Ружа Томашић

С Википедије, слободне енциклопедије
Ружа Томашић
Датум рођења(1958-05-10)10. мај 1958. (65 год.)
Место рођењаМладошевица, ФНРЈ

Ружа Томашић (рођ. Будимир; Младошевица, Маглај, 10. мај 1958) хрватска је политичарка. Томашићева је европска посланица и потпредседница Хрватске конзервативне странке.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је 10. маја 1958. године у Младошевици код Маглаја у Босни и Херцеговини. Живела је са родитељима, братом и шест сестара у Великој Копаници. Играла је рукомет. Са 15 година отишла је у Канаду, где је живела њена сестра. Тамо је завршила полицијску академију (Ontario Police College). Ружа Томашић истакла се међу најбољима у класи те 1985. године постаје мотополицајка.[1] Радила је као полицајка у борби против дроге, малолетничке деликвенције итд. Била је каскадерка у двадесет епизода серије Досије Икс и у серији Миленијум . [2]

Удала се за Владу Томашића у Канади, пореклом са Корчуле. Током посете Фрање Туђмана Ванкуверу, била је у његовом обезбеђењу, јер је положила курс за заштиту државних службеника. На Туђманов позив вратила се у Хрватску и постала део председничког обезбеђења у Банским дворима. Била је и у осигурању Стипе Месића 1991. Престала је да ради у осигурању 1992. године, јер се разболела од рака материце. Вратила се у Канаду, излечила се од рака и остала у Канади до 1998. године. Потом је са супругом и децом дошла на Корчулу, након чега је почела да се бави политиком и постала чланица Хрватске странке права. Године 2006. доживела је мождани удар.[3]

Више пута је јавно упозоравала на појаву дистрибуције дроге на Корчули од стране нарко-групе коју води Јакша Цвитановић Цвик, на основу чега је ухапшен и суђен, те је осуђен на 8 година и 3 мјесеца затвора.[4]

Улазак у политику[уреди | уреди извор]

ХСП, ХСП АС и ХКС[уреди | уреди извор]

Била је посланица ХСП-а у Сабору од 2003. до 2008. године и председница Националног вијећа за праћење спровођења Националног програма за борбу против корупције, чланица Одбора за имиграцију и Одбора за европске интеграције, заменица члана Делегација Хрватског сабора у Заједничком парламентарном одбору Републике Хрватске - ЕУ [5]

Због незадовољства Антом Ђапићем и његовим начином вођења ХСП-а, 6. септембра 2009. оснива Хрватску странку права др. Анте Старчевић. На конвенцији у Илоку за прву председницу странке изабрана је Ружа Томашић. Странка је регистрована 15. октобра 2009.

На хрватским парламентарним изборима 2011. године, Ружа Томашић, шеф коалиције Хрватска странка права др. Анте Старчевић - ХСП др. Анте Старчевић и Хрватска чиста странка права – ХЧСП освојио је 1 мандат и са те листе изабрана за посланицу у Хрватском сабору.[6]

На изборима за европски парламент 2013. године, који су одржани по систему преференцијалног гласања (гласованје за „отворену” листу), изабрана је са 64.758 гласова, што је најбољи резултат на њеној листи.[7]

Она је 3. новембра 2014. године поднела неопозиву оставку на место председнице Хрватске странке права. Анте Старчевић те је изашла из странке. [8]

У јануару 2015 . придружила се Хрватској конзервативној странци.[9] На првој Главној скупштини Хрватске конзервативне странке, која је одржана 21. марта 2015. године у Загребу, изабрана је за председницу странке. [10]

Европски парламент[уреди | уреди извор]

Први мандат (2013 — 2014)[уреди | уреди извор]

На првим хрватским изборима за Европски парламент 2013. Томашић је изабрана за посланикинју у Европском парламенту, освојивши скоро 65.000 гласова на заједничкој листи три странке ( ХДЗ - ХСП АС - БУЗ ). Тако је била друга по укупно освојеним гласовима на изборима, одмах иза Тонина Пикуле .

На својем првом заседању у Европском парламенту, заједно са Давором Ивом Стиером, покренула је дебату о стратегији рибарства за Јадранско и Јонско море и заложила се да свака медитеранска држава Европске уније прогласи своју економску зону.[11] Залагала се за заштиту истарског пршута и прошека на европском нивоу, [12] јер је Хрватска, као тада најмлађа чланица ЕУ, стављена у подређен положај немогућности заштите пољопривредних производа пре дана приступања Унији. [13] Том приликом је међу представницима одржала дегустацију далматинског прошека и других хрватских вина. [14] Захваљујући њеном залагању, хрватски језик је стекао равноправан положај у Европском парламенту, након што је оштро протестовала против предлога којим се желело одгодити пуну употребу хрватског језика у Парламенту.[15]

Други мандат (2014 — 2018)[уреди | уреди извор]

На хрватским изборима за Европски парламент 2014. године са 107.000 преференцијалних гласова била је друга кандидаткиња са највише гласова на изборима. [16]

Већ на почетку свог мандата, заједно са Иваном Малетић, Маријаном Петир, Дубравком Шуицом и другим хрватским представницима, упутила је молбу за помоћ у накнади штете настале током великих поплава у источној Хрватској у мају исте године.[17] Прва се заложила за решавање питања несталих и суђења ратним злочинцима као услова за улазак Србије у Европску унију, због чега је добила подршку већине посланика у Парламенту и научних заједница у Хрватској, чиме се поново поставља питање лустрације у Хрватској, али и у другим посткомунистичким европским земљама. [18] Поново је покренула то питање након осуде Јосипа Перковића и Здравка Мустача, бивших делатника УДБЕ, одговорних за убиство хрватског емигранта Стјепана Ђурековића.[19]

Почетком 2015. год Европски парламент прихватио је њена два амандмана на европску уредбу о рибарству у Медитерану, након што су претходно добили велику подршку матичног Одбора за рибарство Европског парламента. Она је том приликом поново истакла значај ЗЕРП- а као заштите мора од прекомерног излова рибе. [20] У априлу исте године покренула је расправу у којој је указала на кршење Протокола о привременом режиму на јужној граници Јадрана из 2002. године од стране Црне Горе 2002. Црна Гора је злоупотребила тај Протокол пецајући у хрватским територијалним водама. [21] Месец дана раније, она је критиковала италијанског представника Пјера Антонија Панцерија, који је у свом извештају о људским правима и демократији у свету 2013. године изразио жаљење због исхода хрватског референдума о уставној дефиницији брака, чиме је директно прекршено неколико закона, међу којима је и сам Устав ЕУ-а, према коме треба поштовати вољу бирача сваке државе чланице. [22] Након њене реакције, Панцеринијеве изјаве осудило је политичко руководство већине држава чланица, укључујући Италију, као и Католичку цркву, док тадашњи премијер Зоран Милановић није реаговао, јер је и сам био противник одржавања референдума.

Након ослобађајуће пресуде Војиславу Шешељу од стране Међународног суда за ратне злочине у Југославији у Хагу, Томашић је у интервјуу са ББЦ-ом истакао да је реч о политичкој пресуди, пажљиво осмишљеној и грађеној годинама. Она је истакла и да је смешно што Шешељ током суђења није крио мржњу према Хрватима и босанским Муслиманима, као ни ратно хушкање, због чега су му судије више пута замериле.[23] Томашић се током 2016. године истакла у заштити хрватског рибарства. У фебруару те године, Одбор за рибарство ЕП је већином гласова прихватио извештај којим је затражена измена тзв. Медитеранских прописиа из 2006. и укидање забране риболова малим обалним рибарима. [24]

Она је након терористичког напада у Паризу у новембру 2016. године истакла значај борбе против исламског тероризма, излажући бројне доказе о повезаности исламских терориста са европским избегличким таласом у који је дошло на десетине хиљада симпатизера ИСИЛ-а и других исламских терористичких организација.[25] Своје ставове је износила и истакла и након терористичких напада у Берлину и Бриселу, након којих су њене изјаве покренуле расправе о безбедности граница ЕУ.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • 2010 : Председник Републике Хрватске Иво Јосиповић одликовао ју је Орденом Стјепана Радића за посебан допринос у борби против корупције и организираног криминала.[26]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ruža Tomašić, Biografije, Večernji list Архивирано 2014-03-25 на сајту Wayback Machine (pristupljeno 25. ožujka 2014.)
  2. ^ Dean Sinovčić, "Mogu svladati četvoricu muškaraca", Objavljeno u Nacionalu br. 416, 5. studenoga 2003., pristupljeno 18. siječnje 2015.
  3. ^ Ruža Tomašić na pretragama zbog moždane cirkulacije Архивирано 2010-07-19 на сајту Wayback Machine, Jutarnji list, 2. ožujka 2006., pristupljeno 18. siječnja 2015.
  4. ^ Lidija Crnčević, Ruža Tomašić: Cviku su na duši svi koje je ubio heroinom, Jutarnji list, 27. svibnja 2010., pristupljeno 18. siječnja 2015.
  5. ^ Hrvatski sabor: Ruža Tomašić Архивирано 2010-07-10 на сајту Wayback Machine, pristupljeno 18. siječnja 2015.
  6. ^ Izbori.hr: Konačni službeni rezultati izbora za zastupnike u Hrvatski saboru, utvrđeni i objavljeni 13. prosinca 2011. Архивирано 2014-10-21 на сајту Wayback Machine, pristupljeno 18. siječnja 2015.
  7. ^ Rezultati izbora članova u Europski parlament iz Republike Hrvatske, Državno izborno povjerenstvo RH, 15. travnja 2013., KLASA: 013-08/13-08/22, URBROJ: 507-13-01, pristupljeno 15. travnja 2013.
  8. ^ HRT: Tomašić: Prestara sam da me se okolo vodi kao malog majmuna Архивирано 2015-01-03 на сајту Wayback Machine, pristupljeno 18. siječnja 2015.
  9. ^ HRT: Ruža Tomašić pristupila Hrvatskoj konzervativnoj stranci Архивирано 2015-01-21 на сајту Wayback Machine, pristupljeno 18. siječnja 2015.
  10. ^ Hrvatska konzervativna stranka: Predsjednica Ruža Tomašić poručila mladima na Saboru HKS-a: Na pravom ste mjestu!, pristupljeno 23. ožujka 2015.
  11. ^ Od 2014. ZERP i prema Italiji i Sloveniji, Večernji list, pristupljeno 3. lipnja 2017.
  12. ^ Nije se dala isprovocirati: Tomašić odgovorila na pitanje o prošeku, Večernji list, 24. listopada 2013., pristupljeno 3. lipnja 2017.
  13. ^ Linda Draškić, Što ćete poduzeti zbog pokušaja zabrane istarskog pršuta?, Večernji list, 11. siječnja 2014., pristupljeno 3. lipnja 2017.
  14. ^ Tomislav Krasnec, Ruža Tomašić u Bruxellesu nudila dalmatinski prošek, Večernji list, 2. travnja 2014., pristupljeno 3. lipnja 2017.
  15. ^ Bojan Arežina, Tomašić oštro u EP-u: Hrvatski jezik ne smije biti tretiran kao drugorazredni! Tomašić oštro u EP-u: Hrvatski jezik ne smije biti tretiran kao drugorazredni!, Večernji list, 26. veljače 2014., pristupljeno 3. lipnja 2017.
  16. ^ Ovo je 10 kandidata s najviše glasova na europskim izborima!, Večernji list, 27. svibnja 2014., pristupljeno 3. lipnja 2017.
  17. ^ Ana Erdelja, Apel EU zastupnika i kandidata Europskoj komisiji: Pomozite Hrvatskoj i susjednim zemljama, Večernji list, 19. svibnja 2014., pristupljeno 3. lipnja 2017.
  18. ^ Iva Puljić-Šego, Ruža Tomašić: Ratne zločine i pitanje nestalih riješiti prije ulaska Srbije u EU, Večernji list, 27. kolovoza 2014., pristupljeno 3. lipnja 2017.
  19. ^ Ruža Tomašić: Presuda je jasan signal za početak lustracije u Hrvatskoj, Večernji list, 3. kolovoza 2016., pristupljeno 3. lipnja 2017.
  20. ^ Prihvaćeni amandmani Ruže Tomašić na europsku regulativu o ribarenju u Sredozemlju, Večernji list, 14. siječnja 2015., pristupljeno 3. lipnja 2017.
  21. ^ Bojan Arežina, Predsjednica i premijer moraju zaštititi naš suverenitet na moru, Večernji list, 27. travnja 2015., pristupljeno 3. lipnja 2017.
  22. ^ Ivica Krstuović, Želja građana da brak bude zajednica žene i muškarca nije izraz homofobije, Večernji list, 12. ožujka 2015., pristupljeno 3. lipnja 2017.
  23. ^ Ruža Tomašić za BBC: Presuda Šešelju je politička presuda, Večernji list, 31. ožujka 2016., pristupljeno 3. lipnja 2017.
  24. ^ Odbor za ribarstvo prihvatio izvješće Ruže Tomašić koje traži ukidanje zabrana malim obalnim ribarima, Večernji list, 17. veljače 2016., pristupljeno 3. lipnja 2017.
  25. ^ Tomašić pozvala na odlučnost u borbi protiv islamskog ekstremizma, Večernji list, 25. studenoga 2015., pristupljeno 3. lipnja 2017.
  26. ^ Josipović odlikovao Ružu Tomašić, Dušana Miljuša i Igora Rađenovića, Slobodna Dalmacija, 7. prosinca 2010., pristupljeno 21. tranja 2013.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ружа_Томашић&oldid=26995694”