдан

Из Википедије, слободне енциклопедије

Споменик природе Миоценски спруд "Ташмајдан" први пут је заштићен 1969. године решењем Скупштине општине Палилула. Заштитом је био обухваћен изнад западне стране стадиона и бочно (од улаза у стадион), па све до водоводног тунела. Познато је да спрудни кречњак (откривен експлоатацијом камена на Ташмајдану) сличан тзв. лајтовачком кречњаку из Бечког басена и да представља један од главних фацијалних типова баденских наслага у Панонском басену, укључујући и околину Београда.

Категорија природног добра по законодавству Републике Србије[уреди]

Спада у трећу категорију заштићеног подручја локалног значаја. Категорија је одређена по основу Закона о заштити природе ("Службени гласник РС", бр. 36/2009, 88/2010, 91/2010- исправка) и Правилника о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја ("Службени гласник РС", бр. 103/2013).[1]

Међународни статус природног добра[уреди]

Овај споменик природе не испуњава услове за упис у IUCN листе националних паркова и заштићених подручја, али има основа за упис у листу објеката у оквиру Европске асоцијације за конзервацију геолошког наслеђа ProGeo.

Основне природне и створене вредности[уреди]

Геолошки профил (који је отворен у старом каменолому на Ташмајдану, а који се сада појављује у позадини спортског центра, изграђен је од ораногено- спрудних кречњака баденске старости и лежи доскордантно и трансгресивно преко доњокрених ургонских кречњака. Настао је као спруд радом црвених колонијалних алги из рода литхотамниум, затим колонијалних животиња бриоза, корала фораминифера и др. По литолошком саставу литотамнијско- бриозојски кречњак познат је под називом "лајтовачки" или "ташмајдански" кречњак, који је део једног од највећих спрудова Београда и његове околине. Простире се дуж центра града, од Ташмајдана до Калемегдана. Повезаност одсека са "Леровим склоништем" из Другог Светског рата и још увек неиспитаним и невалоризованим средњовековним подземним пролазима представља једино материјално сведочанство претходног периода у урбаном развоју овог дела Београда.

Власништво[уреди]

Целокупна површина овог природног добра је у државном власништву. Укњижени корисник земљишта и власник већег броја објеката (стадион, отворени базен, административни и пратећи објекти) је Спортско- рекреативни центар "Ташмајдан".

Површина[уреди]

Целокупна површина која се предлаже за заштиту под називом Миоценски спруд "Ташмајдан" износи 2,46ha, од чега је у режиму заштите првог степена 0,12ha, другог степена 0,43ha и у режиму заштите трећег степена 1,91ha. Површина, као и границе утврђене су на основу података прибављених од Републичког геодетског завода- Службе за катастар непокретности града Београда. Заштићена парцела бр. 1953/2 има статус градског грађевинског земљишта.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. Студија заштите споменика природе Миоценски спруд "Ташмајдан", Завод за заштиту природе Србије, 2014.