Национални паркови Србије

С Википедије, слободне енциклопедије

Национални парк је заштићено подручје са већим бројем разноврсних природних екосистема од националног значаја, истакнутих предеоних одлика и културног наслеђа у коме човек живи усклађено са природом, намењено очувању постојећих природних вредности и ресурса, укупне предеоне, геолошке и биолошке разноврсности, као и задовољењу научних, образовних, духовних, естетских, културних, туристичких, здравствено-рекреативних потреба и осталих активности у складу са начелима заштите природе и одрживог развоја.[1]

Национални паркови подразумевају један од највиших облика заштите животне средине. Заштита природе у Србији има дугу традицију. Први писани траг о томе се налази у Душановом законику (члан 123.) из 14. века, где се дефинише могућност и забрањује прекомерна сеча шума у тадашњем Српском царству. Својим укупним вредностима данас национални паркови надилазе границе Србије и укључени су у Европску федерацију националних паркова - EUROPARC.

У Србији има пет националних паркова, док су два у поступку заштите.

Национални паркови[уреди | уреди извор]

Слика Име Основан Површина у ha Локација
Popovicko jezero.jpg Национални парк Фрушка гора 1960. 26.672
Национални паркови Србије на мапи Србије
Национални паркови Србије
Đerdap rest stop 2.jpg Национални парк Ђердап 1974. 63.786
Национални паркови Србије на мапи Србије
Национални паркови Србије
Kopaonik, Serbia.jpg Национални парк Копаоник 1981. 11.969
Национални паркови Србије на мапи Србије
Национални паркови Србије
Tara Vidikovac Banjska Stena 01.jpg Национални парк Тара 1981. 24.992
Национални паркови Србије на мапи Србије
Национални паркови Србије
Brod Dragash.jpg Национални парк Шар-планина 1986. 22.805
Национални паркови Србије на мапи Србије
Национални паркови Србије

Национални парк Фрушка гора[уреди | уреди извор]

Овај национални парк је основан 1960. године. Фрушка гора је дугачка 75 km, а широка од 13 до 15 km. Међу његове највеће вредности се убрајају листопадне шуме китњака, граба и букве, као и фрагменти степске вегетације. Што се тиче културно-историјске вредности, у овом парку се налази 17 манастира који потичу с краја XV и почетка 16. века. Због значајне улоге ових манастира у развоју и очувању културе, писмености и духовности српског народа, Фрушку гору су често називали Српска Света гора.

Национални парк Ђердап[уреди | уреди извор]

Основан је 1974. године. Највеће природне вредности су мешовите листопадне шуме које чине орах, мечја леска, копривић и буква, као и шибљаци јоргована. Такође, кречњачке литице представљају станиште ретким биљкама, а речни ток Дунава је станиште ретким рибама: јесетре и моруне. У оквиру овог парка се налази и Лепенски Вир, археолошко налазиште. Ђердап је највећи национални парк Србије.

Национални парк Тара[уреди | уреди извор]

Највеће природне вредности овог парка основаног 1981. су шуме панчићеве оморике, прашуме букве, јеле и смрче, као и тресава окружена поменутом шумом панчићеве оморике.

Национални парк Копаоник[уреди | уреди извор]

Као и Тара и овај национални парк је основан 1981. године. Његово богатство чине мешовите шуме смрче, јеле, букве и јавора, где се посебно издвајају старе шуме смрче („балканска тајга“), субалпијске заједнице патуљасте смрче и полегле клеке, као и кречњачке литице које су станиште ретких биљака попут рунолиста. Такође су и тресаве станиште ретких врста.

Национални парк Шар-планина[уреди | уреди извор]

Основан је 1986. године. Највеће вредности Шар-планине су очуване шуме молике и мунике, али и мешовите листопадне шуме које представљају станиште балканског риса. Ту су и жбунасте заједнице бора кривуља, а високопланински региони и серпентински камењари су станишта ретких биљака. На Шари се налазе и леднички циркови са глацијалним језерима.

Национални парк Проклетије (у поступку заштите)[уреди | уреди извор]

Простор планинског масива Проклетије је у поступку заштите на делу које се налази на територији Србије, на Косову и Метохији.

Национални паркови у поступку заштите[уреди | уреди извор]

Национални парк је у поступку заштите када заводи за заштиту природе доставе студију заштите надлежном органу и када Министарство заштите животне средине обавести јавност о поступку покретања заштите природног подручја на интернет страници Министарства. Тренутно су у поступку заштите два национална парка, а док се не донесе акт о проглашењу они се сматрају заштићеним и примењују се мере прописане у студији заштите.[2]

Слика Име Година покретања поступка Површина у ha Локација
Lazar's canyon.jpg Национални парк Кучај-Бељаница 2022. 45.372
Национални паркови Србије на мапи Србије
Национални паркови Србије
Stara planina14.jpg Национални парк Стара планина 2022. 120.908
Национални паркови Србије на мапи Србије
Национални паркови Србије

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Национални парк” (на језику: српски). Завод за заштиту природе Србије. Приступљено 28. 9. 2022. 
  2. ^ „Природна добра у поступку заштите” (на језику: српски). Завод за заштиту природе Србије. Приступљено 28. 9. 2022. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]