Dajićko jezero
Координате: 43°25′27.87″N 20°15′46″E / 43.4244083° СГШ; 20.26278° ИГД
| Dajićko jezero | |
|---|---|
 | |
| Zemlje basena |  Srbija |
| Površina | 0,00046 km2 |
| Nad. visina | 1438 m |
Dajićko jezero ("Tičar" jezero) je tresava koja se nalazi na severozapadnoj strani planine Golije[1], kod mesta Dajići, a ispod uzvišenja Tičar na 1438 metra nadmorske visine. Udaljeno je 33 km od Ivanjice, varošice u zapadnoj Srbiji.[2]
Karakteristike[уреди | уреди извор]
Dajićko jezero je trouglastog oblika, obrazovano je od atmosferskih padavina. Padavine su vremenom obrazovale udubljenje sve do izdana. Jezero i danas vodu dobija najvećim delom od atmosferskih taloga, kao i od kaptiranog izvora. Na izvoru je napravljena česma posvećena Vlastimiru Parezanoviću, pioniru šumarstva u ovom kraju.[1] Veličina jezera je između 10 i 15 metara, mada se menja, tj. nema stalnu veličinu.
Za jezero su vezane mnoge legende i predanja, ali i naučni radovi. Pod nazivom Dajićko jezero se prvi put pominje u spisima Josifa Pančića, Nedeljka Košanina i Jovana Cvijića, dok je kod meštana bio ustaljen naziv Tičar. Nedeljko Košanin je jedan od prvih naučnika koji je proučio jezero. U vreme njegovih istraživanja 1906. godine, površina vodenog jezera iznosila je 460 m², što predstavlja tek četvrtinu njegove prvobitne površine i jasno ukazuje na ubrzan proces eutrofikacije.[1] Košanin je uz Radovana Ršumovića, odgovoran je što su mnogobrojne legende vezane za jezero razotkrivene.
Zimi je jezero pokriveno debelim slojem leda i snega, a leti kao mesto za izlete privlači mnogobrojne turiste iz raznih krajeva. Faunija jezera je nedovoljno istražena, ali je ustanovljeno da u jezeru žive tri akvatične vrste insekata iz reda Odoneta i da je ovo jedno od retkih staništa repatog vodozmca (лат. Triturus cristatus).[1]
Nekada su se na jezeru svakog 8. maja održavala služba, a sada se na istom mestu svakog 21. jula održava sabor.[1]
Više o jezeru[уреди | уреди извор]
Tičar jezero (Dojićko) za koga se vežu mnoge legende i mitovi. Nalazi se u gustoj četinarskoj šumi u naselju Bele vode. Mnogi akademici su pisali naučne radove na temu ovog jezera a jedni od njih su dr. Nedeljko Košanin i Radovan Ršumović. Jezero je u osnovi trouglasto a okruženo je gustom četinarskom šumom. Jezero je trenutno veoma malo oko 10-15 metara. Ranije je bilo mnogo veće i oticalo je u reku Pakašnicu. Jezero je obrazovano od atmosferskih voda i jezerska voda je vremenom rastvarala stene na svom dnu, tako da se basen jezera udubljivao dok nije dopro do izdana odakle i danas dobija vodu i tako se održava.[3]
Svatovsko jezero[уреди | уреди извор]
Prema jednoj legendi u jezeru su se nekada utopili svatovi, pa se zove i Svatovsko. Po po nekim pričama tu se okupljaju gorske vile.[4]
Galerija fotografija[уреди | уреди извор]
Dajićko jezero zimi
Vidi još[уреди | уреди извор]
 |
Dajićko jezero на Викимедијиној остави. |
Reference[уреди | уреди извор]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Srbija šume br. 103: „Dajićko jezero gorsko oko Golije“ Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јул 2014), pp. 6, avgust 2019, pristup 30.6.2013
- ^ „Pogled sa vrha Golije“
- ^ GolijaInfo: Šta videti i obići na Goliji pristup 11. februar 2020
- ^ Politika: Svatovsko jezero Golije, Gordana Jančić, 19. oktobar 2009, pristup 8. januar 2013
Literatura[уреди | уреди извор]
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
