Dajićko jezero

Из Википедије, слободне енциклопедије

Координате: 43°25′27.87″N 20°15′46″E / 43.4244083° СГШ; 20.26278° ИГД / 43.4244083; 20.26278

Dajićko jezero
Jezero Ticar na Goliji.jpg
Zemlje basena  Srbija
Površina 460 km2
Nad. visina 1438 m

Dajićko jezero ("Tičar" jezero) je tresava koja se nalazi na severozapadnoj strani planine Golije[1], kod mesta Dajići, a ispod uzvišenja Tičar na 1438 metra nadmorske visine. Udaljeno je 33 km od Ivanjice, varošice u zapadnoj Srbiji.[2]

Karakteristike[уреди]

Dajićko jezero je trouglastog oblika, obrazovano je od atmosferskih padavina. Padavine su vremenom obrazovale udubljenje sve do izdana. Jezero i danas vodu dobija najvećim delom od atmosferskih taloga, kao i od kaptiranog izvora. Na izvoru je napravljena česma posvećena Vlastimiru Parezanoviću, pioniru šumarstva u ovom kraju.[1] Veličina jezera je između 10 i 15 metara, mada se menja, tj. nema stalnu veličinu.

Za jezero su vezane mnoge legende i predanja, ali i naučni radovi. Pod nazivom Dajićko jezero se prvi put pominje u spisima Josifa Pančića, Nedeljka Košanina i Jovana Cvijića, dok je kod meštana bio ustaljen naziv Tičar. Nedeljko Košanin je jedan od prvih naučnika koji je proučio jezero. U vreme njegovih istraživanja 1906. godine, površina vodenog jezera iznosila je 460 m2, što predstavlja tek četvrtinu njegove prvobitne površine i jasno ukazuje na ubrzan proces eutrofikacije.[1] Košanin je uz Radovana Ršumovića, odgovoran je što su mnogobrojne legende vezane za jezero razotkrivene.

Zimi je jezero pokriveno debelim slojem leda i snega, a leti kao mesto za izlete privlači mnogobrojne turiste iz raznih krajeva. Faunija jezera je nedovoljno istražena, ali je ustanovljeno da u jezeru žive tri akvatične vrste insekata iz reda Odoneta i da je ovo jedno od retkih staništa repatog vodozmca (лат. Triturus cristatus).[1]

Nekada su se na jezeru svakog 8. maja održavala služba, a sada se na istom mestu svakog 21. jula održava sabor.[1]

Svatovsko jezero[уреди]

Prema jednoj legendi u jezeru su se nekada utopili svatovi, pa se zove i Svatovsko. Po po nekim pričama tu se okupljaju gorske vile.[3]

Galerija fotografija[уреди]

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

Literatura[уреди]