Национални паркови Србије
.svg)
Национални парк је заштићено подручје са већим бројем разноврсних природних екосистема од националног значаја, истакнутих предеоних одлика и културног наслеђа у коме човек живи усклађено са природом, намењено очувању постојећих природних вредности и ресурса, укупне предеоне, геолошке и биолошке разноврсности, као и задовољењу научних, образовних, духовних, естетских, културних, туристичких, здравствено-рекреативних потреба и осталих активности у складу са начелима заштите природе и одрживог развоја.[1]
Национални паркови подразумевају један од највиших облика заштите животне средине. Заштита природе у Србији има дугу традицију. Први писани траг о томе се налази у Душановом законику (члан 123.) из 14. века, где се дефинише могућност и забрањује прекомерна сеча шума у тадашњем Српском царству. Својим укупним вредностима данас национални паркови надилазе границе Србије и укључени су у Европску федерацију националних паркова - EUROPARC.
У Србији има пет националних паркова, док су два у поступку заштите.
Национални паркови[уреди | уреди извор]
| Слика | Име | Основан | Површина у ha | Локација |
|---|---|---|---|---|
 |
Национални парк Фрушка гора | 1960. | 26.672 |   |
 |
Национални парк Ђердап | 1974. | 63.786 | |
 |
Национални парк Копаоник | 1981. | 11.969 | |
 |
Национални парк Тара | 1981. | 24.992 | |
 |
Национални парк Шар-планина | 1986. | 22.805 | |
Национални парк Фрушка гора[уреди | уреди извор]
Овај национални парк је основан 1960. године. Фрушка гора је дугачка 75 km, а широка од 13 до 15 km. Међу његове највеће вредности се убрајају листопадне шуме китњака, граба и букве, као и фрагменти степске вегетације. Што се тиче културно-историјске вредности, у овом парку се налази 17 манастира који потичу с краја XV и почетка 16. века. Због значајне улоге ових манастира у развоју и очувању културе, писмености и духовности српског народа, Фрушку гору су често називали Српска Света гора.
Национални парк Ђердап[уреди | уреди извор]
Основан је 1974. године. Највеће природне вредности су мешовите листопадне шуме које чине орах, мечја леска, копривић и буква, као и шибљаци јоргована. Такође, кречњачке литице представљају станиште ретким биљкама, а речни ток Дунава је станиште ретким рибама: јесетре и моруне. У оквиру овог парка се налази и Лепенски Вир, археолошко налазиште. Ђердап је највећи национални парк Србије.
Национални парк Тара[уреди | уреди извор]
Највеће природне вредности овог парка основаног 1981. су шуме панчићеве оморике, прашуме букве, јеле и смрче, као и тресава окружена поменутом шумом панчићеве оморике.
Национални парк Копаоник[уреди | уреди извор]
Као и Тара и овај национални парк је основан 1981. године. Његово богатство чине мешовите шуме смрче, јеле, букве и јавора, где се посебно издвајају старе шуме смрче („балканска тајга“), субалпијске заједнице патуљасте смрче и полегле клеке, као и кречњачке литице које су станиште ретких биљака попут рунолиста. Такође су и тресаве станиште ретких врста.
Национални парк Шар-планина[уреди | уреди извор]
Основан је 1986. године. Највеће вредности Шар-планине су очуване шуме молике и мунике, али и мешовите листопадне шуме које представљају станиште балканског риса. Ту су и жбунасте заједнице бора кривуља, а високопланински региони и серпентински камењари су станишта ретких биљака. На Шари се налазе и леднички циркови са глацијалним језерима.
Национални парк Проклетије (у поступку заштите)[уреди | уреди извор]
Простор планинског масива Проклетије је у поступку заштите на делу које се налази на територији Србије, на Косову и Метохији.
Национални паркови у поступку заштите[уреди | уреди извор]
Национални парк је у поступку заштите када заводи за заштиту природе доставе студију заштите надлежном органу и када Министарство заштите животне средине обавести јавност о поступку покретања заштите природног подручја на интернет страници Министарства. Тренутно су у поступку заштите два национална парка, а док се не донесе акт о проглашењу они се сматрају заштићеним и примењују се мере прописане у студији заштите.[2]
| Слика | Име | Година покретања поступка | Површина у ha | Локација |
|---|---|---|---|---|
 |
Национални парк Кучај-Бељаница | 2022. | 45.372 | |
 |
Национални парк Стара планина | 2022. | 120.908 | |
Види још[уреди | уреди извор]
- Паркови природе Србије
- Резервати природе Србије
- Предели изузетних одлика Србије
- Списак локалитета Светске баштине у Србији
- Седам српских чуда
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Национални парк” (на језику: српски). Завод за заштиту природе Србије. Приступљено 28. 9. 2022.
- ^ „Природна добра у поступку заштите” (на језику: српски). Завод за заштиту природе Србије. Приступљено 28. 9. 2022.
