Национални паркови Србије
У Србији има пет националних паркова, као заштићена подручја од изузетног природног, али и културно-историјског значаја.
Национални паркови подразумевају један од највиших облика заштите животне средине. Заштита природе у Србији има дугу традицију. Први писани траг о томе се налази у Душановом законику (члан 123.) из 14. века, где се дефинише могућност и забрањује прекомерна сеча шума у тадашњем Српском царству. Својим укупним вредностима данас национални паркови надилазе границе Србије и укључени су у Европску федерацију националних паркова - EUROPARC.
Национални паркови у Србији[уреди | уреди извор]
| Име | Основан | Површина у хектарима |
|---|---|---|
| Национални парк Фрушка гора | 1960. | 26.672 |
| Национални парк Ђердап | 1974. | 63.608 |
| Национални парк Копаоник | 1981. | 11.810 |
| Национални парк Тара | 1981. | 22.000 |
| Национални парк Шар-планина | 1986. | 39.000 |
| Национални парк Кучај-Бељаница | 2022. | 45.372 |
| Национални парк Стара планина | 2022. | 116.000 |
Национални парк Фрушка гора[уреди | уреди извор]
Овај национални парк је основан 1960. године. Фрушка гора је дугачка 75 km, а широка од 13 до 15 km. Међу његове највеће вредности се убрајају листопадне шуме китњака, граба и букве, као и фрагменти степске вегетације. Што се тиче културно-историјске вредности, у овом парку се налази 17 манастира који потичу с краја XV и почетка 16. века. Због значајне улоге ових манастира у развоју и очувању културе, писмености и духовности српског народа, Фрушку гору су често називали Српска Света гора.
Национални парк Ђердап[уреди | уреди извор]
Основан је 1974. године. Највеће природне вредности су мешовите листопадне шуме које чине орах, мечја леска, копривић и буква, као и шибљаци јоргована. Такође, кречњачке литице представљају станиште ретким биљкама, а речни ток Дунава је станиште ретким рибама: јесетре и моруне. У оквиру овог парка се налази и Лепенски Вир, археолошко налазиште. Ђердап је највећи национални парк Србије.
Национални парк Тара[уреди | уреди извор]
Највеће природне вредности овог парка основаног 1981. су шуме панчићеве оморике, прашуме букве, јеле и смрче, као и тресава окружена поменутом шумом панчићеве оморике.
Национални парк Копаоник[уреди | уреди извор]
Као и Тара и овај национални парк је основан 1981. године. Његово богатство чине мешовите шуме смрче, јеле, букве и јавора, где се посебно издвајају старе шуме смрче („балканска тајга“), субалпијске заједнице патуљасте смрче и полегле клеке, као и кречњачке литице које су станиште ретких биљака попут рунолиста. Такође су и тресаве станиште ретких врста.
Национални парк Шар-планина[уреди | уреди извор]
Основан је 1986. године. Највеће вредности Шар-планине су очуване шуме молике и мунике, али и мешовите листопадне шуме које представљају станиште балканског риса. Ту су и жбунасте заједнице бора кривуља, а високопланински региони и серпентински камењари су станишта ретких биљака. На Шари се налазе и леднички циркови са глацијалним језерима.
Национални парк Проклетије (у поступку заштите)[уреди | уреди извор]
Простор планинског масива Проклетије је у поступку заштите на делу које се налази на територији Србије, на Косову и Метохији.
Види још[уреди | уреди извор]
- Паркови природе Србије
- Резервати природе Србије
- Предели изузетних одлика Србије
- Списак локалитета Светске баштине у Србији
- Седам српских чуда
