Специјални резерват природе Увац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Специјални резерват природе Увац
IUCN категорија II (национални парк)
Uvac River and Eagle.jpg
Меандри Увца
Мапа са локацијом заштићене области Специјални резерват природе Увац
Мапа са локацијом заштићене области Специјални резерват природе Увац
Локација  Србија
Најближи град Нова Варош, Сјеница
Координате 43°24′N 19°56′E / 43.400° СГШ; 19.933° ИГД / 43.400; 19.933Координате: 43°24′N 19°56′E / 43.400° СГШ; 19.933° ИГД / 43.400; 19.933
Површина 7.543 ha
Основано 1971. године
Управљачко тијело Србија

Специјални резерват природе Увац је резерват природе I категорије који се налази на подручју југозападне Србије.[1] Захвата површину од 7.453 хектара и обухвата делове територија општина Нова Варош и Сјеница.[2] Под заштитом је државе од 1971. године као природно добро од изузетног значаја.[3]

Одлике[уреди]

СРП Увац представља јединствену морфолошку целину Старовлашке висије, која је представљена кањонском долином реке Увац. Она је усекла укљештене меандре релативних висина и до сто метара. Резерват се простире између две планине - Златара на југозападу и Јавора на североистоку. У рељефу доминирају крашки облици који су представљени бројним вртачама, увалама, јамама и пећинама. Најпознатији је Ушачки пећински систем, са 6.185 метара дугим каналима.[4] Овде се налази Ледена пећина.

Биљни и животињски свет[уреди]

Птице[уреди]

Белоглави суп

Резерват природе одликује се изузетним биодиверзитетом. Најзначајнија јединка ових простора је белоглави суп, врста орла лешинара великих димензија (распон крила и до три метра).[5] Ово је уз кањон реке Трешњице једино станиште ове птице у Србији. У резервату се налази око 300 јединки, а специфично за њих је јединствена исхрана. Наиме, хране се само лешевима угинулих животиња, па самим тим представљају важну карику у ланцу исхране. До сада је на територији овог подручја забележено 104 врсте птица међу којима су: сури орао (Aquila chrysaetos), орао змијар (Cricaetus gallicus), сиви соко (Falco peregrinus), велики ронац (Mergus merganser), прдавац (Crex crex) и друге.[6] Највеће гнездилиште великог ронца на Балкану налази се у резервату Увац.

Остали живи свет[уреди]

Ове просторе одликује и присуство једанаест врста риба (поточна пастрмка, клена, скобаља) и неколико угрожених врста сисара.[7] У резервату је регистровано присуство 219 различитих биљних таксона. Од тога су три врсте са међународних значајем, неколико је под заштитом, а више од 50 врста има лековита својства.[8] Значајно је присуство и других животиња као што су рис (Lynx lynx), видра (Lutra lutra) и слепи мишеви. Пећине Увца једино су станиште стеноендемичних врста инсеката рода Remyella и Duvalius, као и стоноге Haasea lacusnigri microcorna.[6]

Заштита[уреди]

Специјални резерват природе Увац, заштићен је први пут 1971. године на локалитету Павловића Брод са површином од 267 хектара. Током 1995. године подручје заштите је значајно проширено, за око десет пута (2.717 ха), да би коначан облик и величину добило 2006. године.[9] О резервату се стара Фонд за заштиту птица грабљивица „Белоглави суп“ са седиштем у Новој Вароши.[10] Будући да је ово добро од изузетног значаја, свака активност која може нарушити екосистем је строго забрањена.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „СРП Увац”. Uvac.org.rs. Приступљено 10. 3. 2012. 
  2. „Територија резервата”. Uvac.org.rs. Приступљено 10. 3. 2012. 
  3. „Заштићено подручје”. Uvac.org.rs. Приступљено 10. 3. 2012. 
  4. „Морфолошке одлике”. Uvac.org.rs. Приступљено 10. 3. 2012. 
  5. „Белоглави суп”. Uvac.org.rs. Приступљено 10. 3. 2012. 
  6. 6,0 6,1 Амиџић; et al. (2011). Заштићена природна добра Србије (друго изд.). Београд: Министарство животне средине, рударства и просторног планирања; Завод за заштиту природе Србије. стр. 280. ISBN 978-86-80877-39-6. 
  7. „Живи свет”. Uvac.org.rs. Приступљено 10. 3. 2012. 
  8. „Флора”. Uvac.org.rs. Приступљено 10. 3. 2012. 
  9. „Историјат”. Uvac.org.rs. Приступљено 10. 3. 2012. 
  10. „Заштита и брига”. Uvac.org.rs. Приступљено 10. 3. 2012. 

Спољашње везе[уреди]